Iznenadna zapadna blagonaklonost prema Karlu Marksu svakako se može gledati kroz ovu prizmu, kao što se može reći da je prirodno da se u trenutku ritualnog samoubistva globalnog kapitalizma malo poštovanja oda čoveku koji je sve to krajnje plastično predvideo.
Ne bih se slozio sa autorom po pitanju samoubistva globalnog kapitalizma. Naime, ne radi se o nikakvom samoubistvu nego o njegovoj mutaciji. Trenutna finansijska previranja su nista drugo do oblik izrabljivanja. Premda se ne radi iskljucivo o privobitnoj akumulaciji kapitala izvesne individue ce svakako osetiti blagodeti tog fenomena zahvaljujuci kooperativnosti i odanosti sistemu. Za takav individualni uspeh je naravno potrebno imati odredjenu svest. Danas to nije preveliki problem buduci da je sistem ukorenjen u porodilistima, skolama,... Mutacija globalnog kapitalizma se zasniva na preraspodeli bogatstva medju dominantnom klasom sa drasticnim elementima izrabljivanja sirotinje i slabih. Delovi dominantne klasa koji su na gubitku su kolateralna steta u obliku zrtve slobode konkurencije. Zaliti ih ne treba jer su oni sami deo sistema i da nisu oni zrtva to bi svakako bili trenutni pobednici. Kapitalizam mutira u hibrid koji je veoma maligan i bolestan. To je i dalje kapitalizam gramzivosti ali se ona sada prenela i na drzavnu svojinu, odnosno, dominantna klasa otvoreno stavlja ruku u vrecu sa narodnim parama i kaze « To radimo za vase dobro », otupljujuci svaku mogucnost da se organizuje ili uspostavi protivteza ovakvom poretku. Globalni kapitalizam prelazi u divlju formu iz koje ce izaci vecim monstrumom. Svet se krece u pravcu unistenja. O dolasku nekog utopistickog sveta nema naznaka. Ljudske jedinke su se preobrazile u gramzive celije malignog tkiva. U svetu u kojem je zrtvovana svest ne moze doci nista osim loseg kraja.
Preporuke:
0
0
2
petak, 23 oktobar 2009 16:10
MP
Ipak se okreće(oko Marksa).
Preporuke:
0
0
3
petak, 23 oktobar 2009 17:14
Zoran Radisic
Nisam siguran da bi se moglo reci da se Rimokatolicka Crkva okrece Marksu i njegovoj misli. Naravno, u pojedinim delovima rimokatolickog sveta postoji snazan uticaj marksizma koji se najvise ispoljio u obliku latinoamericke "teologije oslobodjenja", ali ta skola misli se u glavnom smatra ekstremnom i nije opsteprihvacena.
Ali i bez marksizma, bitno je razumeti da je RKC ima vec dugu tradiciju skepticizma i kritike prema liberanom kapitalizmu i njegovom destruktivnom uticaju kako na tradiconalne vrednosti i drustvena uredjenja, tako i na stvaranje katastrofalnih socijalnih problema. Papa Lav XIII je 1891. objavio cuvenu encikliku "Rerum Novarum" kojom je dao podrsku radnickim pravima i pravu na organizovanje sindikata, ostro kritikovao nemoralni i stetni slobodnotrzisni ekonomski sistem, ali se i jasno oglasio protiv komunizma. Cetiri decenije kasnije papa Pije XI objavljuje "Quadragesimo Anno", koji u duhu predjasnje enciklike, ide dalje u pozivu da drzava treba da stiti pravedan socijalni poredak ogranicavanjem privatne svojine, regulisanjem odnosa izmedju poslodavca i radnika, itd. Naravno, ostro je kritikovao i komunizam.
Ova dve enciklike su imale ogroman uticaj na razvoj politicke misli i aktivnosti u Evropi: od katolickih radnickih pokreta i sindikata do fasizma. U Britaniji uticalo je na Gilberta Cestertona i pojavu tzv. "Distributizma", dok na resto evropskog kontinenta utice na razvoj raznih oblika korporatizma, medju kojima se narocito isticu rad i ideje Antonija Salazara u Portugalu i Engelberta Dolfusa u Austriji. Danas, razni demo-hriscanski i socijal-hriscanski politicki pokreti i partije u zapadnoj Evropi svoj koren nalaze bas u tim papskim enciklikama, a ne (ili neuporedivo manje) u marksizmu.
Preporuke:
0
0
4
petak, 23 oktobar 2009 19:14
Sidarta
Draži mi je socijalizam od svih kapitalizama.
Preporuke:
0
0
5
petak, 23 oktobar 2009 19:18
Rodoljub
Pali su sa Mar(k)sa, pa pravo na razdeljak!
A nama, kažnjenim hrišćanima se taman ogadio. Šta sad?
Preporuke:
0
0
6
petak, 23 oktobar 2009 21:03
Steva Nadrljanski
Na drugoj strani planete, Natalija Naročnicka, pravoslavni istoriosof, podvlači da je upravo ozloglašena Staljinova epoha označila prekid u progonima Crkve koje su započele boljševičke vlasti
G. Tanasiću, da li biste bili ljubazni da pojasnite ovo što tvrdi Naročnickaja? Meni to izgleda kao kad bi ko rekao da sa Hitlerom nastaje prekid u progonu Jevreja.
Preporuke:
0
0
7
petak, 23 oktobar 2009 22:38
Nikola Tanasić
Stevi Nadrljanskom:
Znam da zvuči neobično, i sam sam bio iznenađen - možete to naći u knjizi "Rusija i Rusi u svetskoj istoriji", koja je, nažalost, loše priređena i bez indeksa, te krajnje nepregledna. Ipak, Naročnicka, koja je imala pristup otvorenim državnim arhivama (nakon što su podaci zastareli), našla je neposrednu (i strogo poverljivu) direktivu Lenjina lično da se radi, prosto rečeno, na istrebljivanju i uništavanju sveštenstva RPC (uz opasku da se "prema ostalim konfesijama" postupa "po zakonu"). Naročnicka je takođe pronašla da je Staljin lično ukinuo ovu Lenjinovu uredbu.
U knjizi ona navodi i druge primere ovog "popuštanja" i, ako se dobro sećam, čak navodi da je ovo "zatišje", koje je trajalo otprilike od početka-sredine tridesetih do Staljinove smrti (Hruščov se, prema Naročnickoj, vratio Lenjinovoj politici, dok je najveći broj crkava i manastira zatvoren, čini mi se, u vreme Brežnjeva - nemam knjigu pri ruci, ne zamerite); da je to zatišje, dakle, jedan od ključnih događaja po opstanak pravoslavlja u Rusiji.
Naravno, progoni su se nastavljali, ali, tvrdi ona, više su bili posledica boljševičko-lenjinističke inercije, nego volje i delovanja Staljinovog režima. Isto važi i za nacionalnu politiku i tretman ruskog naroda kao većinskog u SSSR. Knjiga obiluje zanimljivim i iznenađujućim primerima, koji su veoma ubedljivo argumentovani, ako i jesu, nažalost, prilično razbacani i loše sistematizovani.
Nadam se da Vam je ovo bilo od pomoći.
Pozdrav!
