U osnovnu školu sam bio upisan 1945 g., i začudo, bio pošteđen od: „...ali ako te ko bude pito, najviše se voli Tito“. I u gimnaziji je taj davež bio umeren...Ali, 1971 g., moj šestogodišnji sin u obdaništu pred "Dan Mladosti" pojma nije imao ko je taj Drug Tito... Bio sam pozvan i izriban zbog zanemarivanja obrazovanja deteta. Nisam protivurečio, jer sam se kroz par nedelja ionako spremao sa celom porodicom da zauvek otperjam iz te ludnice, SFRJ. Moja deca su na Zapadu odrasla, završila Univerzitet, moji unuci takođe, i za divno čudo niko ih tokom školovanja nije davio "nacionalnim pitanjima", a nekako su ipak preživeli. Užasavam se kad vidim da u Srbiji to ludilo ponovo diže glavu.

Još je Aristotel rekao da je država onog, čije je i obrazovanje