Rešenje je da ministar barem za osnovnu školu propiše obavezno nošenje uniformi.Škole bi trebale da imaju slobodu jedino u odlučivanju o modelu i boji,a uniforma bi trebala da bude obavezna za decu i nastavnike.Sada imamo paradoksalnu situaciju da moj sin,učenik 6.razreda u školu ne može da uđe u "trofrtaljkama" jer je to navodno nepristojno,dok neke od nastavnica koje još imaju šta da pokažu sasvim normalno u "hram znanja i obrazovanja" dolaze obučene kako hoće,pošto se niko ne usuđuje da im prigovori jer bi čas posla mogao da bude optužen za seksizam ili nedaj bože mobing.Istovremeno,mlađi nastavnici furaju svoj fazon sa modnim detaljima kao što su "pederuše"(izvinjavam se pederima),fensi ruksacima,bradicama ili ćelavim glavama već prema afinitetima...
Imamo li onda pravo da od dece očekujemo da se ponašaju zrelo i odgovorno ako u školi čuju da nastavnik tajitaj koji još uvek živi kod roditelja sasvim normalno letuje u Turskoj,nosi sat od 300evra itd?Znači,onaj ko po zakonu ima vlast u obrazovanju treba da počne i da je vrši umesto što se svake godine nadgornjava sa sindikatima o jubilarnim nagradama i sličnim stvarima koje ne zanimaju roditelje.A valjda škole postoje da bi se deca imala gde školovati a ne da bi nastavnici i školska administracija imali gde raditi.
Preporuke:
0
0
2
utorak, 08 septembar 2009 19:31
Nebojša Malić
Ne može ni da bude drugačije, jer cilj državnog školstva nije prosveta, već "...redukcija što je moguće više pojedinaca na isti, bezbedan nivo, uzgajanje standardizovanih građana i sputavanje originalnosti i različitih mišljenja." (Henri Luis Menken)
Kao što ste pomenuli u prethodnim tekstovima o roditeljstvu, ovakav pristup uzgajanju dece doprinosi postmodernom stavu da su deca teret, trošak i luksuz, koji sprečava puno uživanje u životu (što je, je li, najsvetiji cilj svakog pravog progresivnog hedoniste). Pa se onda ljudi čude odakle "bela kuga" i za njeno lečenje preporučuju državne dotacije roditelja. Gašenje vatre benzinom, zar ne?
Preporuke:
0
0
3
utorak, 08 septembar 2009 20:30
Riđi
Pod hitno vratiti uniforme!
Preporuke:
0
0
4
utorak, 08 septembar 2009 22:10
Jovan Janković
Odličan predlog, vratiti uniforme!
Podržavam.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 09 septembar 2009 06:30
Anonymous
Unifome nece resiti problem, samo ce zamazati oci onima koji na to pristanu.
Firmirana odeca, pribor za skolu, obuca - za to je krivo drustvo ciji su izdanci tipicni roditelji. Roditeljima ocigledno mnogo znaci cinjenica da im deca setaju firmirana, jer su verovatno i sami takvi.
A da li se ima para za zdravu ishranu, neki sport ili ucenje jezika... Boze, deco, pa i mama mora da ide kod frizera, a i tati treba dzeparac - znate li vi koliko kostaju po tri kafe i kisele u kaficu(treba 'ubiti' svo to slobodno vreme)? A jos sve to 'puta' trideset?
Prioriteti su poremeceni, i to nikakve uniforme ne mogu da sakriju!
Preporuke:
0
0
6
sreda, 09 septembar 2009 08:26
Steva Nadrljanski
Tjah, dovoljno je reći - novinar.
Pre neku godinu je jedan mudrijaš, pred početak Vaskršnjeg posta, zaključio da narod ne posti zato što je post - skup! Uzeo on da računa šta treba "četveročlanoj porodici" za jedan posni ručak: toliko i toliko "bolje ribe", pa litar "boljeg vina", pa sve što uz to ide, i došao do cifre da se smrzneš; onda pomnožio sa trideset i opa! - evo krucijalnog dokaza. A kad neko neobavešten to čita, mora hteo-ne hteo pomisliti: "U breeee, da ostanem ja ipak pri slanini!"
Dašta da ovom javnom radniku nije palo na pamet da se prvo malo raspita kako se i koliko posti, inače bi saznao da u pomenutom postu goreopisani ručak zbog svoje strogosti dolazi u obzir samo dva puta i da je dobro poznato da se u to doba poprilično uštedi na hrani - dakle, skroz suprotan zaključak. E, ali šta novinara briga, važno da se cifre naduvavaju i čitateljstvo drži u stanju nervoze, a da radnjica radi.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 09 septembar 2009 08:39
brm
@anonimus
zar nije pravo pitanje zašto se sport plaća...uveli smo kao zapadni sistem u kome se plaća trening u sportskim klubovima (u socijalizmu je bilo besplatno ili simbolično)..ali zašto nismo sa zapada uveli i sistem školskih liga i obaveznog izbornog sporta (naravno besplatnog) u okviru škola (koledža)...gledali ste valda neki američki film..i Slovenci i Hrvati su to uveli...
direktor škole iznajmi salu ili bazen, a roditelji posle plaćaju nekom lihvaru da im deca treniraju u svojoj školi!!