Preporuke:
0
0
8
petak, 23 oktobar 2009 23:49
Misa
Petar veliki je 1704 godine ukinuo patrijaha Rusije, ostaje samo sinod kao kolektivni organ uprave crkvom. Na Staljinovu incijativu 1943 je izabran prvi patrijah posle 240 godina. Za vreme Staljina oko 30000 crkvi i manastira je obnovljeno otvoreno preko 15 verskoh skola i tri univerziteta. Za vreme Staljina svestenicima se priznaje radni staz, od drzave dobijaju, penzije zdravstveno osiguranje, a neki i plate. Ne zaboravite da je Staljin zavrsio teologiju. Mnogo predrasuda prema Staljinu, a mnoge informacije se ne objavljuju.
Preporuke:
0
0
9
subota, 24 oktobar 2009 01:35
Ribentrop+Molotov
Jasno je da je na delu novi pakt starih saveznika! Nemac Racinger već se "proslavio" rehabilitacijom negacioniste i antisemite, a sada se udružuje sa starim saveznicima - staljinistima. Taj scenario već nam je poznat... Možemo samo da se nadamo da ovog puta mi nećemo proći kao Poljska 1939. godine!
Preporuke:
0
0
10
subota, 24 oktobar 2009 11:05
Mirko K.
Uvek se nešto novo sazna! Zahvaljujem se gospodi Nadrljanskom i Tanasiću na podacima o Staljinovom zaustavljanju progona Ruske Pravoslavne Crkve, to je zaista zapanjujući podatak za mene. Gospodine Tanasiću, da li se dotična knjiga može nabaviti i gde, ja čitam ruski prilično solidno?
P.S.Gospodine Stevo, zaista imate neobičan talenat za postavljanje pravih pitanja na pravi način. Zavidim vam!
Preporuke:
0
0
11
subota, 24 oktobar 2009 11:08
Bojan
Zamolio bih autora i da prokomentariše sledeću informaciju.. na više mjesta sam pričitao da je u teškim ratnim danima kada nije bilo puno nade (npr staljingradska bitka) Staljin dozvolio rad sveštenicima, da su iznesene čudotvorne ruske ikone, organizovane litije i molebani i da su čak jednom prilikom po ličnoj Staljinovoj naredbi avionom prevozili ikone, kružili iznad Moskve i sl. Postoji na netu mnogo pominjanja ovih događajima sa detaljima, a mene interesuje postoje li saznanja o naučnim činjenicama koje to potkrepljuju?
pozdrav
Preporuke:
0
0
12
subota, 24 oktobar 2009 15:10
Branko
Staljin kao i ostale komunističke vlasti nisu nikada bile naklonjene crkvi, hrišćanstvu i Bogu. Nisu nikad bile niti će to ikada biti. Radi se jednostavno o tome da su komunističke vlasti zauzele vlast (kako? to je druga tema) u zemljama u kojima je religija bila veoma rasprostranjena i uticajna. Ovo je malo čudno jer su se komunisti borili za prava radničke klase a te klase u Rusiji, i dr. zemljama u kojima su zauzeli vlast nije bilo. Kako se komunizam nije uvlastio u zemljama zapadne evrope?
Elem, crkva je u tim zemljama pod komunizmom bila i dalje jaka institucija i ona se koristila za proširivanje uticaja i moći komunizma kao i stavljanje crkve i sveštenika pod svoj uticaj. Ni jedan crkveni velikodostojnik nije mogao ostati u službi (ili životu) ako se protivio partiji pa ma koliko bio omiljen u narodu.
Tako je bilo i u Srbiji. Sjetite se patrijarha Germana kojeg mnogi srpski velikodostojnici nisu voljeli jer je bio u službi režima i po njihovoj volji, sjetite se crkvenog raskola i drugih problema a samo zato jer se crkva nije tek tako mogla izbrisati kao što su oni htjeli već su radili na njenoj kontroli i podrivanju.
Preporuke:
0
0
13
subota, 24 oktobar 2009 15:39
Nikola Turajlić
Autor se u tekstu dotiče mnoštva tema, osnovano ironizira mantre demokratskog kapitalističkog društva, a ja ću se osvrnuti samo na odnos Katoličke crkve prema Marksu.
Pre svega "katolički brod" uspešno plovi po uzburkanom historijskom moru dva milenijuma i to zahvaljujujući sposobnosti adaptacije na aktualna dogadjanja. Ova crkva u donošenju odluka koristi nekorumpirane analitičare (za razliku od komunista i kapitalista) koji daju realno stanje stvari i prognozu, a na temelju čega se donosi odluka. Kako su katolički ekonomisti došli do zaključka da se Marksovo učenje o ekonomskom razvoju sveta potvrdilo u praksi, zaključeno je da ovoga treba priznati, kao i pred tim drugog "smrtnog neprijatelja" Darvina.
Inače Darvin i Marks su, ne samo po mojem skromnom sudu, dali nepobitne teorije o biološkom odnosno ekonomskom razvoju sveta, s tim da je drugi htio svet "genetski modificirati" pa je izmislio komunizam, koji eksperiment se neuspešno okončao.
Čitaoci će mi (nadam se) oprostiti ako na trenutak odbočim od teme i pohvalim se da sam konačno otkrio tračak svetla na tmurnom "ekonomskom nebu".
Ovo se odnosi na dodelu poslednje Nobelove nagrade iz ekonomije naučnicima koji su otkrili da je "zajedničko vlasništvo" efikasnije od privatnog. Iz ovog sledi da je nadjeno rešenje za SEK-u i to kroz povratak u prvobitnu zajednicu. Dakle treba se pripremati na popravak seoskih mlinova, gradnju malih elektrana i tsl.
Nadam se da ovaj tekst neće oživeti neoliberalne amatere na NSPM, jer nemam snage i volje da se sa istima nosim.
Preporuke:
0
0
14
subota, 24 oktobar 2009 17:54
Branko
Za Nikolu Turajlića i ostale darviniste evo linkić o propasti teorije evolucije:
Što se tiče komentara gospodina Miše, da je na Staljinovu inicijativu izabran patrijarh posle 240 godina, moram da navedem sledeće podatke:
1.Patrijarh Tihon je izabran 1917. godine, dakle godinama pre dolaska Staljina na vlast.
Posle smrti patrijarha Tihona nije izabran novi patrijarh.
2. Mitropolit Petar, koji je upravljao Crkvom streljan je 1937. godine.
3. Godine 1943. Staljin prihvata molbu trojice mitropolita, da bude izabran novi patrijarh. Dakle, ni ovo nije bilo na Staljinovu inicijativu, već je on prihvatio molbu (ove podatke možete proveriti npr. na sajtu Radio televizije Vojvodina i na sajtu Vesti, kao na mnogim drugim mestima).
Preporuke:
0
0
16
subota, 24 oktobar 2009 21:21
Hari Haler 2
Staljin je saglasan sa pomoći koju Crkva daje otadžbini, molitvama, litijama, čudotvornim ikonama, i popušta stisak oko Crkve. Ali to nije potez blagonaklonog čoveka i vernika, nego popuštanje stiska od strane dželata i tamničara.
Svako ko ima dilemu da li je bolji kapitalim ili socijalizam, neka se seti gde su ljudi emigrirali - iz kapitalističkih zemalja u socijalističke ili iz socijalističkih u kapitalističke. Ljudi su (npr. na berlinskom zidu) bukvalno rizikovali živote ne bi li pobegli iz socijalizma. A i danas, da li je neko čuo da ljudi hoće da odu na Kubu ili u Severnu Koreju radi boljeg života? Danas na Kubi (kao i ranije u SSSR) da bi ste otišli iz jednog grada u drugi treba vam dozvola vlasti!?! Zamislite da želite da odete iz Beograda i posetite rođaka u Smederevu i prvo morate da posetite nekog činovnika da vam to odobri!?! Što se tiče Kine, ona se praktično odrekla socijalističke privrede i uvela tržišnu.
