Pobila se kolonijalna uprava među sobom.
Kada je Srbija postala kolonija(holding preciznije) 1903. postojale su 3 grupe zastupnika interesa kolonijalnih sila. NRS, koja je zastupala rusko-francuske interese, CR, koja je zastupala rusko-austrijske interese, i Karađorđevići, koji su zastupali britansko-francuske interese. 1917. su se desila 2 prelomna momenta za CR, Rusija je pukla, a AU je odbila da potpiše mir sa Antantom, SAD i VB su je proglasile zbog toga 'bivšom' državom. Kako je jedan od 'vlasnika' radikala bila i Rusija, tako su i oni otišli posle rata u zaborav, a svu moć u kolonijalnoj upravi su preuzeli Karađorđevići. I jedni i drugi i treći su radili mukotrpno da zgaze i satru Srbiju, i da na njenom lešu uzgoje Jugoslaviju.
Препоруке:
44
7
2
недеља, 23 јул 2017 15:38
сизиф
"Живела Југославија!"
Југословен је југословен, комуниста или антикомуниста свеједно.
Никад нисам чуо ни за једнога који је дозвољавао и помисао да би се Срби, Хрвати и Бошњаци могли нормално, равноправно разграничити попут осталих европских народа уз поштовање каквог-таквог реципроцитета.
Препоруке:
25
11
3
недеља, 23 јул 2017 15:57
vik
Vidite da su svi veliki "srbi" u stvari jugosloveni.sto znaci da mi jesmo svi jugosloveni.
Препоруке:
14
43
4
недеља, 23 јул 2017 15:58
пензионер Цвико
Kрвава Југославија. Настала је у крви, нестала је у крви. Да ли је била вредна толико жртава обзиром да су њена природна богатства арчили а и сада арче странци?
Препоруке:
45
5
5
недеља, 23 јул 2017 16:30
реално
Одличан, информативан и реалан текст. И прилично глупи коментари.
Препоруке:
44
12
6
недеља, 23 јул 2017 17:45
Вукоје
У ауторском тексту се наводи да је тада дошло до сепаратног мира Србија би изгубила велики део тековина који је постигнут Балканским ратовима.Колико ми је познато то су "стара и јужна Србија".Тада се није пристало а каква је данас ситуација на терену (не улазећи у правне ствари).
Препоруке:
17
1
7
недеља, 23 јул 2017 19:14
Agron
Kao što lepo vidite, "inventivnost" će da vas stoji glave... A mnogo ste bre "inventivni"! Na poseban, samo vaš "zdravi" način. Zato i jeste "normalni"... A mi slobodni!! Pozdrav!
Препоруке:
3
19
8
недеља, 23 јул 2017 19:31
Zvonimir Bgd
"Он (Апис) није могао бити помилован, не због атентата на Александра, за који је био осуђен, него за атентат на Франца Фердинанда, за који није био ни суђен", објашњава Јовановић макијавелизам радикалског вође.
I ovde se pokazuje kako istorija ume da se poigra sa svojim protagonistima. Neretko, sve poprima naizgled apsurdan tok koji prerasta u ironiju sudbine:
Vladalacki rezim koji je svoju golgotu zajedno sa narodom doziveo zbog agresije Ferdinandove AU monarhije, streljao je coveka koji je prethodno pucao u princa tog agresora.
Obrnuto, vladalacki rezim koji je na celu imao odlikovanog vojnika AU monarhije, obnovio je proces coveku koji je u tu monarhiju pucao i to na nacin da ga rehabilituje!
Препоруке:
29
3
9
понедељак, 24 јул 2017 01:42
Gavrilo bez principa
Spska izbjegla vlada 1917 godine preko svojih izaslanika Stojana Protića i pukovnika Petara Živkovića stupa u pregovore sa Austrougarskom koji kao uslov za povratak Srbije u ruke srpskog kralja traze egzekuciju organizatora Ferdinatovog ubistva. Srpski regent da bi zadovoljio austrougarske uvjete na smrt osuđuje genarala Apisa organizatora sarajevskog atentata i čovjeka koji mu je oca doveo na tron.
Srpski premijer Nikola Pašić je tom prilikom rekao: “Dimitrijević (Apis) osim svega ostalog, naredio da Franz Ferdinand bude ubijen. I sada tko bi mogao da ga pomiluje? Na svome suđenju u Solunu Apis je priznao da je naredio operativcu srpske obavjestajne službe Radetu Malobabiću da organizira atentat povodom dolaska Franza Ferdinanda u Sarajevo. Srpska vojska je nakon toga priznanja smaknula Malobabića kao i njegovog suradnika majora Ljubu Vulovića.
