Решење је да министар барем за основну школу пропише обавезно ношење униформи.Школе би требале да имају слободу једино у одлучивању о моделу и боји,а униформа би требала да буде обавезна за децу и наставнике.Сада имамо парадоксалну ситуацију да мој син,ученик 6.разреда у школу не може да уђе у "трофртаљкама" јер је то наводно непристојно,док неке од наставница које још имају шта да покажу сасвим нормално у "храм знања и образовања" долазе обучене како хоће,пошто се нико не усуђује да им приговори јер би час посла могао да буде оптужен за сексизам или недај боже мобинг.Истовремено,млађи наставници фурају свој фазон са модним детаљима као што су "педеруше"(извињавам се педерима),фенси руксацима,брадицама или ћелавим главама већ према афинитетима...
Имамо ли онда право да од деце очекујемо да се понашају зрело и одговорно ако у школи чују да наставник тајитај који још увек живи код родитеља сасвим нормално летује у Турској,носи сат од 300евра итд?Значи,онај ко по закону има власт у образовању треба да почне и да је врши уместо што се сваке године надгорњава са синдикатима о јубиларним наградама и сличним стварима које не занимају родитеље.А ваљда школе постоје да би се деца имала где школовати а не да би наставници и школска администрација имали где радити.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 08 септембар 2009 19:31
Небојша Малић
Не може ни да буде другачије, јер циљ државног школства није просвета, већ "...редукција што је могуће више појединаца на исти, безбедан ниво, узгајање стандардизованих грађана и спутавање оригиналности и различитих мишљења." (Хенри Луис Менкен)
Као што сте поменули у претходним текстовима о родитељству, овакав приступ узгајању деце доприноси постмодерном ставу да су деца терет, трошак и луксуз, који спречава пуно уживање у животу (што је, је ли, најсветији циљ сваког правог прогресивног хедонисте). Па се онда људи чуде одакле "бела куга" и за њено лечење препоручују државне дотације родитеља. Гашење ватре бензином, зар не?
Препоруке:
0
0
3
уторак, 08 септембар 2009 20:30
Риђи
Под хитно вратити униформе!
Препоруке:
0
0
4
уторак, 08 септембар 2009 22:10
Јован Јанковић
Одличан предлог, вратити униформе!
Подржавам.
Препоруке:
0
0
5
среда, 09 септембар 2009 06:30
Anonymous
Unifome nece resiti problem, samo ce zamazati oci onima koji na to pristanu.
Firmirana odeca, pribor za skolu, obuca - za to je krivo drustvo ciji su izdanci tipicni roditelji. Roditeljima ocigledno mnogo znaci cinjenica da im deca setaju firmirana, jer su verovatno i sami takvi.
A da li se ima para za zdravu ishranu, neki sport ili ucenje jezika... Boze, deco, pa i mama mora da ide kod frizera, a i tati treba dzeparac - znate li vi koliko kostaju po tri kafe i kisele u kaficu(treba 'ubiti' svo to slobodno vreme)? A jos sve to 'puta' trideset?
Prioriteti su poremeceni, i to nikakve uniforme ne mogu da sakriju!
Препоруке:
0
0
6
среда, 09 септембар 2009 08:26
Стева Надрљански
Тјах, довољно је рећи - новинар.
Пре неку годину је један мудријаш, пред почетак Васкршњег поста, закључио да народ не пости зато што је пост - скуп! Узео он да рачуна шта треба "четверочланој породици" за један посни ручак: толико и толико "боље рибе", па литар "бољег вина", па све што уз то иде, и дошао до цифре да се смрзнеш; онда помножио са тридесет и опа! - ево круцијалног доказа. А кад неко необавештен то чита, мора хтео-не хтео помислити: "У брееее, да останем ја ипак при сланини!"
Дашта да овом јавном раднику није пало на памет да се прво мало распита како се и колико пости, иначе би сазнао да у поменутом посту гореописани ручак због своје строгости долази у обзир само два пута и да је добро познато да се у то доба поприлично уштеди на храни - дакле, скроз супротан закључак. Е, али шта новинара брига, важно да се цифре надувавају и читатељство држи у стању нервозе, а да радњица ради.
Препоруке:
0
0
7
среда, 09 септембар 2009 08:39
брм
@анонимус
зар није право питање зашто се спорт плаћа...увели смо као западни систем у коме се плаћа тренинг у спортским клубовима (у социјализму је било бесплатно или симболично)..али зашто нисмо са запада увели и систем школских лига и обавезног изборног спорта (наравно бесплатног) у оквиру школа (колеџа)...гледали сте валда неки амерички филм..и Словенци и Хрвати су то увели...
