politicka scena Srbije ima toliko mnogo demagoga oskudna mozga, benigne logike, pa se reci takvih plasiraju kao veoma jaki argumenti, koje na ionako poremecena shvatanja srpske misli dolivaju ulje na varu.
Prve nosile takve nakazne logike su Vucica i Ane Brnabic, a i druge njihove pristale ili tudje politicke prisipetlje.

Evo i pitanja tako umno skucene i tanke opozicije g. Jovanovica, pitanja teske politicke izopacenosti koja kroz takve stavove jos vise unakazava svako politicko misljenje strave Srbije.
Igra se preko razornog pojma naucne fntastike zvanog "demkratija", odnosno umno slobodnoizbornog sistema misljenja svakog pojedinog sugavca i politicke i licne konfrontacije uspostavljene kao najvisi zadatak funkcionisanja drzave.
Ta plitika umno zaostalih je vema popularna nepismenima.

Rektor se pita, "komu je politicki protivik".
Rektora treba pitati "sta u drzavi ne valja" ako je drustvo zdravo, a ako je tesko bolesno onda se pita "ko mu je politicki protivnik".