Ironično je da danas Srbi slave sarajevski atentat a oranizatore tog atentata su sami ubili.
Препоруке:
20
11
10
понедељак, 24 јул 2017 15:24
Zvonimir Bgd
@ Gavrilo bez principa
Vas zakljucak imao bi smisla samo onda kada bi poistovetili vlastodrzacki rezim sa narodom.
A takvo poistovecivanje obicno ne stoji, kao sto ne stoji ni u ovom slucaju.
Niti su eventualni aranzmani Krune i Pasica sa austrougarskim vrhom bili poznati narodu, niti su proces i presuda protiv Apisa bili javni.
Usput, manje je bitno to sto ja u takve aranzmane ne verujem. Cak i da su postojali, oni nisu realizovani jer nije AU ta koja je dozvolila povratak srpske vojske u Srbiju.
Srpski narod je slobodarski narod.
Zato slavi svoje sinove koji pucaju u silnike i zavojevace. Mlada Bosna je, doduse, bila mesovitog etnickog sastava. Zato je i potonja zajednicka drzava slavila taj "cin nepristajanja na vazalstvo". To je taj PRINCIP.
Препоруке:
11
2
11
понедељак, 24 јул 2017 19:27
Raćel
Izuzetan tekst Filipa Švarma, kome polazi od ruke da jednu od najvećih srpskih tragedija, ubistvo Apisa, velikog čoveka i patriote, sažme u relativno kratak članak , ali vrlo razumljiv. Dušan Savković je napisao roman Apis_ krv i bes. Na prvoj strani piše:Sa lica zemlje nestala je planina od poštenja, nestao je čovek koji nije dao Srbiji da spava .
A šta mi sada radimo?Dozvoljavamo da jedan čovek, nesposoban, nepatriota, licemer, rešava sudbinu Srbi
je.Tu, prvenstveno, mislim na Kosovo i Metohiju.
Nema više ni Apisa, ni Principa, ni Malobabića...Srbija više nikoga nema, ostao je samo go ološ i šljam.
Препоруке:
16
9
12
понедељак, 24 јул 2017 20:06
Kodzin praunuk
Opet citamo gluposti u komentarima.
Kao da niko nije procitao nista od dokumenata iz
peroda Sarajevxkog atentata i Solunskog procesa.
prvo, NEMA nikavih dokaza o organizaciji atentata u Sarajeveu od strane Crne ruke.
drugo, Apis NIJE priznao da je organizovao atentat u Sarajevu, niti su to ucinili Malobabic i Vulovic.
osnovno, PRVO procitajte istorjske akte, potom delite komentare i donosite zakljucke.
najvaznije, ovo je UZASNO LOS tekst, pisan kao sto to obicno radi F.Svarm, bez imalo razumevanja i sluzi se samo senzacionalistickim i bombasticnim recima i recenicama. Smatram da F.Svarm ima premalo znanja da bi bio merodavan da objasnjava ovako ozbiljnu temu, osim u Vremenu, naravno. Ali to i nije list za ozbiljne rasparave. Osim za povrsne analize kao sto je ova.
Ko se bavio iole ozbiljnije temom zna da je gradja mnogo bogatija i da pruza vise materijala nego sto ovaj samoljubivi tekst to cini.
Препоруке:
18
8
13
понедељак, 24 јул 2017 21:42
Za Kodžinog praunuka
Što si maliciozan? Tekst je izuzetan i Filip se služio poprilično Savkovićevom knjigom, koja se bazira na činjenicama.Verovatno nisi čitao tu knjigu!A o Sarajevskom atentatu, pa to još sve nije izašlo na videlo! I još jednom da kažem, tekst za one, koji poprilično znaju o tome, izuzetno je dobro i pismeno napisan, bar se u to razumem.
Препоруке:
9
11
14
понедељак, 24 јул 2017 21:45
Zvonimir Bgd
@ Kodzin praunuk
Saglasan sam sa vasim komentarom. U celini.
I sam sam napravio gresku u komentarima gledajuci na Apisa kao coveka koji je "pucao" u austrougarskog princa, ali figurativno.
Препоруке:
8
2
15
уторак, 25 јул 2017 00:18
Kodzin praunuk
za Kodžinog praunuka
Što si maliciozan? Tekst je izuzetan i Filip se služio poprilično Savkovićevom knjigom, koja se bazira na činjenicama.Verovatno nisi čitao tu knjigu!A o Sarajevskom atentatu, pa to još sve nije izašlo na videlo! I još jednom da kažem, tekst za one, koji poprilično znaju o tome, izuzetno je dobro i pismeno napisan, bar se u to razumem.
Odgovor bi bio - nisam.
