.jpg)
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ
© 2001-2025 Нова српска политичка мисао. Сва права задржана.
Najпоузданији извор информација о чешким онлајн казинима је isitfair.eu – сајт који нуди стручне рецензије, ексклузивне бонусе и најбоље оцене казина!
Читајте о томе за сто година.
Стеван Синђелић и други заслужни ће се и 2017. и 2018, и 3017. и 4017, и док је света и века поминјати као позитивни примери, док се за ове од 1945 и данашње, неће знати ни неколико дана кад више не буду на власти. Осим можда неки као негативни примери.
Бој на Чегру против Турака и Француза је био такорећи заказан. Вођа устаника, по договору, требало да упути додатне јединице устаника. Док су на Чегру чекали појачање стизали гласови да је вођа кренуо на Ужице, на Карановац, на Шабац но пајачање није стигло. А вођа је заправо са Миленком Стојковићем чешљао сојке по харемима и бројио дукате заузетим од дахија. Изгинуло мноштво Срба устаника и то је био почетак пропасти устанка; устаници су одустајали од даље борбе. Карађорђе се према становништву односио као дахије пре њега. Поред тога није се држао договора да становништво исламске вере из Србије безбедно пређе у Турску; на излску су његови пљачкали и убијали "Турке" а младе девојке за своје хареме узимали.
(Вук Караџић - Историјски списи)
Слава херојима.
Слава данашњим херојима Синђелићима Младићу, Караџићу и свим војницима Републике српске који одбранише част и своју груду од десетороструко надмоћнијих НАТО и усташко-балијских хорди.
Логично је да у свеопштем гушању у рововима неко тане, ђуле, машала или кумбара улети у складиште. Или да у метежу и журби саме барутанџије погреше и све оде у ваздух. Српска војска није видела никакав херојски чин жртвовања. Поглед на дивовску експлозију која је прогутала целу Ресаву је деморалисао војнике што се одразило у наредним борбама.
Мит о жртвовању се гради касније. Можда по угледу на неке западњачке, католичке митове, литературу? Мада ни тамо нико не убија своје војнике да не би на души носио толико људи. Самоубија се командант са евентуално најближим сарадницима.
Узми "Историјске списе" читај и видећеш.
Даље. На захтев руског цара Александра, да га за његову заштиту Србије призна за суверена Карађорђе одговорио негативно говорећи "ми ћемо и без руског цара умети да се бранимо". И побегао из Србије.Забележио Прус Густав Раш у "Србија и Срби".
(рецимо да и данас Карађорђевићи-Британци што столују у Београду, настоје да спрече савез Русија-Србија)
Немачки историчар Холм Зундхаусен пише:"Разочарани (бре!) Карађорђе побегао у Аустрију где је интерниран а потом му допуштен одлазак у Русију (дакле протеран). Његово бекство из Србије узели су му за зло многи саборци (вероватно сви!)...У том смислу Ранке каже:"Нисмо у стању да објаснимо његов поступак...Ако се не варамо,онда је Карађорђе у том општем слому мислио да се склони на сигурно место.Једна њега недостојна одлука."
Сам је минирао складиште. У оваквим објектима обично постоји ров који даје шансу минеру да преживи мада је она минимална. Експлозија је била изузетно снажна, могуће да је било више експлозива (муниције)него оружја и опреме. Војник Мирковић је одбио да изврши мајорово наређење о одласку и остао је да га покрива.
Они су преузели исту врсту ризика да страдају на задатку као и демонтери мина. Или и сви ми који смо држали стражу или неки положај или сви они који 1999 нису побегли из земље.
Али Тепић и Мирковић су хероји јер њихово дело није давало готово никакве шансе за преживљавање. Огроман ратни материјал није пао у руке хрватских нациста и ко зна колико је живота тиме спасено. Ми остали смо само извршавали своју дужност.
Наравно да је у Србији и међу Србима, као и међу сваким народом, било и лоших, и као што на сваком дрвећу има по неки трули лист, али огромна већина листова је зелена и здрава. Само, ако је у некоме злоба и мржња према српском народу константна, и нескривена, онда ће он у народу тражити само лоше стране, и наслађивати се тиме. Ако се добро загледате, и у насвежијем млеку наћићете неку црну малу тачку.
где пише
Сви путописци кроз Србију онога доба су писали похвално и с дивљењем о српском народу
"Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su ih cenu njihovi očevi otkupili." Lamartin, jula 1833.
Pridruzujem se vasem zahtevu da kolega Radgost konacno navede svoj izvor. S druge strane, citiranje onog sto je napisano mnogo godina posle istorijskog dogadjaja, ne mora predstavljati istinu. Istoriografi, kao najpozvaniji za osvetljavanje proslosti, dobro znaju da se do istine dolazi poredjenjem izvora. Pri tome se vrsi i kritika izvora, uslovi pod kojima nastaje izvor itd. Vuk Karadzic je velikan srpskog naroda, jer je za sobom ostavio fundamentalno delo na kojem pociva srpska kultura. Ali, u postustanickoj Srbiji, bio je on podanik kneza Milosa Obrenovica i u mnogome zavisan od njega. Nije nepoznato da ljudi pisu ono sto se "ocekuje" od njih.
Tumacenje proslosti nije jednostavan posao.