To što je zapad nepravedan, što ne poštuje međunarodno pravo (odn. poštuje ga po potrebi), što nam je mnogo nepravde naneo, što se ljudi otuđuju, što ima mnogobrojne mane, ne može nikako popraviti socijalističke sisteme. To što je jedan subjekat u nečemu loš, ne može učiniti da drugi subjekat postane bolji. Ako sam ja ubica, neću postati bolji, zbog toga što mi je komšija lopov. A, u kapitalizmu i u ovoj krizi ljudi žive daleko bolje i slobodnije nego u najboljim danima SSSR-a.
Preporuke:
0
0
17
subota, 24 oktobar 2009 21:37
Steva Nadrljanski
Hvala na odgovoru, g. Tanasiću, ali čini mi se da bismo ovo trebali uzeti sa velikom rezervom. Ja sam u svoje vreme pročitao jako mnogo literature na ovu temu i stoga mi ova teza o Staljinu izgleda fantazmagorično. Činjenice, godine, imena i brojevi već su mi poprilično iščileli iz pamćenja, ali ono što pamtim teško da mogu dovesti u pitanje, a to je utisak da je planski progon Crkve (podvlačim: tu ne mislim samo na jerarhiju) započet od strane Lenjina, u vreme Staljina doživeo svoj vrhunac. Histerično nasilje do 1924. (do Lenjinove smrti) pod Staljinom se pretvara u sistematski progon, u državnu ideologiju. Koliko se sećam, bilo je doba kad ni jedan episkop nije bio na slobodi (od onih preživelih), a ostali su samo oni koji nisu mogli podneti stradanja i koji su prihvatili da kako-tako sarađuju sa boljševicima. Prvi put čujem da je on ukinuo taj Lenjinov akt, ali ako je to istina, treba dobro posmotriti kad je to učinjeno: odmah nakon Lenjinove smrti (što mi izgleda neverovatno, jer je on progon samo pojačao), ili u toku Otadžbinskog rata, kad mu je svaka pomoć bila potrebna i kad je konačno odobrio izbor patrijarha.
Ja bih bio veoma oprezan sa ruskim istoriosofima. Među nekima od njih danas postoji tendencija da Staljina shvataju kao nekakvo oruđe u Božjim rukama kojim je pobeđen nacizam, a ruskaja zemlja stekla međunarodnu moć. Tu ideju potkrepljuju činjenicom da je u vreme rata došlo do neočekivanog zaokreta u Staljinovom odnosu prema Crkvi, ali kao da izbegavaju da objasne ceo kontekst. Naime, radi se o sledećem (ovo ne spada u školsku istoriju, a znam da mnogi neće verovati): u jednom momentu Rusija se našla pred potpunom katastrofom - Lenjingrad više nije mogao da se brani, hiljade su od gladi umirale svakodnevno, a put u Moskvu bio je Nemcima otvoren. Staljin je zapao u takav očaj da se setio onoga koga se svi sete kad više nema pomoći ni od koga. Kažu da u moskovskim arhivima postoje pisma mitropolita jerusalimske patrijaršije Ilije bitna za razumevanje ovih nesvakidašnjih zbivanja.
Preporuke:
0
0
18
subota, 24 oktobar 2009 21:59
Steva Nadrljanski
Naime, ovaj Ilija je postavio Staljinu uslove - Rusija će biti spasena, ali ti da otvoriš zatvore i crkve, da se izabere patrijarh, itd. (ne mogu da se setim kako su i zašto došli do ovog Ilije - ja bih rekao da je to jedna od onih čudnih Božjih intervencija u istoriji, ali to ne spada u naše knjige i tzv. racionalni diskurs). Osim toga, na front je trebalo izneti čudotvornu ikonu Bogorodice Kazanjske. Staljin je to prihvatio - možemo misliti u kakvom je užasu bio -, a lično je Žukov naredio da se ikona nosi po liniji odbrane. Ima dosta svedočanstava o tim događajima, a sva se svode na to da je demoralisana vojska krenula u kontranapad, a Nemci iz nepoznatih razloga počeli da se povlače (uostalom, i istoričari ovo smatraju za čudo). Tako je bilo u Moskvi, tako i pred već gotovo mrtvim Staljingradom (tu je početak čuvene staljingradske bitke).
Staljin je neka od ovih obećanja ispunio, čini mi se da je tada ponovo počela da radi i Akademija u Trojice-Sergijevoj lavri, a počele su da se otvaraju i crkve pretvorene u konjušnice, skladišta itd. Međutim, hoću da podvučem da Staljin nije to činio od slobodne volje: od slobodne volje je kao boljševik ubijao Crkvu po planu i programu, a toga se manuo tek pošto se desilo ovo što sam ispričao (a pojačani progoni opet su krenuli u Hruščovljevo vreme).
I samo još da ispravim greške jednog komentatora:
1/ Staljin nije završio teologiju, on je išao u neku seminariju koju nije dovršio
2/ ruski patrijarh je prvi put posle Petrovog vremena izabran na Saboru 1917. (Sveštenomučenik Tihon), a 1943. Staljin je prosto rečeno prestao da smeta izboru novog.
Naravno, jerarhija je manje-više ostala u njegovim rukama: nisu smeli pred strancima ni da pisnu ono što je ceo svet znao.
Toliko o istoriosofiji. Kod Rusa uvek ima svačega za čuđenje, pa se tako pre nekog vremena, potpuno u skladu sa ovakvim shvatanjima, pojavila i Staljinova ikona. Ja sam se čudio religioznoj sekti poštovalaca Ivana Groznog, a ovo je već s one strane uma.
Preporuke:
0
0
19
nedelja, 25 oktobar 2009 19:01
Teodor
Gospodine Nadrljanski,
šta mi uopšte znamo o Ivanu Groznom, i da li je ono što znamo zaista i verodostojno? Zar je rusofobija eksluzivitet dvadesetog veka? Zar Henri Osmi, recimo, nije bio grozan.
Greh koji Ivanu nikad neće biti oprošten je proglašenje novog pravoslavnog carstva (Trećg Rima), posle pada Vizantije (Drugog Rima). Ako znamo kako se odlučno opirao zapadnom prozelitizmu, ako znamo koliko puta se na bojištu sudario sa katoličkim kraljevstvima i tevtoncima, i kako se obračunavao sa "Drugom Rusijom", zar je postojala ikakva šansa da ga zveroliki (i spolja i iznutra) ne proglase "groznim". Prema kome je on bio groznan, pitam se?
Preporuke:
0
0
20
nedelja, 25 oktobar 2009 21:16
Steva Nadrljanski
i kako se obračunavao sa "Drugom Rusijom", zar je postojala ikakva šansa da ga zveroliki (i spolja i iznutra) ne proglase "groznim". Prema kome je on bio groznan, pitam se?
Pitajte Svetog Vasilija Blaženog.
Preporuke:
0
0
21
ponedeljak, 26 oktobar 2009 00:47
Nikola Turajlić
@ Hari Haler
Komentator, pored ostalih iznesenih stvari, brani kapitalizam uporedjujući ga sa socijalozmom, navodeći da se u ovom bolje živelo, slobodno putovalo i tsl.