Nije rec o pismenosti, vec o tumacenju.
F.Svarm me u pisanju podseca na izvikivanje "insajder, insajder" o TV emisiji, ali u kojoj nismo imali prilike da cujemo mnogo ozim vike.
Bojim se da je tekst pisan sa previse oslanjanja na druge pisce, a premalo na cinjenice.
Ne zeleci da uvredim F.Svarma ali ne cenim njegov rad uopste. Slab novinar.
Ne bih o tome dalje.
Препоруке:
7
8
16
уторак, 25 јул 2017 01:29
Владислав
Дакле, невероватно.
Текст је интониран против Краља Александра, Пашића, из потаје и читаве српске војске и најславнијих њених војсковођа, дакле свих оних који су спасли Србију 1914-18, али је врло афирмативан, рецимо, у односу на комунисте. Чију је правичност Србија имала добре прилике да осети. "Швармови" можда јесу, како сам рече у неком тексту, "добили 45-те", али су добили тако што су Србију "ослобађали" од Срба. И сад, том и таквом "победиоцу", треба да верујемо, као и комунистичком "суду", а не треба да верујемо нашем, заиста витешком, Краљу, и војном суду Краљевине Србије. Апис је био официр; официри не иду из завере у заверу, већ извршавају и издају наређења, у легалном ланцу субординације. Аписовом лику, лику вечитог завереника, треба напрамапоставити лик Живојина Мишића, вечитог слуге своје Отаџбине, да би то било потпуно јасно. Није спорна Аписова храброст, па ни родољубље. Али је, нажалост, спорно много тога другог у његовом деловању.
Препоруке:
8
7
17
уторак, 25 јул 2017 12:13
серпска сарма, а мож и пасуљ
Цитат "текста": "Ипак, то није вриједило много. Тек под Јосипом Брозом Титом почело се дешавати понешто од оног што није могло под Александром..." који СВЕ ОБЈАШЊАВА! ЛИЧНО сам ПРОТИВ повратка Карађорђевића на ВЛАСТ, мада поздрављам њихов повратак као српских грађана са СВИМ ПРАВИМА и њихов повратак као чланова ИСТОРИЈСКИ ЗАСЛУЖНЕ породице. Више од тога не, мање би било дегутантно. Ко што је дегутантно ово ТРОЛОВАЊЕ једног ТИТОИСТЕ што је Филм Шварм БИО и ОСТАО!? За паметног довољно, будале нек се одушевљавају овом ТАШТИНОМ ПРАЗНИНЕ једног титоисте. Што се тиче Аписа, основно је да је он био САМО српски националиста, тј. НИЈЕ могао спознати СВУ ОГРАНИЧЕНОСТ тог светоназора, прилично лошег за оно доба где су МНОГО ВЕЋЕ СИЛЕ ОДЛУЧИВАЛЕ о нашој судбини!? НАЧИН на који је Апис ЕКСТЕРМИНИРАО последњег Обреновића и ВЕЋИ ДЕО ЊЕГОВЕ ПОРОДИЦЕ и БЛИСКИХ САРАДНИКА, уз шиканирање и отпуштање преко 3000 ЉУДИ у државној служби (међу осталима и Мишића) само због СУМЊЕ да су обреновићевци је страшан!
Препоруке:
4
5
18
уторак, 25 јул 2017 18:40
brzi
Apis bi trebao da bude "lakmusov papir" za stanje uma svakog pojedinca u vašoj državi. Svi koji ovde likujete Apisa zaboravljate da se radi o oficiru sa najgorim hajdučkim navikama. Zašto sam upotrebvio taj termin najgore hajdučke navike. Taj Apis je aktivni učesnik pogibije poslednjeg srbskog kralja Obrenovića i Drage Mašin koju je izveo ne zato jer bi se borio protiv kraljevske tiranije prema narodu nego zato da bi instalirao na vlast nekog novog "wonna be" kralja Karađorđevića koji ni sam to neče da bude, odriče se manorhije i u skupštini potvrdi republiku. Inače je vreme Obrenovića vreme največeg prosperiteta države Srbije i vreme mira za razliku od Karađorđevića koji su sve vreme svoga vladanja bili u nekoj ratnoj svađi sa nekim od komšija. A oficir sa takvim hajdučkim navikama ne zaslužuje ništa dobro. Od te 1903. godine po operativnoj zasluzi Apisa vi ste više manje engleska kolonija.