директор школе изнајми салу или базен, а родитељи после плаћају неком лихвару да им деца тренирају у својој школи!!
Препоруке:
0
0
8
среда, 09 септембар 2009 09:48
Зоран
Какве црне униформе? Проблем је у потрошачком друштву које смо створили и том менталитету који родитељи одржавају кроз своју дјецу. Ваља нам промјенити да опет гледамо шта нам је у глави и у срцу а не на стражњици и на стопалима.
Препоруке:
0
0
9
среда, 09 септембар 2009 09:53
Belgrade Hills 90210
I dan danas me nesto preseče u grudima kada dođe 1. septembar. Tog dana smo se svi mi dovodili na pravi nivo u društvenoj hijerarhiji, zajedno sa našim roditeljima. Tog dana sam se osećao kao gnjida i bednik, a istovremeno postiđen od grča mojih roditelja dok mi kupuju knjige, a i maminog pitanja "Pa, jel mora sad nova pernica?"... Da li ima gore traume za dete nego kad ode u školu, a deca koja imaju im se smeju i teraju da se osećaju postiđenim zbog svoje nemaštine?
Takav stav i vrednosti su nam došli ne sa zapada, već od onih koji su morali sebe da opravdaju u očima javnosti i da kažu kako je dobar onaj koji je bogat, a loš onaj koji je sirotinja. Da se razumemo, u bedi i nemaštini nema ništa dobro, niti sam ja neki komunnista koji propagira jednakost među ljudima, ali to što su oni stekli i obogatili se je na nečasni način.
Zato žalim za tim vremenima kada sam se loše osećao što drugi imaju, a ja nemam. Zato žalim za svakim 1. septembrom i ne samo mojim, nego i svim roditeljima koji su sebe dovodili u tešku muku tog dana.
Препоруке:
0
0
10
среда, 09 септембар 2009 10:13
Jasna Simonović
ANONYMOUS, bravo...
Škola kao "terapija depresivne i stresirane dece" svakako treba da se preobrati u zdravstvenu ustanovu a ne da ostane edukaciona institucija...
Roditelj koji šalje decu u takvu "školu", a ne radi ništa da popravi situaciju, nije pravi roditelj...
Dete koje vapije za kvalitetnom školskom opremom i beži od siromaštva, svakako je zdravo dete...
Препоруке:
0
0
11
среда, 09 септембар 2009 13:27
луди скретничар
#Зоран#
Баш тако! Суштина ствари.
Препоруке:
0
0
12
среда, 09 септембар 2009 13:42
branko
U članku su odlično opisane sve trivijalne stvari kojima se mi "siroti roditelji" bavimo, često na štetu onog što nam je osnovni zadatak, a to je da djecu osposobljavamo za budući samostalan život.Što bi rekao Freud "zrele ljude,sposobne da rade i vole". Većini naše djece pri tome nedostaje discipline ne u smislu poslušnosti nego više u smislu želje i vremena za bavljenjem nekim djelatnosima.Pri tome škola je sve manje odgojna institucija tako da djeca ni tamo ne mogu da dobiju ono što nisu kod kuće...O važnosti obrazovanja nema smisla trošiti riječi...Samo ću spomenuti doprinos ekonomiji. Tamo gdje nema obrazovane radne snage seli se većina radno intenzivnih gospodarskih grana u kojima je snaga, poslušnost i marljivost najvažniji uvjet za gospodarski uspjeh...
Препоруке:
0
0
13
среда, 09 септембар 2009 14:23
Стева Надрљански
Неовлаштено преносим рецепт једне мудре учитељице, коју, пошто је најбоља, опседају богати родитељи: да не би дошло до имовинског раскола међу децом, она на почетку године заповеди свима (и богатима и сиромашнима) да купе деци све исто - исте свеске, исте оловке, исте пернице... Ово је једна од ретких уравниловки која има смисла.
Иначе, ја сам увек био поносан на сиромаштво мојих родитеља: тешко ми је да се сетим да ли сам икад добио штогод ново, али ми то није сметало. Увек сам пред очима имао чињеницу да су неки њихови вршњаци после рата дуго живели на ивици праве глади, тако да ми је све остало, па и кориштене школске књиге, изгледало као чист добитак.
Препоруке:
0
0
14
среда, 09 септембар 2009 15:10
Ruzica Vujovic
Resenje problema je u osnivanju konfesionalnih skola, pod patronatom Srpske Pravoslavne Crkve sa nastavom (svih predmeta) na visokom akademskom nivou i nastavnicima sa hriscanskom, humanistickom i patriotskom etikom. Jedan pozitivni sporedni efekat ovakvih skola sastojao bi se u tome da bi i roditelji-pripadnici verskih i etnickih manjina rado davali decu u ovakve skole, pa bi se na ovaj nacin moglo racunati i sa stvaranjem miroljubivih manjina lojalnih Srbiji i pravoslavno-humanistickim idealima.