Kako je danas popularno "pljuvati" po kapitalizmu (čak je engleski biskup ustvrdio da je komunizam crkao 1989., a kapitalizam 2008 g.), postavio bih braniocu "nevinosti bez zaštite" nekoliko pitanja da upotpunim svoja saznanja, o ovom (po njemu) u suštini ipak pozitivnom sistemu.
Da li je u svetu postojao kapitalizam i pored razvijenih industrijskih zemalja, koje su svoj prosperitet zanivale izmedju ostalog korištenjem resursa (sirovina, radne snage) nerazvijenih zemalja, ili razmenom čak i za bezvredne zelene i slične papire. Koliko me pamćenje služi bilo je dosta zemalja koje su uživale blagodeti kapitalizma, usprkos kojima, je stanovništvo masivno umiralo od gladi, bolesti.
Okolnost da veliki broj Amerikanaca živi u šatorskim naseljima potvrdjuje da se ovi zahvaljujući sistemu mogu dozvoliti povratak majci prirodi.
Uživajući u kapitalizmu veliki broj gradjana Srbije koristi privilegiju narodnih kuhinja, o čemu je za socijalizma mogao samo snivati.
Piscu komentara želim da uživa sve blagodeti kapiatallizma, koje će se vremenom raširivati.
Napominjem da sam odavno prestao biti fasciniran njemačkim čistačicama i portirima ili našim seljacima, koji su dolazili na godišnji odmor vozeći Opel Kadet.
Na kraju bih parafarazirao izreku o Turcima: I plakat će drumovi za socijalizmom ali ovoga neće biti.
Preporuke:
0
0
22
ponedeljak, 26 oktobar 2009 12:04
Teodor
Gospodinu Stevi Nadrljanskom
Mitropolit Jovan Ladoški (prema V. Manjaginu):" Ni o jednom drugom caru narod nije stvorio toliko pesama i priča. Sve do 1917. godine na grob Ivanov u Kremlju dolazili su obični ruski ljudi, simbolično moleći za pomoć i pravednu presudu".
Mlečanin Foskarini, Ivanov savremenik(prema K. Vališevskom):" govori sa pohvalom o pravosuđu stvorenom od ovog velikog gospodara koji je uveo jedinstvene i mudre zakone, o njegovoj ljubljznosti, humanosti, širini njegovog znanja..."
Sveti Vasilije Blaženi (ili Jurodivi)jeste žestoko razobličavao Ivanovu grešnu prirodu, ali ta vladarska "zver" nad grobom ovog sveca podiže hram posvećen pokrovu Presvete Bogorodice. Mošti svetog Vasilija i danas su u tom hramu. Ne govori li upravo ovaj gest daleko više o Ivanu Groznom, od svih paskvila napisanih protiv njega.
Preporuke:
0
0
23
ponedeljak, 26 oktobar 2009 22:34
Steva Nadrljanski
Izvinjavajući se svima što sam ovako daleko odvukao komentare od teme, želeo bih samo g. Teodoru da razjasnim da se moja opaska o poštovaocima Ivana Groznog ne tiče njegovog političkog delovanja ni zasluga za Rosiju (to ne dovodim u pitanje, a nije mi ni tema), nego njegovog paracrkvenog obožavanja od strane nekih patrotičnih istoriosofa; to jest, kvazireligijske proizvodnje cara-svetitelja na osnovu njegovih političkih dostignuća, što vidimo i u slučaju DŽugašvilija.
Uostalom, i naš car Dušan je od svih imao najubedljivija političko-državna dostignuća, ali izgleda da Crkvi, crkvenom narodu, to ni u kom slučaju nije mogao biti kriterijum.
Neću više.
Preporuke:
0
0
24
ponedeljak, 26 oktobar 2009 22:42
Nikola Turajlić
@ Teodor
Crni Teodore, zašto mi to radiš?
Pogledavši i počuvši uvod stvaranju sveta i pokušavši izračunati broj zvezda (250 milijardi galaksija x 300 milijardi zvezda) dobio sam zaplet mozga. Kada sam pomislio da uz to postoje i planete, kolabirao sam i jedva došao sebi (verovatno uz pomoć tvorca).
Sada verujem da je tvorac po ovom, za ljudski razum nepojmljivom poslu, igrajući se stvorio biljne, životinjske i ljudske vrste, jasno sve po planu i programu (očita sitnica za njegove mogućnosti).
Imam strah da neću doći u priliku da pljunem Darvinu na grob, jer me je držao u neznanju pol stoljeća.
Preporuke:
0
0
25
utorak, 27 oktobar 2009 10:50
Teodor
Takođe osećam nelagodu zbog ponovnog javljanja, pa kao i gosn. Steva obećavam - neću više.
Javno priznajem da imam "zaplet mozga" i zaista zavidim svima kojima su "racionalni diskurs" i "lepi, ugodni, smirujući crno-beli šabloni" omogućili kristlnojasnu i definitivnu spoznaju stvarnosti i nas samih u njoj. Naravno da u skladu sa takvim diskursom (a u režiji jezuitskog Holivuda) ikonu zaslužuju i Marks i Darvin, ali je skandalozno kad se za praktikanta njihovih ideologija, DŽugašvilija, kaže bilo šta pozitivno. Meni su neopozivo, podjednako odvratna sva trojica.
A što se tiče udaljavanja od teme - pa zar tema nije relativizacija "definitivne" istine.
Preporuke:
0
0
26
utorak, 27 oktobar 2009 10:56
Branko
Za gdina Turajlića
"...igrajući se stvorio biljne,..."
Nije igra, sve je po planu i mudrosti.
Za čovjeka. Koji uporno sve odbacuje i negira.
Preporuke:
0
0
27
utorak, 27 oktobar 2009 15:43
Dag
Marks je veoma značajan naučnik, bez koga ne bi razumeli ono što se danas događa. Kao ideolog biće još mnogo puta recikliran i upotrebljavan u sasvim praktične svrhe. Njegovo vreme tek dolazi.
Najbolji primer ove korisne ambivalentnosti je Socijalistička internacionala i njene članice. Nacentrirani inkubator stranaka sa rezervisanim i zaštićenim naslovom da se ne bi ispililo nešto nekontrolisano. Iz tog se inkubatora može i levo i desno, prema tome kako bude zgodno svetskoj vladajućoj klasi.
Globalizam je novi, ali planetarni komunizam. On će biti sve ono što je dobro i korisno za one koji znaju šta je za njih korisno. Nazivi su tu samo da zavaraju neuke, a ni jedan nije isključen. To je samo fasada ili oblanda, ili kako nas je Marks naučio - društvena nadgradnja.
Preporuke:
0
0
28
utorak, 27 oktobar 2009 15:54
Nikola Turajlić
@ Teodor i Branko
Izvinjavam se za moje neumesno ironiziranje, koje je izazvano dobronamjernim Teodorovim pokušajem da mi ukaže i stranu vidjenja stvarnosti iz "neracionalnog diskursa".
Čini mi se da je temeljni problem ateista (kojima pripadam) i teista (kojima očito pripadate) uzaludno nastojanje da se drugoj strani dokaže da nije u pravu.
Dalji problem "zastupnika" tvorca što nebrojene zločine koji su u njegovo ime počinjeni, drže kao beznačajnu stvar, dok žločine počinjene u ime drugih ideologija uzimaju imanentnim istima.
Tako Teodor trpa u djuture Staljina, Marksa i sirotog Darvina (koji nije luk jeo niti mirisao), dok bi se tvorcu moglo po ovom ključu pripisati delovanje "ognjem i mačem" i mnogo drugih "neprikladnih" načina provodjenja njegove volje.