Препоруке:
11
11
19
уторак, 25 јул 2017 22:54
Majstor Bob
Ovako je bilo:
2018 novembar Grčka izlazi iz EU
2019 decembar-januar nemice šveđanke i ostale fine žene se raduju masovnim silovanjima
2020 merkel izvršava naređenje i prima još 3 milijona migranata
2020 april ruši se šengen
2020 jun nemci naši prijatelji teraju pola milijona migranata u Srbiju
2020 jul Vučko se zahvaljuje merkelu na osvežavanju srpske nacije
2020 oktobar na delovima teritorije nemačke, francuske i belgije osniva se islamska država
2020 decembar češka, mađarska i slovačka izlaze iz eu
2021 januar kancelar vučko moli merkela da ga primi u eu
2021 mart italija, španija i portugalija izlaze iz eu
2028 pošto je poklonio vojvodinu kroaciji, vučko pravi turkojugoslaviju i postaje deo klozetske eu.
Препоруке:
8
3
20
среда, 26 јул 2017 16:18
серпска сарма, а мож и пасуљ@ brzi
НА ЖАЛОСТ, мање-више ТАЧНО!
Препоруке:
4
4
21
среда, 26 јул 2017 21:41
Сељак Беземљаш1
среда, 26 јул 2017 16:18 серпска сарма, а мож и пасуљ@ brzi
Да ли сте ви поштовани пријатељу чули за израз
"Туђ је то народ"
Тако је наш добри и добронамерни народ наивнима објашњавао разлике у ставовима.
Шта раде "туђинци"(узгред то не мора бити неко друге националности)
Када о Србима пишу или говоре ваде личности и појаве изван контекста европског, светског,и уопште људског.
Узмимо да се нама деси у девојке дете.
Они ће објаснити да се то ником на свету белом не дешава, а они лично да уопште немају рупу.
То вађење из контекста не види се добро код господина Шварма, види се из сваке реченице "брзог" а код госпође Дубравке (писала о Апису)је вриштеће.
Апис и "Црна рука"су само једна од тајних организација од Русије преко Немачке до Италије.(и по целом свету и током целе људске историје)
Све те организације су насилне, милитаристичке, националистиче....Ништа ту Апис и другови нису измислили.Они су као што се то радило и у свим другим стварима преписивали.
Препоруке:
5
1
22
среда, 26 јул 2017 23:09
Сељак Беземљаш2
Па та прича о убиству краља.Згрозила се Европа.Која.
Колонијална која плива у мору крви, Европа страшних грађанских ратова,Европа верских ратова од којих је један трајао 30 година.....
Енглези су побили тушта и тма својих краљева,страшни сукоби династија у којима су рођаци рођацима убијали децу.Чувен им је усијани жарач који су једном краљу увукли у дупе и тако га убили.
Скоро 500 година (од 1215 до 1689) сукоба између
краља и парламента у коме једном Чарлсу (краљу)у намештеном процесу парламент отсече главу.
Суровости су европске вредности и ми то нисмо нешто нарочито усвојили.
наставак
Препоруке:
7
1
23
четвртак, 27 јул 2017 20:44
Сељак Беземљаш3
Разлика између карбонара и црнорукаца је само у томе што су карбонари успели да различите територије уједине и створе 1861 Италију.И Италијане.
Црнорукаши су поражени.Поражене свака шуша запишава.
Поражени су јер велике силе не желе овде јаку државу.
Па изнутра нађу сараднике за разарање државе.
Уједињење ће објашњавати као "великосрпска хегемонија. Прво у клерикалној штампи а касније то преузимају комунисти.
Суштином су то прикривени противници Југославије.
Прихватају Југославију привремено из тактичких разлога.Словеначки и хрватски комунисти су у томе предњачили.
Неко вас је грдно преварио када вам је рекао да је време Обреновића било време привредног просперитета.
(Узгреди избацивањем Милоша Обреновића из Србије убацио се на кратко и један Карађорђевић)
Све до 1878 Србија је морала под притиском АустроУгарске (И НЕ САМО ЊЕ)да се равна према турским законима што је спречавало индустријски развој.
Препоруке:
5
2
24
четвртак, 27 јул 2017 21:04
Сељак Беземљаш4
Становништво се за 70 година учетверостручило (демографски прелаз висок наталитет мала смртност одојчади) довела је до веома малих поседа, пропасти пољопривреде, нарочито сточарства.
Друге разлоге да не наводим.
А тек та прича о миру.
Творац нашег милитаризма који ће се завршити "Црном руком" је Михаило Обреновић.
Ту није било избора. Или ослобођење и уједињење или нестанак.Завршило се како се завршило.
(каснија дегенерација црнорукаша је посебна прича)
А што се Енглеза тиче.Оног момента када је Турска почела да отступа,ми смо ушли у домен интересовања Енглеске.Рачунаје то од Карловачког мира 1799.
И не само Енглеске.Још је Наполеон 1804 саветовао султана да не попушта Србима.
