Srpski napredni banditi su ontoloski faktor. Oni tacno znaju kada ce se dogoditi neko nasilje, jer oni su njegovi potajni organizatori. Kao i Hitler i naglo-amerikanci, i Vucic je majstor za podetanje napada pod laznom zastavom.

U Srbiji kad god neko nešto izjavi, o bilo čemu ne samo o politici, to ne mora da se čita, jer se unapred zna šta je ko izjavio. I nije to slučaj samo sa političarima. Stoprocentno se može unapred pretpostaviti šta je taj kazao. Niko ne govori iz svoje glave već ponavlja naučene ili zadate Fraze po milioniti put izgovorene, demagogija, parola, prazne reči, politikanstvo, nema ubojitih reči već naučeni monolozi, pretnja i prostačko vređanje onih drugih, itd. Ništa što se već po ko zna koji put nije čulo, nijedna originalna misao, nešto kreativno, misao koja se posle pamti, fond od nekoliko desetina reči koje se stalno ponavljaju, itd. Isto je kad govori neki polupismeni penzioner, ili partijski aktivista, ili neki političar, uvek prazno, duhovna pustinja. Zato što se u Srbiji ceo život sveo samo na dnevnu politiku i ko je na kojoj strani, a to je pogubno za jedan narod.