Na kraju moram priznati da je teistička istina puno prijatnija od materijalističke, ali tražim od vas da ne pokušavate istu širiti i na one koji je nisu spoznali, jer to često ima loše efekte.
Preporuke:
0
0
29
utorak, 27 oktobar 2009 17:37
Hari Haler
Za gospodina Turajlića
Ja nisam branio kapitalizam. Nisam ga ni veličao. Jednostavno, napisao sam da zapad (samim tim i kapitalizam) ima mnogobrojne mane.
Ja sam poredeći kapitalizam i socijalizam napisao da je kapitalizam bolji (možda je preciznije reći manje loš).
I ponovo pitam: ako je socijalizam bolji, zašto su ljudi masovno emigrirali u kapitalističke zemlje? Zašto decenijama nisu odlazili u SSSR, Poljsku, Rumuniju, Istočnu Nemačku i druge zemlje, već u Zapadnu Nemačku, Francusku itd? Dakle, ZAŠTO, AKO JE U SOCIJALIZMU BOLjE?
Preporuke:
0
0
30
utorak, 27 oktobar 2009 22:37
Nikola Turajlić
Izvinjavam se čitaocima što prelazim u dosadu. Postao sam skoro drugi "ljubitelj mladih krumpirića"
@ Hari Haler
Dragi moj ti si se uhvatio emigracije u zapadne zemlje, zbog boljeg života, kao dokaza o prednosti kapitalizma, što nije u logičkoj vezi.
Trebalo bi ti biti poznato da su u Njemačkoj ekonomski emigranti bili pre svega, Turci, Grci, Italijani, Španjolci, Portugalci i dr. dakle stanovnici država koje su pružale blagodeti kapitalizma.
Nisam čuo da bi ljudi iz ex Jugoslavije ginuli zbog emigracije u Južnu Ameriku ili Mexiko u kojim je (osim Kube) vladao kapitalizam, već im je san bio USA ili Kanada.
Nadam se da si shvatio da uz kapitalizam nije nužno vezana ekonomska emigracija (bolji život).
Iz tvojeg pseudonima proizlazi da su kod tebe "zapadne vrednosti" i sada neupitne, što je tvoje pravo, ali ne pokušavaj iste i prodavati jer za ove se sada gubi tržište.
Svaki sistem je neupitan, dok svetina ima kruha i igara, ali problemi upravljačkih elita nastaju kada nisu u stanju da isto obezbede. Takova situacija se sada stvara u kapitalističkom sistemu jer je ovaj potrošen.
@ Teodor
Izvinjenje koje sam dao u prethodnom komentaru proširujem i na to da sam te neosnovano optužio za "provokaciju" koja je delo komentatora Branka.
Ovo je dokaz da se u "ratu" dešavaju i kolateralne štete, kako bi to obrazložili srpski "milosrdni andjeli", koji su se proglasili za tvorčeve zastupnike na zemlji.
Preporuke:
0
0
31
sreda, 28 oktobar 2009 20:05
Hari Haler
Za gospodina Turajlića
Zašto "Turci, Grci, Italijani, Španjolci, Portugalci i dr." nisu emigrirali u barem jednu socijalističku zemlju? Kako to - u socijalizmu se bolje živi, a svi u potrazi za boljim životom idu samo u kapitalističke zemlje (iz drugih kapitalističkih ili iz socijalističkih zemalja)? Sve ostalo je filosofija, a ovo je život i pravi pokazatelj gde je bolje - bolje je tamo gde ljudi odlaze, a ne tamo gde niko ne ide.
Vi mi pripisujete određene stavove, koje ja ne zastupam, a onda me na osnovu njih "napadnete". Dokaz za to su i sledeće reči: Iz tvojeg pseudonima proizlazi da su kod tebe "zapadne vrednosti" i sada neupitne, što je tvoje pravo, ali ne pokušavaj iste i prodavati jer za ove se sada gubi tržište.
Kakve veze ima pseudonim Hari Haler sa neupitnošću zapadnih vrednosti? Pa on označava čoveka koji se ne uklapa u zapadno (malograđansko društvo), koji ga ne voli, kome je čak i duša u rascepu dobrim delom upravo zbog tog društva i koji pokušava da u sebi nađe sklad, koji čak i sebe osuđuje kad koristi određene pogodnosti tog društva. Hari Haler označava upravo suprotnost zapadnim vrednostima. Naravno, ja pseudonim nisam birao kao (potpuni) odraz mojih stavova, već sam ga birao po simpatijama prema piscu (iako se sa njim u mnogo čemu ne slažem) i prema liku iz knjige. Moji stavovi su prvenstveno pravoslavni (setite se npr. rušenja Hrama Hrista Spasa u Moskvi od strane komunista - jedan od razloga zašto mi socijalizam ne može biti simpatičan. Sistem koji je prihvatio jednu zapadnu filosofiju, a proganjao pravoslavni pogled na svet). Naravno, bilo bi potpuno neumesno, gordeljivo, čak i hulno, da sam za pseudonim odabrao ime nekog svetitelja, kako bi pseudonim bio odraz mojih stavova.
Toliko od mene, ne verujem da ću u komentarima za ovaj tekst više pisati, pa Vas sada napuštam. Možda ćemo se nadmudrivati povodom nekog drugog teksta.
Pozdrav
Preporuke:
0
0
32
četvrtak, 29 oktobar 2009 09:41
Branko
Opet će Gospod pohoditi mačem i ognjem.
Sa razlogom, kao i uvijek.
Ne bih se slozio sa autorom po pitanju samoubistva globalnog kapitalizma. Naime, ne radi se o nikakvom samoubistvu nego o njegovoj mutaciji. Trenutna finansijska previranja su nista drugo do oblik izrabljivanja. Premda se ne radi iskljucivo o privobitnoj akumulaciji kapitala izvesne individue ce svakako osetiti blagodeti tog fenomena zahvaljujuci kooperativnosti i odanosti sistemu. Za takav individualni uspeh je naravno potrebno imati odredjenu svest. Danas to nije preveliki problem buduci da je sistem ukorenjen u porodilistima, skolama,... Mutacija globalnog kapitalizma se zasniva na preraspodeli bogatstva medju dominantnom klasom sa drasticnim elementima izrabljivanja sirotinje i slabih. Delovi dominantne klasa koji su na gubitku su kolateralna steta u obliku zrtve slobode konkurencije. Zaliti ih ne treba jer su oni sami deo sistema i da nisu oni zrtva to bi svakako bili trenutni pobednici. Kapitalizam mutira u hibrid koji je veoma maligan i bolestan. To je i dalje kapitalizam gramzivosti ali se ona sada prenela i na drzavnu svojinu, odnosno, dominantna klasa otvoreno stavlja ruku u vrecu sa narodnim parama i kaze « To radimo za vase dobro », otupljujuci svaku mogucnost da se organizuje ili uspostavi protivteza ovakvom poretku. Globalni kapitalizam prelazi u divlju formu iz koje ce izaci vecim monstrumom. Svet se krece u pravcu unistenja. O dolasku nekog utopistickog sveta nema naznaka. Ljudske jedinke su se preobrazile u gramzive celije malignog tkiva. U svetu u kojem je zrtvovana svest ne moze doci nista osim loseg kraja.