Толико.На брзину и збркано.
Не замерите.
Препоруке:
5
1
25
петак, 28 јул 2017 12:04
brzi
@Seljak Bezemljaš
Lepo ste opisali odakle nadahnuče Apisu i kompaniji za njihove bludne radnje koje su vas stajale mnogo vaše krvi. Tačno je da je bila monarhističan Europa u krvi do koljena u srednome veku ali ta priča završava sa francuskom revolucijom krajem 19. veka i od tada dalje ubistva kraljeva postaju pojedinačni ekscesi a kod vas gotova stvarnost. Inače da ste faktografski proučili vašu istoriju od Nemanjića naovamo veoma brzo bi shvatili da ste sa oslobođenjem od turaka u ustancima početkom 19. veka išli u stvari od lošeg na gore, da ste od subjekta postali objekat za podkusurivanje u ratovima tadašnjih velikih kolonjalnih sila, Carske Rusije i Engleske. Na žalost to ste još i danas samo što su Englesku zamenile SAD formalno a suštinsko sve je isto kao dva veka unazad. Obrenovići su to shvatili i vodili pre svega regionalnu politiku ( politika dobrih odnosa koliko je to moguče u komšiluku; sa turcima i austrijancima). I radi toga završili kako završili.
Препоруке:
2
4
26
петак, 28 јул 2017 22:00
Владимир Г.
Филипов текст је у неким деловима интригантан, али површан и историјски нетачан.
Наиме,престолонаследник Александар је убио, намерно пишем убио Аписа, само и искључиво из разлога самољубља и довођење себе у ситуацију да буде апсолутиста и владар нада Србима и народима будуће Југославије. Да би то остварио, Апис који је имао изузетно лоше мишљење о формирању Југославије, односно краљевине СХС, је био означен као најзначајнија сметња Александровом утопистичком пројекту. Зашто је Апис имао такво мишљење? Разлог је једностава, Апис као обавештајни официр и начелник контраобавештајне службе је одлично знао шта о Србима мисле католички бечки коњушари са друге стране Дрине. Њега по том питању нико није могао да превари и од првог дана је био за формирање Велике Србије. Касније се том ставу прикључио и велики део официрског кора, на челу са Путником и Мишићем.
Црногорчина, надимак престолонаследника, који му је дат од стране Црне Руке, их је једног по једног очистио и сменио.
Препоруке:
8
0
27
петак, 28 јул 2017 22:12
Владимир Г.
Прво је из војске уклонио болесног војводу Путника, који је умро у Ници након стрељања Аписа и остао несахрањен у руској цркви наредних девет година, да би након акције у листу Политика, био скупљен новац и војвода достојно сахрањен. Мишић је брзопотезно отеран у пензију 1919 након извештаја Црногорчини да је Југославија утопија и да католици мрзе Србе. Цео официрски кор је сасечен од стране хомосексуалца пуковника Петра Живковића, иначе Александровог ађутанта и Србија је из дана у дан, месеца у месец, године у годину, нештедимице губила све оно што је на ратном пољу добила. Само и искључиво болесним амбицијама Александра Карађорђевића, чијим је стопама и науцима наставио његов наследник Јосип Броз.
Иначе, Црна Рука никад није нестала и њени трагови у обавештајним структурама су видљиви до дана данашњег. Још нешто, судбина Александра, убице оног ко га је довео на власт, је наук за многе српске властодршци, па и садашње. Суштина је да ништа није вечно...
Препоруке:
6
1
28
недеља, 30 јул 2017 14:11
račel / za Vladimira G/
A zašto mislite da je delimično netačan?
Препоруке:
5
0
29
понедељак, 31 јул 2017 21:12
Владимир Г.
Рејчел,
ако сам добро прочитао име, нигде нисам навео да је текст делимично нетачан.
Историја је егзактна наука, о стварима које су се десиле, које су непромењиве, са датумима,именима, месту дешавања итд. Сложићемо се да то није проблем.
Са историјом настаје проблем када се крене са извлачењем закључака и тумечања на основу историјских чињеница. Тог тренутка, када се догађаји и чињенице тумаче у складу са потребама историчара или садашњег времене, наступа проблем и историја престаје да буде наука о чињеницама.
Бојим се да је Филип Шварм направио ту грешку и то је суштина.
Препоруке:
3
1
30
уторак, 01 август 2017 09:20
Raćel /za Vladimira G./
NIste dobro pročitali moje ime, ono je tačno tako kako je napisano.
A u prvom delu teksta ste baš napisali da je deo netačan.
Ne slažem se da je SADA istorija egzaktna nauka, jer se neprestano nešto menja!.
