среда, 25. јун 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

У Србију неће долазити Окфорд и Харвард већ неке образовне верзије "Дел Боја и Роднија", повезане са домаћом влашћу и криминалцима

Kоментари (9)
1 уторак, 24 јун 2025 12:26
андроникус
Ових дана, углавном режимски листови, објављују вести о знању основаца на малој матури. Просто и једноставно, по критици, они немају знање. Но са пролазним оценама, они ће са непотпуним зањем да упишу средњу школу а потом и факултет. И шта ћемо добити? Стручњаке са дипломом стручњака и (наводно) са способностима стручњака. Шта ће бити будућност тих људи? Иста као и ових који су од средине шездесетих година прошлог века па на овамо завршили школе свих рангова. И поред школованих људи наше су државе пропале. Сви су тврдили да ће нам бити боље кад оно све горе и горе. Шта знају ти људи што имају папир? Ништа!!! Међу људима без обзира на образовање влада дефетизам, апатија, наивност, итд. Сва ова стања не зависе од степена образовања већ искључиво од манипулације са становништвом које није у стању да се одупре томе. Страховито се форсира став код људи: није то моје, нека неко други уради или нећу ја, баш ме брига, важан ми је мој его све до форме похлепе. Будућност? Хм?
Препоручи коментар:
10
0
2 уторак, 24 јун 2025 14:10
синиша
кад сам схватио да ћу се са Запада, из демократије и благостања, вратити са мање пара него што сам понео, одлучио сам да ипак нештро донесем. И уписао сам тамо факултет и завршио га.

Тако да сам са непуних четрдесет завршио факултет и на Западу. Моја искуства су да се тамо студира некако озбиљније. Они су више ценили и образовање и звање него ми, мада је мој социјалистички факултет био многои јачи од њиховог. Знају наши који су ишли тамо да је тај систем у социјализму нас чинио супериорним на западу. Наравнмо и Русе и Чехе и Пољакке. Уз нем
Препоручи коментар:
7
1
3 уторак, 24 јун 2025 18:43
Назови клијентелистички систем је у ствари племенско мафијашки систем - племе је број један а код нас су сва племена на власти зна се дођошка.
На секундарним позицијама су домаће ј...е свих боја.
Е кад се тај окупаторски систем размонтира моћи ћемо се надати нечему.
Препоручи коментар:
4
1
4 уторак, 24 јун 2025 18:52
Лидија
Доћи ће факултет Ане Брнабић па можда она постане професорка. Свашта смо ми видели али има још.
Препоручи коментар:
5
0
5 уторак, 24 јун 2025 22:15
андроникус
@ синиша,
"Знају наши који су ишли тамо да је тај систем у социјализму нас чинио супериорним на западу".


Ви сте студирали у врема кад су професори код ученика и студената поред експлицитног подстицали развој тацитног знања. Тацитно знање је оно што носите у себи од рођења и оно или имате или немате. Неко има много а неко нимало. Али сви имају диплому која их изједначава што је погрешно. На жалост, увођењем приватног образовања, тацитна компонента образовања је уништена. Зашто је Америка сваке године увозила људе са тацитним знањем? Зато јер њихов образовни систем који се заснива на насиљу гуши креативност на разне начине, итс.
Препоручи коментар:
4
1
6 среда, 25 јун 2025 03:16
синиша @ андроникус
Е во примера тацитног знања. Пита мој професор историје једног нашег колегу у трећем разреду гимназије кад смо учили нешто о Доситеју , да ли је кнез Лазар пред Косовски бој вечерао јагњетину са кромпиром ? Није. Кромпир је у Европу дошао из Јужне Америке после Колумбових путовања, а у Србију га је донео Доситеј.

Тацитно знање је и својеврсно вештачење или провера знања. Ево на пример. Кардељ је пустио информацију да је Немања крштен у Римо-католиучкој цркви у Подгорици.