Ali i bez marksizma, bitno je razumeti da je RKC ima vec dugu tradiciju skepticizma i kritike prema liberanom kapitalizmu i njegovom destruktivnom uticaju kako na tradiconalne vrednosti i drustvena uredjenja, tako i na stvaranje katastrofalnih socijalnih problema. Papa Lav XIII je 1891. objavio cuvenu encikliku "Rerum Novarum" kojom je dao podrsku radnickim pravima i pravu na organizovanje sindikata, ostro kritikovao nemoralni i stetni slobodnotrzisni ekonomski sistem, ali se i jasno oglasio protiv komunizma. Cetiri decenije kasnije papa Pije XI objavljuje "Quadragesimo Anno", koji u duhu predjasnje enciklike, ide dalje u pozivu da drzava treba da stiti pravedan socijalni poredak ogranicavanjem privatne svojine, regulisanjem odnosa izmedju poslodavca i radnika, itd. Naravno, ostro je kritikovao i komunizam.
Ova dve enciklike su imale ogroman uticaj na razvoj politicke misli i aktivnosti u Evropi: od katolickih radnickih pokreta i sindikata do fasizma. U Britaniji uticalo je na Gilberta Cestertona i pojavu tzv. "Distributizma", dok na resto evropskog kontinenta utice na razvoj raznih oblika korporatizma, medju kojima se narocito isticu rad i ideje Antonija Salazara u Portugalu i Engelberta Dolfusa u Austriji. Danas, razni demo-hriscanski i socijal-hriscanski politicki pokreti i partije u zapadnoj Evropi svoj koren nalaze bas u tim papskim enciklikama, a ne (ili neuporedivo manje) u marksizmu.
A nama, kažnjenim hrišćanima se taman ogadio. Šta sad?
G. Tanasiću, da li biste bili ljubazni da pojasnite ovo što tvrdi Naročnickaja? Meni to izgleda kao kad bi ko rekao da sa Hitlerom nastaje prekid u progonu Jevreja.
Znam da zvuči neobično, i sam sam bio iznenađen - možete to naći u knjizi "Rusija i Rusi u svetskoj istoriji", koja je, nažalost, loše priređena i bez indeksa, te krajnje nepregledna. Ipak, Naročnicka, koja je imala pristup otvorenim državnim arhivama (nakon što su podaci zastareli), našla je neposrednu (i strogo poverljivu) direktivu Lenjina lično da se radi, prosto rečeno, na istrebljivanju i uništavanju sveštenstva RPC (uz opasku da se "prema ostalim konfesijama" postupa "po zakonu"). Naročnicka je takođe pronašla da je Staljin lično ukinuo ovu Lenjinovu uredbu.
U knjizi ona navodi i druge primere ovog "popuštanja" i, ako se dobro sećam, čak navodi da je ovo "zatišje", koje je trajalo otprilike od početka-sredine tridesetih do Staljinove smrti (Hruščov se, prema Naročnickoj, vratio Lenjinovoj politici, dok je najveći broj crkava i manastira zatvoren, čini mi se, u vreme Brežnjeva - nemam knjigu pri ruci, ne zamerite); da je to zatišje, dakle, jedan od ključnih događaja po opstanak pravoslavlja u Rusiji.
Naravno, progoni su se nastavljali, ali, tvrdi ona, više su bili posledica boljševičko-lenjinističke inercije, nego volje i delovanja Staljinovog režima. Isto važi i za nacionalnu politiku i tretman ruskog naroda kao većinskog u SSSR. Knjiga obiluje zanimljivim i iznenađujućim primerima, koji su veoma ubedljivo argumentovani, ako i jesu, nažalost, prilično razbacani i loše sistematizovani.
Nadam se da Vam je ovo bilo od pomoći.
Pozdrav!
P.S.Gospodine Stevo, zaista imate neobičan talenat za postavljanje pravih pitanja na pravi način. Zavidim vam!
pozdrav
Elem, crkva je u tim zemljama pod komunizmom bila i dalje jaka institucija i ona se koristila za proširivanje uticaja i moći komunizma kao i stavljanje crkve i sveštenika pod svoj uticaj. Ni jedan crkveni velikodostojnik nije mogao ostati u službi (ili životu) ako se protivio partiji pa ma koliko bio omiljen u narodu.
Tako je bilo i u Srbiji. Sjetite se patrijarha Germana kojeg mnogi srpski velikodostojnici nisu voljeli jer je bio u službi režima i po njihovoj volji, sjetite se crkvenog raskola i drugih problema a samo zato jer se crkva nije tek tako mogla izbrisati kao što su oni htjeli već su radili na njenoj kontroli i podrivanju.
Pre svega "katolički brod" uspešno plovi po uzburkanom historijskom moru dva milenijuma i to zahvaljujujući sposobnosti adaptacije na aktualna dogadjanja. Ova crkva u donošenju odluka koristi nekorumpirane analitičare (za razliku od komunista i kapitalista) koji daju realno stanje stvari i prognozu, a na temelju čega se donosi odluka. Kako su katolički ekonomisti došli do zaključka da se Marksovo učenje o ekonomskom razvoju sveta potvrdilo u praksi, zaključeno je da ovoga treba priznati, kao i pred tim drugog "smrtnog neprijatelja" Darvina.
Inače Darvin i Marks su, ne samo po mojem skromnom sudu, dali nepobitne teorije o biološkom odnosno ekonomskom razvoju sveta, s tim da je drugi htio svet "genetski modificirati" pa je izmislio komunizam, koji eksperiment se neuspešno okončao.
Čitaoci će mi (nadam se) oprostiti ako na trenutak odbočim od teme i pohvalim se da sam konačno otkrio tračak svetla na tmurnom "ekonomskom nebu".
Ovo se odnosi na dodelu poslednje Nobelove nagrade iz ekonomije naučnicima koji su otkrili da je "zajedničko vlasništvo" efikasnije od privatnog. Iz ovog sledi da je nadjeno rešenje za SEK-u i to kroz povratak u prvobitnu zajednicu. Dakle treba se pripremati na popravak seoskih mlinova, gradnju malih elektrana i tsl.
Nadam se da ovaj tekst neće oživeti neoliberalne amatere na NSPM, jer nemam snage i volje da se sa istima nosim.
http://video.google.com/videoplay?docid=-1860828900773015481&ei=iTDjSqSTD4rV-Qa77qTvAQ&q=kolaps+darvinizma#
1.Patrijarh Tihon je izabran 1917. godine, dakle godinama pre dolaska Staljina na vlast.
Posle smrti patrijarha Tihona nije izabran novi patrijarh.
2. Mitropolit Petar, koji je upravljao Crkvom streljan je 1937. godine.
3. Godine 1943. Staljin prihvata molbu trojice mitropolita, da bude izabran novi patrijarh. Dakle, ni ovo nije bilo na Staljinovu inicijativu, već je on prihvatio molbu (ove podatke možete proveriti npr. na sajtu Radio televizije Vojvodina i na sajtu Vesti, kao na mnogim drugim mestima).
Svako ko ima dilemu da li je bolji kapitalim ili socijalizam, neka se seti gde su ljudi emigrirali - iz kapitalističkih zemalja u socijalističke ili iz socijalističkih u kapitalističke. Ljudi su (npr. na berlinskom zidu) bukvalno rizikovali živote ne bi li pobegli iz socijalizma. A i danas, da li je neko čuo da ljudi hoće da odu na Kubu ili u Severnu Koreju radi boljeg života? Danas na Kubi (kao i ranije u SSSR) da bi ste otišli iz jednog grada u drugi treba vam dozvola vlasti!?! Zamislite da želite da odete iz Beograda i posetite rođaka u Smederevu i prvo morate da posetite nekog činovnika da vam to odobri!?! Što se tiče Kine, ona se praktično odrekla socijalističke privrede i uvela tržišnu.