Preporuke:
0
0
8
sreda, 09 septembar 2009 09:48
Zoran
Kakve crne uniforme? Problem je u potrošačkom društvu koje smo stvorili i tom mentalitetu koji roditelji održavaju kroz svoju djecu. Valja nam promjeniti da opet gledamo šta nam je u glavi i u srcu a ne na stražnjici i na stopalima.
Preporuke:
0
0
9
sreda, 09 septembar 2009 09:53
Belgrade Hills 90210
I dan danas me nesto preseče u grudima kada dođe 1. septembar. Tog dana smo se svi mi dovodili na pravi nivo u društvenoj hijerarhiji, zajedno sa našim roditeljima. Tog dana sam se osećao kao gnjida i bednik, a istovremeno postiđen od grča mojih roditelja dok mi kupuju knjige, a i maminog pitanja "Pa, jel mora sad nova pernica?"... Da li ima gore traume za dete nego kad ode u školu, a deca koja imaju im se smeju i teraju da se osećaju postiđenim zbog svoje nemaštine?
Takav stav i vrednosti su nam došli ne sa zapada, već od onih koji su morali sebe da opravdaju u očima javnosti i da kažu kako je dobar onaj koji je bogat, a loš onaj koji je sirotinja. Da se razumemo, u bedi i nemaštini nema ništa dobro, niti sam ja neki komunnista koji propagira jednakost među ljudima, ali to što su oni stekli i obogatili se je na nečasni način.
Zato žalim za tim vremenima kada sam se loše osećao što drugi imaju, a ja nemam. Zato žalim za svakim 1. septembrom i ne samo mojim, nego i svim roditeljima koji su sebe dovodili u tešku muku tog dana.
Preporuke:
0
0
10
sreda, 09 septembar 2009 10:13
Jasna Simonović
ANONYMOUS, bravo...
Škola kao "terapija depresivne i stresirane dece" svakako treba da se preobrati u zdravstvenu ustanovu a ne da ostane edukaciona institucija...
Roditelj koji šalje decu u takvu "školu", a ne radi ništa da popravi situaciju, nije pravi roditelj...
Dete koje vapije za kvalitetnom školskom opremom i beži od siromaštva, svakako je zdravo dete...
Preporuke:
0
0
11
sreda, 09 septembar 2009 13:27
ludi skretničar
#Zoran#
Baš tako! Suština stvari.
Preporuke:
0
0
12
sreda, 09 septembar 2009 13:42
branko
U članku su odlično opisane sve trivijalne stvari kojima se mi "siroti roditelji" bavimo, često na štetu onog što nam je osnovni zadatak, a to je da djecu osposobljavamo za budući samostalan život.Što bi rekao Freud "zrele ljude,sposobne da rade i vole". Većini naše djece pri tome nedostaje discipline ne u smislu poslušnosti nego više u smislu želje i vremena za bavljenjem nekim djelatnosima.Pri tome škola je sve manje odgojna institucija tako da djeca ni tamo ne mogu da dobiju ono što nisu kod kuće...O važnosti obrazovanja nema smisla trošiti riječi...Samo ću spomenuti doprinos ekonomiji. Tamo gdje nema obrazovane radne snage seli se većina radno intenzivnih gospodarskih grana u kojima je snaga, poslušnost i marljivost najvažniji uvjet za gospodarski uspjeh...
Preporuke:
0
0
13
sreda, 09 septembar 2009 14:23
Steva Nadrljanski
Neovlašteno prenosim recept jedne mudre učiteljice, koju, pošto je najbolja, opsedaju bogati roditelji: da ne bi došlo do imovinskog raskola među decom, ona na početku godine zapovedi svima (i bogatima i siromašnima) da kupe deci sve isto - iste sveske, iste olovke, iste pernice... Ovo je jedna od retkih uravnilovki koja ima smisla.
Inače, ja sam uvek bio ponosan na siromaštvo mojih roditelja: teško mi je da se setim da li sam ikad dobio štogod novo, ali mi to nije smetalo. Uvek sam pred očima imao činjenicu da su neki njihovi vršnjaci posle rata dugo živeli na ivici prave gladi, tako da mi je sve ostalo, pa i korištene školske knjige, izgledalo kao čist dobitak.
Preporuke:
0
0
14
sreda, 09 septembar 2009 15:10
Ruzica Vujovic
Resenje problema je u osnivanju konfesionalnih skola, pod patronatom Srpske Pravoslavne Crkve sa nastavom (svih predmeta) na visokom akademskom nivou i nastavnicima sa hriscanskom, humanistickom i patriotskom etikom. Jedan pozitivni sporedni efekat ovakvih skola sastojao bi se u tome da bi i roditelji-pripadnici verskih i etnickih manjina rado davali decu u ovakve skole, pa bi se na ovaj nacin moglo racunati i sa stvaranjem miroljubivih manjina lojalnih Srbiji i pravoslavno-humanistickim idealima.
