Šta vredi izvinjenje kad učesnici pomena imaju otežan povratak kućama. Da li danas vozovi soabraćaju po redu vožnje? Autobusi? Ima li saobraćajki na autoputu prema Novom Sadu? Koliko su prevoznici izgubili zbog namerno otežanog prevoza? I na sve to, izvinjenje za koje nema mesta ni u vremenu ni u prostoru. Ubijete čoveka i nikom ništa ili izvinjenje i idemo dalje kao da ništa nije bilo. Da li se ubice sadašnje i ubuduće mogu pozvati na izvinjenje kao izvor prava? Mislim da smo u ostvarivanju demokratije došli do trenutka "što je dozvoljeno volu, nije dozvoljeno običnim građanima Srbije".

Skup u Novom Sadu je prošao mirno i dostojanstveno, bez nasilja. Jedino nasilje pokazala je vlast koja je uoči skupa, na svim svojim medijima, pokazala jedan zastrašujući VIDEO : policija zaustavlja auto, iz njega izvlači mirnog građanina Mišu Bačulova, baca ga na zemlju, vezuje, hapsi. Uz slike ide priča da je Bačulov pripremao “pokušaj samo trovanja - što je napad na predsednika Srbije?!?!”