To što je zapad nepravedan, što ne poštuje međunarodno pravo (odn. poštuje ga po potrebi), što nam je mnogo nepravde naneo, što se ljudi otuđuju, što ima mnogobrojne mane, ne može nikako popraviti socijalističke sisteme. To što je jedan subjekat u nečemu loš, ne može učiniti da drugi subjekat postane bolji. Ako sam ja ubica, neću postati bolji, zbog toga što mi je komšija lopov. A, u kapitalizmu i u ovoj krizi ljudi žive daleko bolje i slobodnije nego u najboljim danima SSSR-a.
Ja bih bio veoma oprezan sa ruskim istoriosofima. Među nekima od njih danas postoji tendencija da Staljina shvataju kao nekakvo oruđe u Božjim rukama kojim je pobeđen nacizam, a ruskaja zemlja stekla međunarodnu moć. Tu ideju potkrepljuju činjenicom da je u vreme rata došlo do neočekivanog zaokreta u Staljinovom odnosu prema Crkvi, ali kao da izbegavaju da objasne ceo kontekst. Naime, radi se o sledećem (ovo ne spada u školsku istoriju, a znam da mnogi neće verovati): u jednom momentu Rusija se našla pred potpunom katastrofom - Lenjingrad više nije mogao da se brani, hiljade su od gladi umirale svakodnevno, a put u Moskvu bio je Nemcima otvoren. Staljin je zapao u takav očaj da se setio onoga koga se svi sete kad više nema pomoći ni od koga. Kažu da u moskovskim arhivima postoje pisma mitropolita jerusalimske patrijaršije Ilije bitna za razumevanje ovih nesvakidašnjih zbivanja.
Staljin je neka od ovih obećanja ispunio, čini mi se da je tada ponovo počela da radi i Akademija u Trojice-Sergijevoj lavri, a počele su da se otvaraju i crkve pretvorene u konjušnice, skladišta itd. Međutim, hoću da podvučem da Staljin nije to činio od slobodne volje: od slobodne volje je kao boljševik ubijao Crkvu po planu i programu, a toga se manuo tek pošto se desilo ovo što sam ispričao (a pojačani progoni opet su krenuli u Hruščovljevo vreme).
I samo još da ispravim greške jednog komentatora:
1/ Staljin nije završio teologiju, on je išao u neku seminariju koju nije dovršio
2/ ruski patrijarh je prvi put posle Petrovog vremena izabran na Saboru 1917. (Sveštenomučenik Tihon), a 1943. Staljin je prosto rečeno prestao da smeta izboru novog.
Naravno, jerarhija je manje-više ostala u njegovim rukama: nisu smeli pred strancima ni da pisnu ono što je ceo svet znao.
Toliko o istoriosofiji. Kod Rusa uvek ima svačega za čuđenje, pa se tako pre nekog vremena, potpuno u skladu sa ovakvim shvatanjima, pojavila i Staljinova ikona. Ja sam se čudio religioznoj sekti poštovalaca Ivana Groznog, a ovo je već s one strane uma.
šta mi uopšte znamo o Ivanu Groznom, i da li je ono što znamo zaista i verodostojno? Zar je rusofobija eksluzivitet dvadesetog veka? Zar Henri Osmi, recimo, nije bio grozan.
Greh koji Ivanu nikad neće biti oprošten je proglašenje novog pravoslavnog carstva (Trećg Rima), posle pada Vizantije (Drugog Rima). Ako znamo kako se odlučno opirao zapadnom prozelitizmu, ako znamo koliko puta se na bojištu sudario sa katoličkim kraljevstvima i tevtoncima, i kako se obračunavao sa "Drugom Rusijom", zar je postojala ikakva šansa da ga zveroliki (i spolja i iznutra) ne proglase "groznim". Prema kome je on bio groznan, pitam se?
Pitajte Svetog Vasilija Blaženog.
Komentator, pored ostalih iznesenih stvari, brani kapitalizam uporedjujući ga sa socijalozmom, navodeći da se u ovom bolje živelo, slobodno putovalo i tsl.
Kako je danas popularno "pljuvati" po kapitalizmu (čak je engleski biskup ustvrdio da je komunizam crkao 1989., a kapitalizam 2008 g.), postavio bih braniocu "nevinosti bez zaštite" nekoliko pitanja da upotpunim svoja saznanja, o ovom (po njemu) u suštini ipak pozitivnom sistemu.
Da li je u svetu postojao kapitalizam i pored razvijenih industrijskih zemalja, koje su svoj prosperitet zanivale izmedju ostalog korištenjem resursa (sirovina, radne snage) nerazvijenih zemalja, ili razmenom čak i za bezvredne zelene i slične papire. Koliko me pamćenje služi bilo je dosta zemalja koje su uživale blagodeti kapitalizma, usprkos kojima, je stanovništvo masivno umiralo od gladi, bolesti.
Okolnost da veliki broj Amerikanaca živi u šatorskim naseljima potvrdjuje da se ovi zahvaljujući sistemu mogu dozvoliti povratak majci prirodi.
Uživajući u kapitalizmu veliki broj gradjana Srbije koristi privilegiju narodnih kuhinja, o čemu je za socijalizma mogao samo snivati.
Piscu komentara želim da uživa sve blagodeti kapiatallizma, koje će se vremenom raširivati.
Napominjem da sam odavno prestao biti fasciniran njemačkim čistačicama i portirima ili našim seljacima, koji su dolazili na godišnji odmor vozeći Opel Kadet.
Na kraju bih parafarazirao izreku o Turcima: I plakat će drumovi za socijalizmom ali ovoga neće biti.
Mitropolit Jovan Ladoški (prema V. Manjaginu):" Ni o jednom drugom caru narod nije stvorio toliko pesama i priča. Sve do 1917. godine na grob Ivanov u Kremlju dolazili su obični ruski ljudi, simbolično moleći za pomoć i pravednu presudu".
Mlečanin Foskarini, Ivanov savremenik(prema K. Vališevskom):" govori sa pohvalom o pravosuđu stvorenom od ovog velikog gospodara koji je uveo jedinstvene i mudre zakone, o njegovoj ljubljznosti, humanosti, širini njegovog znanja..."
Sveti Vasilije Blaženi (ili Jurodivi)jeste žestoko razobličavao Ivanovu grešnu prirodu, ali ta vladarska "zver" nad grobom ovog sveca podiže hram posvećen pokrovu Presvete Bogorodice. Mošti svetog Vasilija i danas su u tom hramu. Ne govori li upravo ovaj gest daleko više o Ivanu Groznom, od svih paskvila napisanih protiv njega.
Uostalom, i naš car Dušan je od svih imao najubedljivija političko-državna dostignuća, ali izgleda da Crkvi, crkvenom narodu, to ni u kom slučaju nije mogao biti kriterijum.
Neću više.
Crni Teodore, zašto mi to radiš?
Pogledavši i počuvši uvod stvaranju sveta i pokušavši izračunati broj zvezda (250 milijardi galaksija x 300 milijardi zvezda) dobio sam zaplet mozga. Kada sam pomislio da uz to postoje i planete, kolabirao sam i jedva došao sebi (verovatno uz pomoć tvorca).