.jpg)
Imamo li onda pravo da od dece očekujemo da se ponašaju zrelo i odgovorno ako u školi čuju da nastavnik tajitaj koji još uvek živi kod roditelja sasvim normalno letuje u Turskoj,nosi sat od 300evra itd?Znači,onaj ko po zakonu ima vlast u obrazovanju treba da počne i da je vrši umesto što se svake godine nadgornjava sa sindikatima o jubilarnim nagradama i sličnim stvarima koje ne zanimaju roditelje.A valjda škole postoje da bi se deca imala gde školovati a ne da bi nastavnici i školska administracija imali gde raditi.
Kao što ste pomenuli u prethodnim tekstovima o roditeljstvu, ovakav pristup uzgajanju dece doprinosi postmodernom stavu da su deca teret, trošak i luksuz, koji sprečava puno uživanje u životu (što je, je li, najsvetiji cilj svakog pravog progresivnog hedoniste). Pa se onda ljudi čude odakle "bela kuga" i za njeno lečenje preporučuju državne dotacije roditelja. Gašenje vatre benzinom, zar ne?
Podržavam.
Firmirana odeca, pribor za skolu, obuca - za to je krivo drustvo ciji su izdanci tipicni roditelji. Roditeljima ocigledno mnogo znaci cinjenica da im deca setaju firmirana, jer su verovatno i sami takvi.
A da li se ima para za zdravu ishranu, neki sport ili ucenje jezika... Boze, deco, pa i mama mora da ide kod frizera, a i tati treba dzeparac - znate li vi koliko kostaju po tri kafe i kisele u kaficu(treba 'ubiti' svo to slobodno vreme)? A jos sve to 'puta' trideset?
Prioriteti su poremeceni, i to nikakve uniforme ne mogu da sakriju!
Pre neku godinu je jedan mudrijaš, pred početak Vaskršnjeg posta, zaključio da narod ne posti zato što je post - skup! Uzeo on da računa šta treba "četveročlanoj porodici" za jedan posni ručak: toliko i toliko "bolje ribe", pa litar "boljeg vina", pa sve što uz to ide, i došao do cifre da se smrzneš; onda pomnožio sa trideset i opa! - evo krucijalnog dokaza. A kad neko neobavešten to čita, mora hteo-ne hteo pomisliti: "U breeee, da ostanem ja ipak pri slanini!"
Dašta da ovom javnom radniku nije palo na pamet da se prvo malo raspita kako se i koliko posti, inače bi saznao da u pomenutom postu goreopisani ručak zbog svoje strogosti dolazi u obzir samo dva puta i da je dobro poznato da se u to doba poprilično uštedi na hrani - dakle, skroz suprotan zaključak. E, ali šta novinara briga, važno da se cifre naduvavaju i čitateljstvo drži u stanju nervoze, a da radnjica radi.
zar nije pravo pitanje zašto se sport plaća...uveli smo kao zapadni sistem u kome se plaća trening u sportskim klubovima (u socijalizmu je bilo besplatno ili simbolično)..ali zašto nismo sa zapada uveli i sistem školskih liga i obaveznog izbornog sporta (naravno besplatnog) u okviru škola (koledža)...gledali ste valda neki američki film..i Slovenci i Hrvati su to uveli...
direktor škole iznajmi salu ili bazen, a roditelji posle plaćaju nekom lihvaru da im deca treniraju u svojoj školi!!
Takav stav i vrednosti su nam došli ne sa zapada, već od onih koji su morali sebe da opravdaju u očima javnosti i da kažu kako je dobar onaj koji je bogat, a loš onaj koji je sirotinja. Da se razumemo, u bedi i nemaštini nema ništa dobro, niti sam ja neki komunnista koji propagira jednakost među ljudima, ali to što su oni stekli i obogatili se je na nečasni način.
Zato žalim za tim vremenima kada sam se loše osećao što drugi imaju, a ja nemam. Zato žalim za svakim 1. septembrom i ne samo mojim, nego i svim roditeljima koji su sebe dovodili u tešku muku tog dana.
Škola kao "terapija depresivne i stresirane dece" svakako treba da se preobrati u zdravstvenu ustanovu a ne da ostane edukaciona institucija...
Roditelj koji šalje decu u takvu "školu", a ne radi ništa da popravi situaciju, nije pravi roditelj...
Dete koje vapije za kvalitetnom školskom opremom i beži od siromaštva, svakako je zdravo dete...
Baš tako! Suština stvari.
Inače, ja sam uvek bio ponosan na siromaštvo mojih roditelja: teško mi je da se setim da li sam ikad dobio štogod novo, ali mi to nije smetalo. Uvek sam pred očima imao činjenicu da su neki njihovi vršnjaci posle rata dugo živeli na ivici prave gladi, tako da mi je sve ostalo, pa i korištene školske knjige, izgledalo kao čist dobitak.