A Švarm, on je kao i Tanasić, odličan novinar i poseduje smisao za kratko i jasno, što se retko viđa.
Hvala za uvažavanje i budite mi pozdravljeni.
.jpg)
Kada je Srbija postala kolonija(holding preciznije) 1903. postojale su 3 grupe zastupnika interesa kolonijalnih sila. NRS, koja je zastupala rusko-francuske interese, CR, koja je zastupala rusko-austrijske interese, i Karađorđevići, koji su zastupali britansko-francuske interese. 1917. su se desila 2 prelomna momenta za CR, Rusija je pukla, a AU je odbila da potpiše mir sa Antantom, SAD i VB su je proglasile zbog toga 'bivšom' državom. Kako je jedan od 'vlasnika' radikala bila i Rusija, tako su i oni otišli posle rata u zaborav, a svu moć u kolonijalnoj upravi su preuzeli Karađorđevići. I jedni i drugi i treći su radili mukotrpno da zgaze i satru Srbiju, i da na njenom lešu uzgoje Jugoslaviju.
Југословен је југословен, комуниста или антикомуниста свеједно.
Никад нисам чуо ни за једнога који је дозвољавао и помисао да би се Срби, Хрвати и Бошњаци могли нормално, равноправно разграничити попут осталих европских народа уз поштовање каквог-таквог реципроцитета.
I ovde se pokazuje kako istorija ume da se poigra sa svojim protagonistima. Neretko, sve poprima naizgled apsurdan tok koji prerasta u ironiju sudbine:
Vladalacki rezim koji je svoju golgotu zajedno sa narodom doziveo zbog agresije Ferdinandove AU monarhije, streljao je coveka koji je prethodno pucao u princa tog agresora.
Obrnuto, vladalacki rezim koji je na celu imao odlikovanog vojnika AU monarhije, obnovio je proces coveku koji je u tu monarhiju pucao i to na nacin da ga rehabilituje!
Srpski premijer Nikola Pašić je tom prilikom rekao: “Dimitrijević (Apis) osim svega ostalog, naredio da Franz Ferdinand bude ubijen. I sada tko bi mogao da ga pomiluje? Na svome suđenju u Solunu Apis je priznao da je naredio operativcu srpske obavjestajne službe Radetu Malobabiću da organizira atentat povodom dolaska Franza Ferdinanda u Sarajevo. Srpska vojska je nakon toga priznanja smaknula Malobabića kao i njegovog suradnika majora Ljubu Vulovića.
Ironično je da danas Srbi slave sarajevski atentat a oranizatore tog atentata su sami ubili.
Vas zakljucak imao bi smisla samo onda kada bi poistovetili vlastodrzacki rezim sa narodom.
A takvo poistovecivanje obicno ne stoji, kao sto ne stoji ni u ovom slucaju.
Niti su eventualni aranzmani Krune i Pasica sa austrougarskim vrhom bili poznati narodu, niti su proces i presuda protiv Apisa bili javni.
Usput, manje je bitno to sto ja u takve aranzmane ne verujem. Cak i da su postojali, oni nisu realizovani jer nije AU ta koja je dozvolila povratak srpske vojske u Srbiju.
Srpski narod je slobodarski narod.
Zato slavi svoje sinove koji pucaju u silnike i zavojevace. Mlada Bosna je, doduse, bila mesovitog etnickog sastava. Zato je i potonja zajednicka drzava slavila taj "cin nepristajanja na vazalstvo". To je taj PRINCIP.
A šta mi sada radimo?Dozvoljavamo da jedan čovek, nesposoban, nepatriota, licemer, rešava sudbinu Srbi
je.Tu, prvenstveno, mislim na Kosovo i Metohiju.
Nema više ni Apisa, ni Principa, ni Malobabića...Srbija više nikoga nema, ostao je samo go ološ i šljam.
Kao da niko nije procitao nista od dokumenata iz
peroda Sarajevxkog atentata i Solunskog procesa.
prvo, NEMA nikavih dokaza o organizaciji atentata u Sarajeveu od strane Crne ruke.
drugo, Apis NIJE priznao da je organizovao atentat u Sarajevu, niti su to ucinili Malobabic i Vulovic.
osnovno, PRVO procitajte istorjske akte, potom delite komentare i donosite zakljucke.
najvaznije, ovo je UZASNO LOS tekst, pisan kao sto to obicno radi F.Svarm, bez imalo razumevanja i sluzi se samo senzacionalistickim i bombasticnim recima i recenicama. Smatram da F.Svarm ima premalo znanja da bi bio merodavan da objasnjava ovako ozbiljnu temu, osim u Vremenu, naravno. Ali to i nije list za ozbiljne rasparave. Osim za povrsne analize kao sto je ova.