Римо-католичанство је у наше крајеве дошло са Венецијјом. А Венеција је до 14. века била православна. Са седиштем у Константинопољу.

Затим је кренуоп Први крсташки рат, 1200, пад Цариграда и Венеција се почела католичити.

А Немања је таљда већ био мртав.

Али као метод постоји и инплицитноп учење, данс присутно у методи Монтесорија. Моја мајка је била скромна учитељица, али је ипак са мном експериментисала па ме учила кроз игру, имплицитно. Видим, данас се тако уче привилеговани.
Препоручи коментар:
2
0
7 среда, 25 јун 2025 07:37
ипак…
@Синиша: Хвалите квалитет “наших социјалистичких факултета”… не знам шта сте и када студирали. Ја се не слажем, истина, стдирао сам одавно: дипломирао сам 1962 г. На Медицинском факултету у Београду са просеком 9,6. Watson & Crick су још 1953 г. описали структуру ДНК и њен значај. Нас, упркос епохалном значају тог открића,за време студија нико о томе није обавестио - ма студентима је тада био забрањен приступ у факултетску библиотеку… специјализирао сам (као гост) на ВМА медицинску микробиологију и добио Фулбрајтову стипендију за постдипломске студије у САД, и тамо 1968 г. тек видео прави квалитет социјалистичких студија и праву вредност моје високе оцене: Енглески сам одлично говорио, али опет сам једва схватао о чему је реч на предавањима и требало ми је око 6 месеци да надокнадим “рупе” у знању, па сам ипак успео да дипломирам. Моје београдске студије су биле само једна солидна занатска школа у којој се захтевало само учење, без размишљања и дискусије. То је био и цео живот у СФРЈ.
Препоручи коментар:
0
0
8 среда, 25 јун 2025 12:12
синиша @ ипак
Образовање се не стиче на факултету. На факултету се човек оспособи за рад, високо стручни рад.

Ако је држава одлучила да вас научи како ћете порађати жену на пример у Кучеву, и лечити астматични напад неком излетнику на Златибору то је избор државе према потребама.

Структура ДНК није од значаја за то.

На страну факултети. Ја сматарм да сам своје образовање, опште образовање, од античке историје,, страних језика до сложеног укамаћивања научио у гимназији. Стари класични програм. То је највећи бисер мога образовања. КлАСИЧНА ГИМНАЗИЈА.

А што се факултета тиче, то је економска категорија. Шта коме треба и шта ја знам.

Мала напомена за енглески. Кажете шест месеци. Ево ја вам кажем да асе енглески не може научити за пет година. Треба отприлике двадесет до тридесет година за одраслу особу. Остало је туристичка, имигрантска, фабричка варијанта. Академски тражи двадесет година.
Препоручи коментар:
1
0
9 среда, 25 јун 2025 14:20
синиша @ ипак, О днк
Како вас нико није обавестио о структури ДНК. Нас је Нада Зуровац детаљно о томе обавестила. Она нам је предавала биологију у гимназији. Иначе ми је била тетка, мајчина блиска рођака, тако да сам ја и према томе био у обавези да добро научиум структуру ДНК. И наравно РНК. Давала нам је и задатке, на преимер један триплет РНК па да додамо други. То се дешавало између 1972 и 1976 кад сам ја ишао у гимназију.

Дакле, ДНК је гимназијско знање. Седели сте на ушима, и нисте на време научили. А што се тиче импресионираности " немачком медицином" што би рекао Бата Стојковић у филму Ко то тамо пева. Све у свему да преведемо. Стипенндисти Фулбрајта никада и нико није радио ништа у Америци. То су били овдашњи убдбаши или деца удбаша који су имали курс из западне пропаганде тада у хладном рату.

Може и са туристичким знањем енглеског.

Ти са Фулбрајтових стипендија нису ни овде ништа радили у науци. Искључиво политичка пропаганда.
Препоручи коментар:
1
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер