.jpg)
Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM
© 2001-2025 Nova srpska politička misao. Sva prava zadržana.
Najpouzdaniji izvor informacija o češkim onlajn kazinima je isitfair.eu – sajt koji nudi stručne recenzije, ekskluzivne bonuse i najbolje ocene kazina!
Čitajte o tome za sto godina.
Stevan Sinđelić i drugi zaslužni će se i 2017. i 2018, i 3017. i 4017, i dok je sveta i veka pominjati kao pozitivni primeri, dok se za ove od 1945 i današnje, neće znati ni nekoliko dana kad više ne budu na vlasti. Osim možda neki kao negativni primeri.
Boj na Čegru protiv Turaka i Francuza je bio takoreći zakazan. Vođa ustanika, po dogovoru, trebalo da uputi dodatne jedinice ustanika. Dok su na Čegru čekali pojačanje stizali glasovi da je vođa krenuo na Užice, na Karanovac, na Šabac no pajačanje nije stiglo. A vođa je zapravo sa Milenkom Stojkovićem češljao sojke po haremima i brojio dukate zauzetim od dahija. Izginulo mnoštvo Srba ustanika i to je bio početak propasti ustanka; ustanici su odustajali od dalje borbe. Karađorđe se prema stanovništvu odnosio kao dahije pre njega. Pored toga nije se držao dogovora da stanovništvo islamske vere iz Srbije bezbedno pređe u Tursku; na izlsku su njegovi pljačkali i ubijali "Turke" a mlade devojke za svoje hareme uzimali.
(Vuk Karadžić - Istorijski spisi)
Slava herojima.
Slava današnjim herojima Sinđelićima Mladiću, Karadžiću i svim vojnicima Republike srpske koji odbraniše čast i svoju grudu od desetorostruko nadmoćnijih NATO i ustaško-balijskih hordi.
Logično je da u sveopštem gušanju u rovovima neko tane, đule, mašala ili kumbara uleti u skladište. Ili da u metežu i žurbi same barutandžije pogreše i sve ode u vazduh. Srpska vojska nije videla nikakav herojski čin žrtvovanja. Pogled na divovsku eksploziju koja je progutala celu Resavu je demoralisao vojnike što se odrazilo u narednim borbama.
Mit o žrtvovanju se gradi kasnije. Možda po ugledu na neke zapadnjačke, katoličke mitove, literaturu? Mada ni tamo niko ne ubija svoje vojnike da ne bi na duši nosio toliko ljudi. Samoubija se komandant sa eventualno najbližim saradnicima.
Uzmi "Istorijske spise" čitaj i videćeš.
Dalje. Na zahtev ruskog cara Aleksandra, da ga za njegovu zaštitu Srbije prizna za suverena Karađorđe odgovorio negativno govoreći "mi ćemo i bez ruskog cara umeti da se branimo". I pobegao iz Srbije.Zabeležio Prus Gustav Raš u "Srbija i Srbi".
(recimo da i danas Karađorđevići-Britanci što stoluju u Beogradu, nastoje da spreče savez Rusija-Srbija)
Nemački istoričar Holm Zundhausen piše:"Razočarani (bre!) Karađorđe pobegao u Austriju gde je interniran a potom mu dopušten odlazak u Rusiju (dakle proteran). Njegovo bekstvo iz Srbije uzeli su mu za zlo mnogi saborci (verovatno svi!)...U tom smislu Ranke kaže:"Nismo u stanju da objasnimo njegov postupak...Ako se ne varamo,onda je Karađorđe u tom opštem slomu mislio da se skloni na sigurno mesto.Jedna njega nedostojna odluka."
Sam je minirao skladište. U ovakvim objektima obično postoji rov koji daje šansu mineru da preživi mada je ona minimalna. Eksplozija je bila izuzetno snažna, moguće da je bilo više eksploziva (municije)nego oružja i opreme. Vojnik Mirković je odbio da izvrši majorovo naređenje o odlasku i ostao je da ga pokriva.
Oni su preuzeli istu vrstu rizika da stradaju na zadatku kao i demonteri mina. Ili i svi mi koji smo držali stražu ili neki položaj ili svi oni koji 1999 nisu pobegli iz zemlje.
Ali Tepić i Mirković su heroji jer njihovo delo nije davalo gotovo nikakve šanse za preživljavanje. Ogroman ratni materijal nije pao u ruke hrvatskih nacista i ko zna koliko je života time spaseno. Mi ostali smo samo izvršavali svoju dužnost.
Naravno da je u Srbiji i među Srbima, kao i među svakim narodom, bilo i loših, i kao što na svakom drveću ima po neki truli list, ali ogromna većina listova je zelena i zdrava. Samo, ako je u nekome zloba i mržnja prema srpskom narodu konstantna, i neskrivena, onda će on u narodu tražiti samo loše strane, i naslađivati se time. Ako se dobro zagledate, i u nasvežijem mleku naćićete neku crnu malu tačku.
gde piše
Svi putopisci kroz Srbiju onoga doba su pisali pohvalno i s divljenjem o srpskom narodu
"Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su ih cenu njihovi očevi otkupili." Lamartin, jula 1833.
Pridruzujem se vasem zahtevu da kolega Radgost konacno navede svoj izvor. S druge strane, citiranje onog sto je napisano mnogo godina posle istorijskog dogadjaja, ne mora predstavljati istinu. Istoriografi, kao najpozvaniji za osvetljavanje proslosti, dobro znaju da se do istine dolazi poredjenjem izvora. Pri tome se vrsi i kritika izvora, uslovi pod kojima nastaje izvor itd. Vuk Karadzic je velikan srpskog naroda, jer je za sobom ostavio fundamentalno delo na kojem pociva srpska kultura. Ali, u postustanickoj Srbiji, bio je on podanik kneza Milosa Obrenovica i u mnogome zavisan od njega. Nije nepoznato da ljudi pisu ono sto se "ocekuje" od njih.
Tumacenje proslosti nije jednostavan posao.