Jel Vucic potpisao čuveni Briselski sporazum i Ohridski sporazum?

Tako je Vučić priča nebuloze za dementne babe

Vucic je dogurao do tacke kad moze da dozivi odbijanje svojih kerova.Lako mu se moze desiti da neko ko ima gram mozga iz SNS(a ima valjda i takvih) jednostavno kaze necu, odbijam.Vec je dozivio to u laksoj formi jer su mnogi da bi izbegli neugodne stvari uzeli godisnji ili bolovanje.

Aman, zaman, hajde da se ne lažemo – Milošević je bio tragična figura, ali ne u smislu nekog heroja iz narodnih pesama, nego kao neko ko je potonuo u sopstvenom blatu, vučeći sa sobom celu zemlju. Kakav god da je bio, i koliko god ga ko voleo ili mrzeo, činjenica je da je pokušao da igra na sve karte – pa čak i da ponudi „veštici“ Olbrajtovoj (koju, ironije li, Srbi su spasili u Drugom svetskom ratu) da Srbija uđe u NATO i otvori vrata za njihovu bazu. I šta je dobio? Hladan tuš, posle nekih njihovih „konsultacija“, uz poruku: „Reši problem Kosova, pa ćemo da pričamo.“ I posle? Pa, znamo šta je bilo – bombe, haos, raspad, i sve ono što nam je ostalo u nasledstvo. Ali, evo gde stvari postaju zanimljive: ako hoćemo da pričamo o „famoznom stranom mešanju“, hajde da pričamo istinu, a ne da ponavljamo bajke koje nam serviraju politikanti, bilo iz devedesetih, bilo danas.

Prava bruka je sistem gde nadstrešnice padaju zbog korupcije, policija bije narod, a vlast viče o „diverzantima“ da bi sakrila istinu. „šesnaest udaraca gvožđem za armaturu“ za Brnabić je savršena metafora – ne treba nam nasilje, nego pravda za sve one koji su prevareni ovim „retuširanjem“ stvarnosti. Milošević je tvrdio da „strano mešanje“ postoji, ali današnja vlast koristi istu priču da bi sačuvala fotelje. Revolucija je moguća – ne vilama, nego istinom, upornošću i organizovanjem.