tada titov ambasador u UK, odbio je da Crnjanskog preveze, rečima da za Crnjanskog nema mesta u njegovim kolima!
E potomci takvih danas vladaju po drugi put Srbijom uz zapadnu pomoć najpre Američkog Maršalovog plana a sada EU projekta na čelu og mu je sin.
Tužan kontinuitet vladanja Srbijom - neSrba i komunističke dece!
Preporuke:
12
1
2
sreda, 30 novembar 2016 12:27
Prečanin
Da li je tako? Vejvoda je učinio što je trebalo da se Crnjanski vrati u Jugoslaviju, uostalom nije on tu ništa odlučivao. Crnjanskog je u Opatiji dočekao Ranković. Ima mišljenja da se piscu pridavao prevelik značaj što ukazuje da je napravio neki deal sa političarima. Bio je veliki pesnik, u prozi mnogo slabiji, nije mu strano bilo ni plagiranje (Dnevnik o Čarnojeviću - Floberov Novembar). Robovao je svojoj naprasitoj naravi i nepromišljenosti pa je još dobro i prošao kako je moglo biti.
Preporuke:
6
10
3
sreda, 30 novembar 2016 14:52
Otac Ivana Vejvode
o tome piše u memoarima, o hladnoći i preziru koji je ispoljio prema velikom Crnjanskom.
Inače u tim istim memoarima koji su objavljeni u Hrvatskoj, priča o svojoj poseti Papi i nekoj krunici koju je doneo iz Vatikana majci i koja je bila veoma ponosna.
Dakle katoličanstvo i poštovanje velikog Crnjanskog ne ide, kako onda tako i danas.
Kakav otac takav i sin, ukoliko se ne dokaže drugačije, a nije!
Prečaninu, molim vas zadržite te floskule o karakteru velikog pisca, to je tako pase!
Roman o Londonu je vrh naše literature!
Svako ko ima nameru da emigrira iz Srbije treba da ga pročita!
Preporuke:
10
3
4
sreda, 30 novembar 2016 16:58
Bundzija Sumadijski
"Dakle katoličanstvo i poštovanje velikog Crnjanskog ne ide, kako onda tako i danas." - Kako to? Isti taj Crnjanski se divio umetninama u katolickim bogomoljama koje je obisao na tlu Italije. Cemu takva iskljucivost? Ja mislim da religijska okorelost i vrhunska literatura ne idu zajedno. _A politicki pogledi Crnjanskog su se menjali kroz zivot. Ne bih ga tumacio kao politicara. To neka rade oni koji nista nisu procitali, a u sve mesaju politiku.
Preporuke:
2
1
5
sreda, 30 novembar 2016 20:38
Prečanin
Ne sumnjam ja u Vejvodinu antipatiju. Ipak, Crnjanski se vratio i to je dobro. Roman o Londonu je osrednje delo. Ono je ulagivačko i naručeno. O plagijatorstvu Crnjanskog postoji obimna literatura. Ukazivanje na prgavu narav piščevu ne može biti passe, jer su svojstva temperamenta i karaktera nešto najpostojanije u čoveku, što se ne može menjati i što skicira sudbinu. Crnjanskog ne možemo na silu gurati u politiku, pošto se nespretno i nesrećno sam tamo gurao. On je precenjen.
Preporuke:
1
0
6
sreda, 30 novembar 2016 21:40
Kad je već o Floberu reč
@Prečanin
Tirada u stilu duhom oskudnog i razmaženog Marka Ristića.
Tvrdnja da je Crnjanski slabiji u prozi odaje poprilično odsustvo čula za srpski jezik. Crnjanski je najveći srpsku PROZNI pisac, upravo zahvaljujući vanrednoj sposobnosti da čuje melodiku našeg jezika - i otvori je za uticaje koji nisu isključivo vezani za - vama izgleda omiljenu - FRANCUSKU, tu revolucionarnu rospiju čiji posunovraćeni lik tek danas, u postkolonijalnom robovanju vlastitim robovima, izlazi na videlo. Dovoljno je videti na šta im liči duhovnonaučna misao, tzv. humanistika, pa da se shvati u čemu je reč. Čista apologija besmisla.
O plagijatu nema ni govora. Reč je o UGLEDANJU, baš kao i u slučaju Seobe-Piščevićevi Memoari.
Preporuke:
1
0
7
sreda, 30 novembar 2016 22:40
Prečanin
Mišljenje da Crnjanski nije bio od najvećih proznih pisaca slušao sam upravo od pisaca sličnog porekla. Što se tiče „melodike“, Crnjanski nije imao gde da je oseti ni čuje. Povrh svega, sam je govorio da ne podnosi Banat. Dalje, nikada ja nisam veličao francusku kulturu. S Vašim mišljenjem o njoj se slažem, mada ste polemisali sa zamišljenom tezom. Ja sam naklonjen Dostojevskom.
.jpg)
E potomci takvih danas vladaju po drugi put Srbijom uz zapadnu pomoć najpre Američkog Maršalovog plana a sada EU projekta na čelu og mu je sin.
Tužan kontinuitet vladanja Srbijom - neSrba i komunističke dece!
Inače u tim istim memoarima koji su objavljeni u Hrvatskoj, priča o svojoj poseti Papi i nekoj krunici koju je doneo iz Vatikana majci i koja je bila veoma ponosna.
Dakle katoličanstvo i poštovanje velikog Crnjanskog ne ide, kako onda tako i danas.
Kakav otac takav i sin, ukoliko se ne dokaže drugačije, a nije!
Prečaninu, molim vas zadržite te floskule o karakteru velikog pisca, to je tako pase!
Roman o Londonu je vrh naše literature!
Svako ko ima nameru da emigrira iz Srbije treba da ga pročita!
Tirada u stilu duhom oskudnog i razmaženog Marka Ristića.
Tvrdnja da je Crnjanski slabiji u prozi odaje poprilično odsustvo čula za srpski jezik. Crnjanski je najveći srpsku PROZNI pisac, upravo zahvaljujući vanrednoj sposobnosti da čuje melodiku našeg jezika - i otvori je za uticaje koji nisu isključivo vezani za - vama izgleda omiljenu - FRANCUSKU, tu revolucionarnu rospiju čiji posunovraćeni lik tek danas, u postkolonijalnom robovanju vlastitim robovima, izlazi na videlo. Dovoljno je videti na šta im liči duhovnonaučna misao, tzv. humanistika, pa da se shvati u čemu je reč. Čista apologija besmisla.
O plagijatu nema ni govora. Reč je o UGLEDANJU, baš kao i u slučaju Seobe-Piščevićevi Memoari.