Берлински зид су срушили совјети у намери да реорганизују СССР односно Русију. Када погледамо шта се десило после Берлинског зида јасно је да је његов пад за последицу имао огромну прерасподелу богатстава у Немачкој и Европској заједници али и глобално. Упумпане су силне милијарде у Источну немачку и бивше земље Варшавског пакта.
Да ли је тај новац постојао? Није већ је он немилице штампан. Да би се прикрила размера штампања новца смишљен је ЕУР-о којим је маскирана огромна количина наштампаних марака и других валута. Није случајно званични курс био 2 ДМ за 1 ЕУР а у продавницама оно што је коштало 1 ДМ после замене је коштало 1 ЕУР. Цена рушења Берлинског зида је вероватно барем бруто друштвени производ 15 земаља ЕУ пре 2004. (кроз помоћ земљама бившег Варшавског пакта). То је расподељено у периоду од 15 година па је на годишњем нивоу око 6-7 % али укупно узев то је много.
Са овом праксом се наставило и после 2004.г. али сада су последице много видљивије јер су сви биланси пренапрегнути и маневарског простора има веома мало. То је прави разлог за непостојање ентузијазма за даље ширење.
Прошле године није пукао само Волстрит већ је пукла финансијска конструкција ЕУ. Од силног штампања пара многима се завртело у глави.
Праве последице ћемо тек видети. Инфлаторни балон је у финансијском систему ЕУ повелик али се сада са њим жонглира. Нажалост није могуће бесконачно жонглирање и биће белаја када он исплива и почне да меље европске вредности. А већ их ударнички периферно меље спремајући се за главни удар.
ЕУ има шансе ако (вероватније када) сви рачуни за наплату стигну (а немилосрдно стижу о чему говори и журба и одлучност у имплементацији Лисабонског уговора као инструмента санирања кризе на простору ЕУ). Да ли можемо очекивати безболно превазилажење проблема. Имајући у виду величину проблема и да је реч о структуралним проблемима на Европском континенту разрешење ће бити болно. Видесмо 2 пута у прошлом веку како се проблеми решавају у Европи.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 10 новембар 2009 18:00
Nisam mislio na Berlin
Svet puno govori o rusenju Berlinskog zida, a sve manje, a ponekad nikako o tome koji je razlog, zasto je podignut.
Препоруке:
0
0
3
среда, 11 новембар 2009 00:05
Пера Детлић
Зашто је дигнут Берлински зид? А зашто су дигнути касније балкански зидови? Па господо, зидови постоје да би их неко зидао. Слободно зидао.
.jpg)
Да ли је тај новац постојао? Није већ је он немилице штампан. Да би се прикрила размера штампања новца смишљен је ЕУР-о којим је маскирана огромна количина наштампаних марака и других валута. Није случајно званични курс био 2 ДМ за 1 ЕУР а у продавницама оно што је коштало 1 ДМ после замене је коштало 1 ЕУР. Цена рушења Берлинског зида је вероватно барем бруто друштвени производ 15 земаља ЕУ пре 2004. (кроз помоћ земљама бившег Варшавског пакта). То је расподељено у периоду од 15 година па је на годишњем нивоу око 6-7 % али укупно узев то је много.
Са овом праксом се наставило и после 2004.г. али сада су последице много видљивије јер су сви биланси пренапрегнути и маневарског простора има веома мало. То је прави разлог за непостојање ентузијазма за даље ширење.
Прошле године није пукао само Волстрит већ је пукла финансијска конструкција ЕУ. Од силног штампања пара многима се завртело у глави.
Праве последице ћемо тек видети. Инфлаторни балон је у финансијском систему ЕУ повелик али се сада са њим жонглира. Нажалост није могуће бесконачно жонглирање и биће белаја када он исплива и почне да меље европске вредности. А већ их ударнички периферно меље спремајући се за главни удар.
ЕУ има шансе ако (вероватније када) сви рачуни за наплату стигну (а немилосрдно стижу о чему говори и журба и одлучност у имплементацији Лисабонског уговора као инструмента санирања кризе на простору ЕУ). Да ли можемо очекивати безболно превазилажење проблема. Имајући у виду величину проблема и да је реч о структуралним проблемима на Европском континенту разрешење ће бити болно. Видесмо 2 пута у прошлом веку како се проблеми решавају у Европи.