Имамо ли онда право да од деце очекујемо да се понашају зрело и одговорно ако у школи чују да наставник тајитај који још увек живи код родитеља сасвим нормално летује у Турској,носи сат од 300евра итд?Значи,онај ко по закону има власт у образовању треба да почне и да је врши уместо што се сваке године надгорњава са синдикатима о јубиларним наградама и сличним стварима које не занимају родитеље.А ваљда школе постоје да би се деца имала где школовати а не да би наставници и школска администрација имали где радити.
Као што сте поменули у претходним текстовима о родитељству, овакав приступ узгајању деце доприноси постмодерном ставу да су деца терет, трошак и луксуз, који спречава пуно уживање у животу (што је, је ли, најсветији циљ сваког правог прогресивног хедонисте). Па се онда људи чуде одакле "бела куга" и за њено лечење препоручују државне дотације родитеља. Гашење ватре бензином, зар не?
Подржавам.
Firmirana odeca, pribor za skolu, obuca - za to je krivo drustvo ciji su izdanci tipicni roditelji. Roditeljima ocigledno mnogo znaci cinjenica da im deca setaju firmirana, jer su verovatno i sami takvi.
A da li se ima para za zdravu ishranu, neki sport ili ucenje jezika... Boze, deco, pa i mama mora da ide kod frizera, a i tati treba dzeparac - znate li vi koliko kostaju po tri kafe i kisele u kaficu(treba 'ubiti' svo to slobodno vreme)? A jos sve to 'puta' trideset?
Prioriteti su poremeceni, i to nikakve uniforme ne mogu da sakriju!
Пре неку годину је један мудријаш, пред почетак Васкршњег поста, закључио да народ не пости зато што је пост - скуп! Узео он да рачуна шта треба "четверочланој породици" за један посни ручак: толико и толико "боље рибе", па литар "бољег вина", па све што уз то иде, и дошао до цифре да се смрзнеш; онда помножио са тридесет и опа! - ево круцијалног доказа. А кад неко необавештен то чита, мора хтео-не хтео помислити: "У брееее, да останем ја ипак при сланини!"
Дашта да овом јавном раднику није пало на памет да се прво мало распита како се и колико пости, иначе би сазнао да у поменутом посту гореописани ручак због своје строгости долази у обзир само два пута и да је добро познато да се у то доба поприлично уштеди на храни - дакле, скроз супротан закључак. Е, али шта новинара брига, важно да се цифре надувавају и читатељство држи у стању нервозе, а да радњица ради.
зар није право питање зашто се спорт плаћа...увели смо као западни систем у коме се плаћа тренинг у спортским клубовима (у социјализму је било бесплатно или симболично)..али зашто нисмо са запада увели и систем школских лига и обавезног изборног спорта (наравно бесплатног) у оквиру школа (колеџа)...гледали сте валда неки амерички филм..и Словенци и Хрвати су то увели...
директор школе изнајми салу или базен, а родитељи после плаћају неком лихвару да им деца тренирају у својој школи!!
Takav stav i vrednosti su nam došli ne sa zapada, već od onih koji su morali sebe da opravdaju u očima javnosti i da kažu kako je dobar onaj koji je bogat, a loš onaj koji je sirotinja. Da se razumemo, u bedi i nemaštini nema ništa dobro, niti sam ja neki komunnista koji propagira jednakost među ljudima, ali to što su oni stekli i obogatili se je na nečasni način.
Zato žalim za tim vremenima kada sam se loše osećao što drugi imaju, a ja nemam. Zato žalim za svakim 1. septembrom i ne samo mojim, nego i svim roditeljima koji su sebe dovodili u tešku muku tog dana.
Škola kao "terapija depresivne i stresirane dece" svakako treba da se preobrati u zdravstvenu ustanovu a ne da ostane edukaciona institucija...
Roditelj koji šalje decu u takvu "školu", a ne radi ništa da popravi situaciju, nije pravi roditelj...
Dete koje vapije za kvalitetnom školskom opremom i beži od siromaštva, svakako je zdravo dete...
Баш тако! Суштина ствари.
Иначе, ја сам увек био поносан на сиромаштво мојих родитеља: тешко ми је да се сетим да ли сам икад добио штогод ново, али ми то није сметало. Увек сам пред очима имао чињеницу да су неки њихови вршњаци после рата дуго живели на ивици праве глади, тако да ми је све остало, па и кориштене школске књиге, изгледало као чист добитак.