Тачно је да у Србиј данас више нико никоме не верује, не верују грађани држави, политичарима, муж жени, жена мужу, родитељи деци, комшија комшији, колега колеги, итд. То је нешто најстрашније што је посејано и раширило се по Србији попут корова. До пре неку деценију једино непоштени и нечасни људи нису ником веровали, јер је њихов кредо био да су сви други као и они, нечасни, непоштени, и лопови, итд. Поштени и морални људи су веровали свакоме, па су често испадали наивни, и такве је било најлакјше преварити. Ово данас је много страшније, јер се ради о масовном неверовању, нико никоме не верује, и то је канцер овога друштва. Таква држава нема изгледа да остане. Сада је лечење тешко, питање је има ли се воља за лечењем, баш зато што нико никоме не верује. Владика Николај Велимировић је говорио да увек у свему треба почети од себе. Али, како кад данас нико никоме не верује. Можда је могло док је био жив патријарх Павле, који је лични примером показивао којим путем ићи. Помози нам Боже.

Retko trezven tekst. Da se manemo "direktne demokratije", "plenuma" i "zborova", jer je to ćorsokak, i da rušimo ovo zlo na putu ka normalnoj funkcionalnoj demokratiji.