Meni su najdržai ruski filmovi,posebno onaj ratni žanr iz Drugog svjetskog rata.Dobro razumijem ruski pa mi ne treba prevodilac.
Preporuke:
16
0
2
sreda, 04 mart 2015 11:10
izbor
@Ruski film
Zaista,zašto nema ruskih filmova,bar na nacionalnim televizijama?
Neuporedivo su kvalitetniji(ne samo ratni).
I mogu Dačić,Vučić da pričaju bajke o izbalansiranoj politici u meo,ako je kulturna opsednutost zapadom,degutantna.
Dajte građanima,deci da odaberu i ocene šta je kvalitet,a šta holivudski šund.
Preporuke:
16
0
3
sreda, 04 mart 2015 11:56
Munze
Odličan tekst, stručno napisan, a čitljiv; relevantan lokalno i mondijalno, obeležen zavidnom sinefilskom kuturom autora i svešću o specifičnostima istorijskog i političkog trenutka o kojem svedoči. Jednom rečju, baca mrežu široko i daleko. Voleo bih da verujem da je ovo prolog seriji tekstova u kojima bi se gospodin Trbić koncentrisao na pojedine tačke iz ovog sinopsisa.
Preporuke:
17
0
4
sreda, 04 mart 2015 12:32
Lemi
Veoma lepo i stručno obrađena tematika o filmskoj idustriji u svetu. Ne slažem se sa svim stavovima pisca, ali mi je bilo uživanje pročitati. Nadajmo se da će ovakvih tekstova biti više.
Preporuke:
10
0
5
sreda, 04 mart 2015 14:13
Hrizostom
Ruskih filmova koliko hoćete svakog dana na kanalu "Art".
Preporuke:
12
0
6
sreda, 04 mart 2015 15:24
Odbrana i poslednji dani
Tekst je u suštini dosadan, ali pogađa samu suštinu u sledećoj rečenici :
Nepotrebni, bezopasni, oportunistički filmovi možda mogu doneti kratku ekonomsku korist, ali publika traži izazove i priziva subverzivnost kojom će je film primorati da se zamisli nad vremenom krize.
Da parafraziram. Stalno se govori o krizi filma, ali se ne prave filmovi krize, koji će, umesto da zabavljaju, provocirati publiku.
Pojavom video kaseta krajem sedamdesetih godina filmska industrija došla je u krizu, pa se pribeglo drugim rešenjima. "Novi talas" američke kinematografije osamdesetih, čiji su filmovi sa dosta scenskih efekata bili najpogodniji za gledanje u kino dvoranama, vratio je publiku u bioskope. Međutim, i taj se model istrošio, publika traži nešto novo, a pošto u tehnološkom smislu nema ništa epohalno novo da joj se ponudi, filmadžijama ostaje jedino da prave, kako autor dobro reče, subverzivne filmove.
Preporuke:
6
3
7
sreda, 04 mart 2015 15:52
Pera
interesantno.
Preporuke:
5
0
8
sreda, 04 mart 2015 19:53
fristajlo
Dobar pregled istorije sedme umetnosti, koji me podseti (jer, ipak je ovo sajt koji se bavi političkim temama!) na "crni talas" Ju- filma, koji je stvorio nekoliko desetina izvanrednih filmova, po svim parametrima, u jeku "crvene diktature". Diktature pod navodnicima, jer- korišćen je novac koji je kontrolisan od režima, da se naprave neki od najkritičnijih dela baš prema tim režimima.
Taj paradoks danas je samo "vlažni san" novih autora. Bilo je to doba nezabeležene umetničke slobode, ma kako to paradoksalno zvučalo, koje je stavilo ozbiljan znak pitanja nad pojmom cenzure u "komunističkim" državama, pogotovo posmatrano sa pozicija današnje situacije. Jer, u ovo doba, takve "egzibicije" su naprosto- nezamislive; o tom monopolisanju i autor govori, o mehanizmu kontrole nad autorskim procesom, u koji je politika duboko umešana.
No, uvek se neko "provuče" kroz nadzor; eto, Majkl Mur nekako uspeva da pravi opasno kritične filmove i danas...
Preporuke:
11
0
9
sreda, 04 mart 2015 20:11
Stalker
Dobar film ne mora biti i skup. Ako se na film, i umetnost, gleda kao na biznis onda je svaki dalji razgovor suvišan jer se u toku stvaranja podilazi publici. Ne bih rekao da je film u krizi, remek-dela ima kao i ranije na svakih par godina. Pitanje bioskopa je pitanje ukusa mase a on je uvek upitan. Jer bioskopi kao firme ne mogu opstati bez mnogo posetilaca. Odoh da gledam Gruz 200 od Balabanova.