Ko se bavio iole ozbiljnije temom zna da je gradja mnogo bogatija i da pruza vise materijala nego sto ovaj samoljubivi tekst to cini.
Saglasan sam sa vasim komentarom. U celini.
I sam sam napravio gresku u komentarima gledajuci na Apisa kao coveka koji je "pucao" u austrougarskog princa, ali figurativno.
Što si maliciozan? Tekst je izuzetan i Filip se služio poprilično Savkovićevom knjigom, koja se bazira na činjenicama.Verovatno nisi čitao tu knjigu!A o Sarajevskom atentatu, pa to još sve nije izašlo na videlo! I još jednom da kažem, tekst za one, koji poprilično znaju o tome, izuzetno je dobro i pismeno napisan, bar se u to razumem.
Odgovor bi bio - nisam.
Nije rec o pismenosti, vec o tumacenju.
F.Svarm me u pisanju podseca na izvikivanje "insajder, insajder" o TV emisiji, ali u kojoj nismo imali prilike da cujemo mnogo ozim vike.
Bojim se da je tekst pisan sa previse oslanjanja na druge pisce, a premalo na cinjenice.
Ne zeleci da uvredim F.Svarma ali ne cenim njegov rad uopste. Slab novinar.
Ne bih o tome dalje.
Текст је интониран против Краља Александра, Пашића, из потаје и читаве српске војске и најславнијих њених војсковођа, дакле свих оних који су спасли Србију 1914-18, али је врло афирмативан, рецимо, у односу на комунисте. Чију је правичност Србија имала добре прилике да осети. "Швармови" можда јесу, како сам рече у неком тексту, "добили 45-те", али су добили тако што су Србију "ослобађали" од Срба. И сад, том и таквом "победиоцу", треба да верујемо, као и комунистичком "суду", а не треба да верујемо нашем, заиста витешком, Краљу, и војном суду Краљевине Србије. Апис је био официр; официри не иду из завере у заверу, већ извршавају и издају наређења, у легалном ланцу субординације. Аписовом лику, лику вечитог завереника, треба напрамапоставити лик Живојина Мишића, вечитог слуге своје Отаџбине, да би то било потпуно јасно. Није спорна Аписова храброст, па ни родољубље. Али је, нажалост, спорно много тога другог у његовом деловању.
2018 novembar Grčka izlazi iz EU
2019 decembar-januar nemice šveđanke i ostale fine žene se raduju masovnim silovanjima
2020 merkel izvršava naređenje i prima još 3 milijona migranata
2020 april ruši se šengen
2020 jun nemci naši prijatelji teraju pola milijona migranata u Srbiju
2020 jul Vučko se zahvaljuje merkelu na osvežavanju srpske nacije
2020 oktobar na delovima teritorije nemačke, francuske i belgije osniva se islamska država
2020 decembar češka, mađarska i slovačka izlaze iz eu
2021 januar kancelar vučko moli merkela da ga primi u eu
2021 mart italija, španija i portugalija izlaze iz eu
2028 pošto je poklonio vojvodinu kroaciji, vučko pravi turkojugoslaviju i postaje deo klozetske eu.
Да ли сте ви поштовани пријатељу чули за израз
"Туђ је то народ"
Тако је наш добри и добронамерни народ наивнима објашњавао разлике у ставовима.
Шта раде "туђинци"(узгред то не мора бити неко друге националности)
Када о Србима пишу или говоре ваде личности и појаве изван контекста европског, светског,и уопште људског.
Узмимо да се нама деси у девојке дете.
Они ће објаснити да се то ником на свету белом не дешава, а они лично да уопште немају рупу.
То вађење из контекста не види се добро код господина Шварма, види се из сваке реченице "брзог" а код госпође Дубравке (писала о Апису)је вриштеће.
Апис и "Црна рука"су само једна од тајних организација од Русије преко Немачке до Италије.(и по целом свету и током целе људске историје)
Све те организације су насилне, милитаристичке, националистиче....Ништа ту Апис и другови нису измислили.Они су као што се то радило и у свим другим стварима преписивали.
Колонијална која плива у мору крви, Европа страшних грађанских ратова,Европа верских ратова од којих је један трајао 30 година.....
Енглези су побили тушта и тма својих краљева,страшни сукоби династија у којима су рођаци рођацима убијали децу.Чувен им је усијани жарач који су једном краљу увукли у дупе и тако га убили.
Скоро 500 година (од 1215 до 1689) сукоба између
краља и парламента у коме једном Чарлсу (краљу)у намештеном процесу парламент отсече главу.
Суровости су европске вредности и ми то нисмо нешто нарочито усвојили.
