Srpski napredni banditi su ontoloski faktor. Oni tacno znaju kada ce se dogoditi neko nasilje, jer oni su njegovi potajni organizatori. Kao i Hitler i naglo-amerikanci, i Vucic je majstor za podetanje napada pod laznom zastavom.

У Србији кад год неко нешто изјави, о било чему не само о политици, то не мора да се чита, јер се унапред зна шта је ко изјавио. И није то случај само са политичарима. Стопроцентно се може унапред претпоставити шта је тај казао. Нико не говори из своје главе већ понавља научене или задате Фразе по милионити пут изговорене, демагогија, парола, празне речи, политиканство, нема убојитих речи већ научени монолози, претња и простачко вређање оних других, итд. Ништа што се већ по ко зна који пут није чуло, ниједна оригинална мисао, нешто креативно, мисао која се после памти, фонд од неколико десетина речи које се стално понављају, итд. Исто је кад говори неки полуписмени пензионер, или партијски активиста, или неки политичар, увек празно, духовна пустиња. Зато што се у Србији цео живот свео само на дневну политику и ко је на којој страни, а то је погубно за један народ.