Проблеми због којих би БиХ могла колабирати пре него што на ред и стигне озбиљна и темељна расправа о томе да ли је (не)потребан „Врховни суд“ тичу се ратних злочина, чије процесуирање спада у мало познату праксу у земљама ЕУ.

Док је Маловићева замуцкивала, сричући пар вуковски транскрибованих реченица са папирића, Србија је имала шансу да се још једном увери како изгледа када њена «народна власт» испуњава «облигејшн».

Турска није, а Балкан јесте, и то не само географски, дио Старог континента. Није ту ријеч само о природним границама Европе, нити само о растућем турском исламизму, него и о томе да водећим европским земљама, Њемачкој и Француској, не одговара тако јак партнер у ЕУ.

Две од три етничке групе у земљи, Срби и Хрвати, не желе да буду део од запада дизајнираног чудовишта налик Франкенштајну. Пошто они чине више од половине становништва земље, изгледи за одрживост БиХ јесу, и остаће, жалосни.

Неумјесно је говорити о губитницима, јер су актери овог компромиса урадили корисну ствар не само за РС и ЕУ, него и за БиХ и западни Балкан, без обзира на то каква била субјективна перцепција и сујете појединих дипломата и политичара.

То што спољни и унутрашњи дуг расте једноставно никога није ни брига јер то се по старом добром обичају треба покрити новим задуживањем и подизањем тотално лоших и неуобичајних кредита. Тренутни је дуг 9,4 милијарде.

Како је време одмицало и код нас се губило поверење у послове Хашког трибунала, али међународне обавезе предвиђене Дејтоном морали смо да поштујемо, чак и када нам нису увек биле од користи, рекао Милорад Додик, гостујући у емисији "Сведок“ на РТС-у.

Иако је, са становишта реалних српских интереса, читава сага о референдуму у РС чак сувише бенигна, мора се примјетити да су Инцко, Лајчак и њихови послодавци заиста близу истине. Јер, “црвена линија” још није пређена, али би то могло да буде остварено.