Одлуком Светог архијерејског сабора о трајном разрешењу дужности епархијског архијереја епископа рашко–призренског Артемија (Радосављевића) повређен је читав низ црквеноправних норми, садржаних како у светим канонима. тако и у Уставу СПЦ.

Од наслеђа оца Јустина Србска Црква би могла да живи вековима. Па ипак, ако не будемо поштовали његове поуке, бићемо као фарисеји које је Христос прекоревао да зидају гробове пророцима које оци њихови побише.  

Још једном се видело да су због политичких интереса жртвовани, не владика Артемије, понајмање два асистента, већ слобода и право, као темељ једне државе. Крајње је време да се освестимо!

Jош кад се патријарх Павле разболео и кад смо видели да треба да бирамо новог патријарха, моје мисли биле су да би најбоље било да то буде тадашњи владика нишки Иринеј.Србија Васкрс 2010. године дочекује радосније него икада раније.

Васкрсење нас позива да чувамо јединство своје свете Цркве и да никада своје земаљске интересе не претпостављамо интересу Заједнице и свеопштег добра. Свети апостол Павле нас упозорава да не будемо „тврдоврати и непокорни”. Живимо, отуда, у јединству наше Мајке Цркве...

У случају владике Артемија није у питању само „геополитика“, него и „мистика“. Једноставно, нашао се на путу „Њу ејџа“, доба у коме „не сме бити два мишљења кад је плурализам у питању“. Да ли ће мудрост и добра воља у његовом случају победити неразум остаје да се види.

Како књижити милостињу у манастиру Црна река несрећним и сиротим Србима, када им се даје колико се може. У коју књигу то уписати, када је Христ рекао да милостињу ваља чинити тако да једна рука не зна када друга даје.

Прле и Тихи крећу у акцију, Давид узима праћку, устаје раја кô из земље трава, рађа се сајбер покрет отпора! Разни домаћи и инострани сајтови православног усмерења постају једина места на којима се може саопштити нешто што одудара од оркестриране кампање.

Без обзира на то ко је коме ту мрачан, владика Артемије се нашао на путу многима, од ситних српских лифераната, тајкунчића и политичара па све до великих “босова” нарко-мафије, међу којима су и чланови бивше администрације Била Клинтона и ЕУ.

Парадокс је да патријарха Иринеја верској толеранцији уче они који су и те како нетолератни прво према Српској цркви, а потом и према свакој традиционалној цркви и верској заједници која се не уклапа у њихов идеолошки калуп.