Турска се шета, час амо час тамо. Како западна политика свира Турска игра. Кад утихне западна музика (смање се новчана давања) Турска слуша музику са неке друге стране. Музика новчаница које шуште Турцима је суштина спољне политике. И овај стил ће се наставити. То је давно позната прича: ко да више, њему припадам. Ову игру прихватио је у запад и исток. Оно што Турској то омогућава јесте њен геостратешки положај који јој доноси новац. Кад има новац, друго јој не треба.