Текст заклетве:
"Заклињем се да ћу прогањати само Србе и да ћу, ако не нађем доказе против Срба, помињати измишљене српске злочине да би се одржала медијска фама, и да ћу доказе против шиптара, хрвата и муслимана сакривати или бар ометати и спречавати истрагу ако неко поштен попут Дика Мартија јавно објави необориве доказе". Итд.
Препоруке:
7
0
2
уторак, 30 мај 2017 12:19
што јес јес
Протестантском етиком и марљивим радом далеко се догура за кратко време.
Препоруке:
5
0
3
уторак, 30 мај 2017 12:54
***
Полагању заклетве присуствовала је и министар правде Нела Кубуровић, председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић, председник скупштинског одбора за правосуђе Петар Петровић и други високи представници правосуђа.
-------------
Све саме моралне громаде.
Препоруке:
4
0
4
уторак, 30 мај 2017 13:59
синиша, професор синиша
Рече ми један човек. Не знам жену, шта мислиш, хоће ли она да уради оно што нису другу протеклих двадесет пет година.
Неће!
На уласку у Дантеов пакао пише " Ви који улазите оставите сваку наду".
Исто тако српске жртве које траже правду за своје страдале, ако је тражите од српских судова и полиције, оставите сваку наду. Ниједан случај неће решити. Нису решили Сијековац, ни Башчаршију, нису решили логор Дретељ ни Виктор Бубањ, нису решили Старо Градско и Олују, па неће ни ваше појединачне случајеве. Нису решили, ниједно слово о тим злочинмиима нису нигде послали, ни једног злочинца нису нашли ни тужили ни оптужили, уништили су сву документацију и доказе.
Нема шта нисмо рекли за Вукчевића, нема увреде коју му нисмо рекли ( чланови породивца страдалих ) и ништа, до седамдесете године био тужилац. Јединствени спој нељудскости и неписмености.
Затим су поставило оног Милана, тешког алкохоличара, ову жену стварно ништа не знам о њој, а и не вреди да знам, заборавите.
Препоруке:
4
0
5
уторак, 30 мај 2017 15:39
@ синиша, професор синиша
Све сте у праву.
Има у правосуђу и часних људи, нису сви тако наопаки.
Али они нису у позицији да било о чему битном одлучују.
Мада, када све то знате, ма на како небитној функцији да сте и гледате из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, логично је да вам се смучи и да поставити себи питање, а шта ја радим ту?
Јер, не каже се забадава с ким си такав си.
Хтели или не признати, таква средина и најбоље људе окрене против себе. Човек ипак није савршено биће. А када вас довољно ишамарају и када хиљаду пута чујете лаж,а нисте у позицији да било шта промените, онда се та лаж претвори у истину, некако самокрититички убедите себе под тим константним притиском да са вама нешто није у реду, а не са већином, или вам постаје као хирургу рутински свеједно кад узме скалп, огуглате и само помирљиво чекате бедну плату сваког првог у месецу, или им се придружите на путу напретка до звезда без повратка! Као у животињском царству.
"Заклињем се да ћу прогањати само Србе и да ћу, ако не нађем доказе против Срба, помињати измишљене српске злочине да би се одржала медијска фама, и да ћу доказе против шиптара, хрвата и муслимана сакривати или бар ометати и спречавати истрагу ако неко поштен попут Дика Мартија јавно објави необориве доказе". Итд.
-------------
Све саме моралне громаде.
Неће!
На уласку у Дантеов пакао пише " Ви који улазите оставите сваку наду".
Исто тако српске жртве које траже правду за своје страдале, ако је тражите од српских судова и полиције, оставите сваку наду. Ниједан случај неће решити. Нису решили Сијековац, ни Башчаршију, нису решили логор Дретељ ни Виктор Бубањ, нису решили Старо Градско и Олују, па неће ни ваше појединачне случајеве. Нису решили, ниједно слово о тим злочинмиима нису нигде послали, ни једног злочинца нису нашли ни тужили ни оптужили, уништили су сву документацију и доказе.
Нема шта нисмо рекли за Вукчевића, нема увреде коју му нисмо рекли ( чланови породивца страдалих ) и ништа, до седамдесете године био тужилац. Јединствени спој нељудскости и неписмености.
Затим су поставило оног Милана, тешког алкохоличара, ову жену стварно ништа не знам о њој, а и не вреди да знам, заборавите.
Има у правосуђу и часних људи, нису сви тако наопаки.
Али они нису у позицији да било о чему битном одлучују.
Мада, када све то знате, ма на како небитној функцији да сте и гледате из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, логично је да вам се смучи и да поставити себи питање, а шта ја радим ту?
Јер, не каже се забадава с ким си такав си.
Хтели или не признати, таква средина и најбоље људе окрене против себе. Човек ипак није савршено биће. А када вас довољно ишамарају и када хиљаду пута чујете лаж,а нисте у позицији да било шта промените, онда се та лаж претвори у истину, некако самокрититички убедите себе под тим константним притиском да са вама нешто није у реду, а не са већином, или вам постаје као хирургу рутински свеједно кад узме скалп, огуглате и само помирљиво чекате бедну плату сваког првог у месецу, или им се придружите на путу напретка до звезда без повратка! Као у животињском царству.