Sada verujem da je tvorac po ovom, za ljudski razum nepojmljivom poslu, igrajući se stvorio biljne, životinjske i ljudske vrste, jasno sve po planu i programu (očita sitnica za njegove mogućnosti).
Imam strah da neću doći u priliku da pljunem Darvinu na grob, jer me je držao u neznanju pol stoljeća.
Javno priznajem da imam "zaplet mozga" i zaista zavidim svima kojima su "racionalni diskurs" i "lepi, ugodni, smirujući crno-beli šabloni" omogućili kristlnojasnu i definitivnu spoznaju stvarnosti i nas samih u njoj. Naravno da u skladu sa takvim diskursom (a u režiji jezuitskog Holivuda) ikonu zaslužuju i Marks i Darvin, ali je skandalozno kad se za praktikanta njihovih ideologija, DŽugašvilija, kaže bilo šta pozitivno. Meni su neopozivo, podjednako odvratna sva trojica.
A što se tiče udaljavanja od teme - pa zar tema nije relativizacija "definitivne" istine.
"...igrajući se stvorio biljne,..."
Nije igra, sve je po planu i mudrosti.
Za čovjeka. Koji uporno sve odbacuje i negira.
Najbolji primer ove korisne ambivalentnosti je Socijalistička internacionala i njene članice. Nacentrirani inkubator stranaka sa rezervisanim i zaštićenim naslovom da se ne bi ispililo nešto nekontrolisano. Iz tog se inkubatora može i levo i desno, prema tome kako bude zgodno svetskoj vladajućoj klasi.
Globalizam je novi, ali planetarni komunizam. On će biti sve ono što je dobro i korisno za one koji znaju šta je za njih korisno. Nazivi su tu samo da zavaraju neuke, a ni jedan nije isključen. To je samo fasada ili oblanda, ili kako nas je Marks naučio - društvena nadgradnja.
Izvinjavam se za moje neumesno ironiziranje, koje je izazvano dobronamjernim Teodorovim pokušajem da mi ukaže i stranu vidjenja stvarnosti iz "neracionalnog diskursa".
Čini mi se da je temeljni problem ateista (kojima pripadam) i teista (kojima očito pripadate) uzaludno nastojanje da se drugoj strani dokaže da nije u pravu.
Dalji problem "zastupnika" tvorca što nebrojene zločine koji su u njegovo ime počinjeni, drže kao beznačajnu stvar, dok žločine počinjene u ime drugih ideologija uzimaju imanentnim istima.
Tako Teodor trpa u djuture Staljina, Marksa i sirotog Darvina (koji nije luk jeo niti mirisao), dok bi se tvorcu moglo po ovom ključu pripisati delovanje "ognjem i mačem" i mnogo drugih "neprikladnih" načina provodjenja njegove volje.
Na kraju moram priznati da je teistička istina puno prijatnija od materijalističke, ali tražim od vas da ne pokušavate istu širiti i na one koji je nisu spoznali, jer to često ima loše efekte.
Ja nisam branio kapitalizam. Nisam ga ni veličao. Jednostavno, napisao sam da zapad (samim tim i kapitalizam) ima mnogobrojne mane.
Ja sam poredeći kapitalizam i socijalizam napisao da je kapitalizam bolji (možda je preciznije reći manje loš).
I ponovo pitam: ako je socijalizam bolji, zašto su ljudi masovno emigrirali u kapitalističke zemlje? Zašto decenijama nisu odlazili u SSSR, Poljsku, Rumuniju, Istočnu Nemačku i druge zemlje, već u Zapadnu Nemačku, Francusku itd? Dakle, ZAŠTO, AKO JE U SOCIJALIZMU BOLjE?
@ Hari Haler
Dragi moj ti si se uhvatio emigracije u zapadne zemlje, zbog boljeg života, kao dokaza o prednosti kapitalizma, što nije u logičkoj vezi.
Trebalo bi ti biti poznato da su u Njemačkoj ekonomski emigranti bili pre svega, Turci, Grci, Italijani, Španjolci, Portugalci i dr. dakle stanovnici država koje su pružale blagodeti kapitalizma.
Nisam čuo da bi ljudi iz ex Jugoslavije ginuli zbog emigracije u Južnu Ameriku ili Mexiko u kojim je (osim Kube) vladao kapitalizam, već im je san bio USA ili Kanada.
Nadam se da si shvatio da uz kapitalizam nije nužno vezana ekonomska emigracija (bolji život).
Iz tvojeg pseudonima proizlazi da su kod tebe "zapadne vrednosti" i sada neupitne, što je tvoje pravo, ali ne pokušavaj iste i prodavati jer za ove se sada gubi tržište.
Svaki sistem je neupitan, dok svetina ima kruha i igara, ali problemi upravljačkih elita nastaju kada nisu u stanju da isto obezbede. Takova situacija se sada stvara u kapitalističkom sistemu jer je ovaj potrošen.
@ Teodor
Izvinjenje koje sam dao u prethodnom komentaru proširujem i na to da sam te neosnovano optužio za "provokaciju" koja je delo komentatora Branka.
Ovo je dokaz da se u "ratu" dešavaju i kolateralne štete, kako bi to obrazložili srpski "milosrdni andjeli", koji su se proglasili za tvorčeve zastupnike na zemlji.
Zašto "Turci, Grci, Italijani, Španjolci, Portugalci i dr." nisu emigrirali u barem jednu socijalističku zemlju? Kako to - u socijalizmu se bolje živi, a svi u potrazi za boljim životom idu samo u kapitalističke zemlje (iz drugih kapitalističkih ili iz socijalističkih zemalja)? Sve ostalo je filosofija, a ovo je život i pravi pokazatelj gde je bolje - bolje je tamo gde ljudi odlaze, a ne tamo gde niko ne ide.
Vi mi pripisujete određene stavove, koje ja ne zastupam, a onda me na osnovu njih "napadnete". Dokaz za to su i sledeće reči: Iz tvojeg pseudonima proizlazi da su kod tebe "zapadne vrednosti" i sada neupitne, što je tvoje pravo, ali ne pokušavaj iste i prodavati jer za ove se sada gubi tržište.
Kakve veze ima pseudonim Hari Haler sa neupitnošću zapadnih vrednosti? Pa on označava čoveka koji se ne uklapa u zapadno (malograđansko društvo), koji ga ne voli, kome je čak i duša u rascepu dobrim delom upravo zbog tog društva i koji pokušava da u sebi nađe sklad, koji čak i sebe osuđuje kad koristi određene pogodnosti tog društva. Hari Haler označava upravo suprotnost zapadnim vrednostima. Naravno, ja pseudonim nisam birao kao (potpuni) odraz mojih stavova, već sam ga birao po simpatijama prema piscu (iako se sa njim u mnogo čemu ne slažem) i prema liku iz knjige. Moji stavovi su prvenstveno pravoslavni (setite se npr. rušenja Hrama Hrista Spasa u Moskvi od strane komunista - jedan od razloga zašto mi socijalizam ne može biti simpatičan. Sistem koji je prihvatio jednu zapadnu filosofiju, a proganjao pravoslavni pogled na svet). Naravno, bilo bi potpuno neumesno, gordeljivo, čak i hulno, da sam za pseudonim odabrao ime nekog svetitelja, kako bi pseudonim bio odraz mojih stavova.
Toliko od mene, ne verujem da ću u komentarima za ovaj tekst više pisati, pa Vas sada napuštam. Možda ćemo se nadmudrivati povodom nekog drugog teksta.
Pozdrav
Sa razlogom, kao i uvijek.