наставак
Црнорукаши су поражени.Поражене свака шуша запишава.
Поражени су јер велике силе не желе овде јаку државу.
Па изнутра нађу сараднике за разарање државе.
Уједињење ће објашњавати као "великосрпска хегемонија. Прво у клерикалној штампи а касније то преузимају комунисти.
Суштином су то прикривени противници Југославије.
Прихватају Југославију привремено из тактичких разлога.Словеначки и хрватски комунисти су у томе предњачили.
Неко вас је грдно преварио када вам је рекао да је време Обреновића било време привредног просперитета.
(Узгреди избацивањем Милоша Обреновића из Србије убацио се на кратко и један Карађорђевић)
Све до 1878 Србија је морала под притиском АустроУгарске (И НЕ САМО ЊЕ)да се равна према турским законима што је спречавало индустријски развој.
Друге разлоге да не наводим.
А тек та прича о миру.
Творац нашег милитаризма који ће се завршити "Црном руком" је Михаило Обреновић.
Ту није било избора. Или ослобођење и уједињење или нестанак.Завршило се како се завршило.
(каснија дегенерација црнорукаша је посебна прича)
А што се Енглеза тиче.Оног момента када је Турска почела да отступа,ми смо ушли у домен интересовања Енглеске.Рачунаје то од Карловачког мира 1799.
И не само Енглеске.Још је Наполеон 1804 саветовао султана да не попушта Србима.
Толико.На брзину и збркано.
Не замерите.
Lepo ste opisali odakle nadahnuče Apisu i kompaniji za njihove bludne radnje koje su vas stajale mnogo vaše krvi. Tačno je da je bila monarhističan Europa u krvi do koljena u srednome veku ali ta priča završava sa francuskom revolucijom krajem 19. veka i od tada dalje ubistva kraljeva postaju pojedinačni ekscesi a kod vas gotova stvarnost. Inače da ste faktografski proučili vašu istoriju od Nemanjića naovamo veoma brzo bi shvatili da ste sa oslobođenjem od turaka u ustancima početkom 19. veka išli u stvari od lošeg na gore, da ste od subjekta postali objekat za podkusurivanje u ratovima tadašnjih velikih kolonjalnih sila, Carske Rusije i Engleske. Na žalost to ste još i danas samo što su Englesku zamenile SAD formalno a suštinsko sve je isto kao dva veka unazad. Obrenovići su to shvatili i vodili pre svega regionalnu politiku ( politika dobrih odnosa koliko je to moguče u komšiluku; sa turcima i austrijancima). I radi toga završili kako završili.
Наиме,престолонаследник Александар је убио, намерно пишем убио Аписа, само и искључиво из разлога самољубља и довођење себе у ситуацију да буде апсолутиста и владар нада Србима и народима будуће Југославије. Да би то остварио, Апис који је имао изузетно лоше мишљење о формирању Југославије, односно краљевине СХС, је био означен као најзначајнија сметња Александровом утопистичком пројекту. Зашто је Апис имао такво мишљење? Разлог је једностава, Апис као обавештајни официр и начелник контраобавештајне службе је одлично знао шта о Србима мисле католички бечки коњушари са друге стране Дрине. Њега по том питању нико није могао да превари и од првог дана је био за формирање Велике Србије. Касније се том ставу прикључио и велики део официрског кора, на челу са Путником и Мишићем.
Црногорчина, надимак престолонаследника, који му је дат од стране Црне Руке, их је једног по једног очистио и сменио.
Иначе, Црна Рука никад није нестала и њени трагови у обавештајним структурама су видљиви до дана данашњег. Још нешто, судбина Александра, убице оног ко га је довео на власт, је наук за многе српске властодршци, па и садашње. Суштина је да ништа није вечно...
ако сам добро прочитао име, нигде нисам навео да је текст делимично нетачан.
Историја је егзактна наука, о стварима које су се десиле, које су непромењиве, са датумима,именима, месту дешавања итд. Сложићемо се да то није проблем.
Са историјом настаје проблем када се крене са извлачењем закључака и тумечања на основу историјских чињеница. Тог тренутка, када се догађаји и чињенице тумаче у складу са потребама историчара или садашњег времене, наступа проблем и историја престаје да буде наука о чињеницама.
Бојим се да је Филип Шварм направио ту грешку и то је суштина.
A u prvom delu teksta ste baš napisali da je deo netačan.
Ne slažem se da je SADA istorija egzaktna nauka, jer se neprestano nešto menja!.
A Švarm, on je kao i Tanasić, odličan novinar i poseduje smisao za kratko i jasno, što se retko viđa.
Hvala za uvažavanje i budite mi pozdravljeni.