Imam pedeset i jednu godinu. Moje deda i njegov deda kad bi se molili Bogu rekli bi "pomozi Bože Rusiji i ruskom caru, Srbiji i srpskom kralju i meni i mojoj porodici". Ništa se tu nije promenilo ni kod mene. Osim što ja ne znam ruski. I tata i deda su znali, i mama takođe.
Kad sam pošao u peti osnovne u mojoj školi nije bilo ruskog, i ja sam nevoljno prihvatio da učim francuski kao manje lošu varijantu od engleskog. Nemački nije dolazio u obzir. Bio sam neutešan, znao sam i da brojim i znao sma i mnoge vojne izraze, tata me učio ruske generale i careve, crtali smo mapu borodinske bitke, recitovaio mi je na ruskom Puškina i prepričavao druge ruske velikane. Ali, nije bilo ruskog. Kasnije sam kao odrastao čovek prvi put u vojsci počeo zbog potreba posla da učim engleski. Za dvadesetak godina sam nešto napabirčio. Studirao sam engleski u koledžu u Kanadi. I konačno nedavno sam odlučio da ispunim dečački san da počnem da učim ruski samo zato da bih mogao da čitam ruske klasike. Kupio sam udžbenik za osnovnu školu sa CD-om i neki kurs sa CD-ima na engleskom za učenje ruskog. Neugodno mi je da sa decom idem na časove ruskog, a u Beogradu nema mesta gde možemo mi odrasli da učimo ruski. Samo iz ljubavi. Očajan sam što ne mogu da pročitam ovaj tekst. Mada ću pokušati sa rečnikom.
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 12 april 2009 04:10
Aleksandr
Glavnoe ne sdavaйtesь i boritesь za svoю Rodinu ! Spravedlivostь rano ili pozdno vostoržestvuet .
Preporuke:
0
0
3
subota, 25 april 2009 10:59
Zoran
"Pre svega, ne plašite sami sebe, ne govorite: "Sam čovek na bojištu nije ratnik" i dr. Svaki ko iskreno zatraži istinu već je strašno moćan. Ne podržavajte ni frazere koji stalno ponavljaju da bi ih čuli: "Ne daju nam da radimo, vezuju nam ruke, uvlače nam u dušu razočaranost i očajanje!" itd. Sve su to frazeri, jeftini pesnici, lenjivci koji sami sebe slikaju. Onaj koji hoće da donese koristi, taj s vezanim rukama u bukvalnom smislu može učiniti bezdan dobra. Pravi delatnik, kad stane na put, mora odmah pred sobom videti toliko dela da mu neće pasti na um žalopojke da ga sprečavaju u radu, nego će naći i uspeti da nešto uradi. Svi pravi delatnici to znaju."
Dostojevski
.jpg)
Kad sam pošao u peti osnovne u mojoj školi nije bilo ruskog, i ja sam nevoljno prihvatio da učim francuski kao manje lošu varijantu od engleskog. Nemački nije dolazio u obzir. Bio sam neutešan, znao sam i da brojim i znao sma i mnoge vojne izraze, tata me učio ruske generale i careve, crtali smo mapu borodinske bitke, recitovaio mi je na ruskom Puškina i prepričavao druge ruske velikane. Ali, nije bilo ruskog. Kasnije sam kao odrastao čovek prvi put u vojsci počeo zbog potreba posla da učim engleski. Za dvadesetak godina sam nešto napabirčio. Studirao sam engleski u koledžu u Kanadi. I konačno nedavno sam odlučio da ispunim dečački san da počnem da učim ruski samo zato da bih mogao da čitam ruske klasike. Kupio sam udžbenik za osnovnu školu sa CD-om i neki kurs sa CD-ima na engleskom za učenje ruskog. Neugodno mi je da sa decom idem na časove ruskog, a u Beogradu nema mesta gde možemo mi odrasli da učimo ruski. Samo iz ljubavi. Očajan sam što ne mogu da pročitam ovaj tekst. Mada ću pokušati sa rečnikom.
Dostojevski