Ovih dana, uglavnom režimski listovi, objavljuju vesti o znanju osnovaca na maloj maturi. Prosto i jednostavno, po kritici, oni nemaju znanje. No sa prolaznim ocenama, oni će sa nepotpunim zanjem da upišu srednju školu a potom i fakultet. I šta ćemo dobiti? Stručnjake sa diplomom stručnjaka i (navodno) sa sposobnostima stručnjaka. Šta će biti budućnost tih ljudi? Ista kao i ovih koji su od sredine šezdesetih godina prošlog veka pa na ovamo završili škole svih rangova. I pored školovanih ljudi naše su države propale. Svi su tvrdili da će nam biti bolje kad ono sve gore i gore. Šta znaju ti ljudi što imaju papir? Ništa!!! Među ljudima bez obzira na obrazovanje vlada defetizam, apatija, naivnost, itd. Sva ova stanja ne zavise od stepena obrazovanja već isključivo od manipulacije sa stanovništvom koje nije u stanju da se odupre tome. Strahovito se forsira stav kod ljudi: nije to moje, neka neko drugi uradi ili neću ja, baš me briga, važan mi je moj ego sve do forme pohlepe. Budućnost? Hm?

Nazovi klijentelistički sistem je u stvari plemensko mafijaški sistem - pleme je broj jedan a kod nas su sva plemena na vlasti zna se dođoška.
Na sekundarnim pozicijama su domaće j...e svih boja.
E kad se taj okupatorski sistem razmontira moći ćemo se nadati nečemu.

@ siniša,
"Znaju naši koji su išli tamo da je taj sistem u socijalizmu nas činio superiornim na zapadu".


Vi ste studirali u vrema kad su profesori kod učenika i studenata pored eksplicitnog podsticali razvoj tacitnog znanja. Tacitno znanje je ono što nosite u sebi od rođenja i ono ili imate ili nemate. Neko ima mnogo a neko nimalo. Ali svi imaju diplomu koja ih izjednačava što je pogrešno. Na žalost, uvođenjem privatnog obrazovanja, tacitna komponenta obrazovanja je uništena. Zašto je Amerika svake godine uvozila ljude sa tacitnim znanjem? Zato jer njihov obrazovni sistem koji se zasniva na nasilju guši kreativnost na razne načine, its.

@Siniša: Hvalite kvalitet “naših socijalističkih fakulteta”… ne znam šta ste i kada studirali. Ja se ne slažem, istina, stdirao sam odavno: diplomirao sam 1962 g. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu sa prosekom 9,6. Watson & Crick su još 1953 g. opisali strukturu DNK i njen značaj. Nas, uprkos epohalnom značaju tog otkrića,za vreme studija niko o tome nije obavestio - ma studentima je tada bio zabranjen pristup u fakultetsku biblioteku… specijalizirao sam (kao gost) na VMA medicinsku mikrobiologiju i dobio Fulbrajtovu stipendiju za postdiplomske studije u SAD, i tamo 1968 g. tek video pravi kvalitet socijalističkih studija i pravu vrednost moje visoke ocene: Engleski sam odlično govorio, ali opet sam jedva shvatao o čemu je reč na predavanjima i trebalo mi je oko 6 meseci da nadoknadim “rupe” u znanju, pa sam ipak uspeo da diplomiram. Moje beogradske studije su bile samo jedna solidna zanatska škola u kojoj se zahtevalo samo učenje, bez razmišljanja i diskusije. To je bio i ceo život u SFRJ.

Kako vas niko nije obavestio o strukturi DNK. Nas je Nada Zurovac detaljno o tome obavestila. Ona nam je predavala biologiju u gimnaziji. Inače mi je bila tetka, majčina bliska rođaka, tako da sam ja i prema tome bio u obavezi da dobro naučium strukturu DNK. I naravno RNK. Davala nam je i zadatke, na preimer jedan triplet RNK pa da dodamo drugi. To se dešavalo između 1972 i 1976 kad sam ja išao u gimnaziju.

Dakle, DNK je gimnazijsko znanje. Sedeli ste na ušima, i niste na vreme naučili. A što se tiče impresioniranosti " nemačkom medicinom" što bi rekao Bata Stojković u filmu Ko to tamo peva. Sve u svemu da prevedemo. Stipenndisti Fulbrajta nikada i niko nije radio ništa u Americi. To su bili ovdašnji ubdbaši ili deca udbaša koji su imali kurs iz zapadne propagande tada u hladnom ratu.

Može i sa turističkim znanjem engleskog.

Ti sa Fulbrajtovih stipendija nisu ni ovde ništa radili u nauci. Isključivo politička propaganda.

@Siniša: Kažete "...Ti sa Fulbrajtovih stipendija nisu ni ovde ništa radili u nauci...". Ja sam se vratio po završetku studija, 1970 g., i bio prvi u SFRJ koji je, zahvaljujući znanju stečenom u SAD razvio metod za objektivnu dijagnostiku nosilaca virusa hepatitisa B (od velikog značaja u transfuziji krvi). Rezultate sam objavio u "Vojnosanitetskom Pregledu", metod predao na upotrebu Zavodu za transfuziju krvi u Beogradu, i zemlju napustio 1971 g. Tokom sledećih 4 godine sam u inostranstvu sarađivao na usavršavanju raznih novih metoda za tu dijagnostiku i uvek uključivao beograski Zavod za transfuziju u međunarodnu saradnju na tom polju (par međunarodnih publikacija). Dakle: valjda sam ipak nešto uradio?
A sada: šta ste Vi studirali u SFRJ, šta na strani, i šta ste - ako išta, uradili u nauci/struci?
Inače, slažem se sa autorom članka da u Srbiju neće dolaziti nijedan kvalitetan strani univerzite, a i zašto bi?