Preporuke:
7
0
10
sreda, 04 mart 2015 20:29
Prečanin
@fristajlo
u jeku "crvene diktature. Bilo je to doba nezabeležene umetničke slobode, ma kako to paradoksalno zvučalo”
Tako je! Treba dodati i zanimljiv fenomen: u vreme kada su u Srbiji na vlasti bili tzv. liberali, Latinka i Nikezić, paradoksalno, bilo je najviše zabrana u kulturi, ali su i pravljene jake stvari te je i sadržajima i autorima pridavan veliki značaj, možda i veći nego što su zasluživali (Makavejev, Žika Pavlović, Saša Petrović). Ne zaboravimo: kada je misao zabranjena, ona je snažnija, reč ima veću težinu, uzima se ozbiljno, meri se i ličnim stradanjem. Zapadni tip slobode podrazumeva da svako može da laprda šta hoće (ali da ne preduzima ništa). Komentari su vam, kao i uvek odlični. Pozdrav.
Preporuke:
7
1
11
sreda, 04 mart 2015 20:50
srpska sarma, a može i pasulj@ o dekonstrukciji juugoslovenstva
Elem, ako autor, koji sad živi u Australiji, SVESNO zaobilazi trenutni status srpskog filma (po mojoj proceni iz IDEOLOŠKIH RAZLOGA!?) i to mu komentatori (iz SLIČNIH IDEOLOŠKIH OPREDELjENjA!?) daju za pravo, mogu reći, da isti NE PREPOZNAJU proces koji je već započet u srpskom filmu i koji se tiče nečeg što je PRVORAZREDNA srpska ideološka razdelnica, a to je DEKONSTRUKCIJA JUGOSLOVENSTVA!? Naime, filmom "Nebeska udica" započet je proces, već nagovešten Kusturičinim "Podzemljem" i "Balkanskim pravilima" Darka Bajića, privremeno utuljen PLjUVAČKIM FILMOVIMA kao "Nataša", "Četvrti čoveka", "Turneja", "Parada" i opet vraćen "Balkanskom trilogijom" Samardžića& Kujićeve, da bi poznim Kusturicom i Bjelogrlićevim "Montevideovskim" duom JASNO NAGOVEŠTEN PRAVAC te DEKONSTRUKCIJE: s jedne strane korištenjem SPORTA (vidi i: "Bićemo prvaci sveta"), kao EMOTIVNIM "PODVLAČENjEM CRTE" za tim DRŽAVNO-IDEOLOŠKIM PROJEKTOM, s druge strane NAGOVEŠTAJ PRAVOSLAVLjA kao BITNE KULTUROLOŠKE ODREDNICE SRPSTVA!?
Preporuke:
6
4
12
sreda, 04 mart 2015 21:05
srpska sarma, a može i pasulj@ o dekonstrukciji juugoslovenstva, nastavak
Kako tu DVOSTRANU DEKONSTRUKCIJU JUGOSLOVENSTVA možemo dalje modelisati, tj. kako skicirati rađanje IDEJA i njihovo PRETAKANjE u "ŽIVE SLIKE" što film jeste!? Korištenje sporta kao načina za emotivno-melodramatsku REKAPITULACIJU jugoslovenstva je prirodno i čudno da to NIKOM PRE Bjelogrlića nije palo na pamet, kad je baš SPORT bio jedan od BRENDOVA SFRJota!? Tema ima PREMNOGO, neke od njih se ODVIJAJU PRED NAŠIM OČIMA!? Zamislite npr. da se za 10-15 godina snimi OZBILjAN film o Novaku Đokoviću i njegovom ČUDESNOM SPORTSKOM USPEHU i to u vreme kad će ZA FILM DOSPETI GENERACIJE koje se sad rađaju ili eventualno polaze u školu i za koje će Novak TAD biti MITSKI LIK, po istom obrascu po kojem su SAD Moša i Tirke MITSKI LIKOVI!? Uzgred, MONOLOG (u poluvremenu utakmice Urugvaj-Jugoslavija) Boška Simonovića, tadanjeg selektora fudbalske reprezentacije Jugoslavije je ČUDESAN ODGOVOR na RAPIDNU NEPRAVDU, a to je POZIV da se UPRKOS SVEMU OSTANE USPRAVAN, jer se SAMO TAKO ODRASTA i (P)OSTAJE ČOVEK!?
Preporuke:
6
7
13
sreda, 04 mart 2015 21:17
srpska sarma, a može i pasulj@ o dekonstrukciji jugoslovenstva, drugi nastavak
Mene u tom smislu ČUDI da NIKO nije prepoznao takav POTENCIJAL filma "Montevideo-vidimo se", jer je kroz lik fudbalskog mešetara (koga kroz maestralnu epizodu tumači Arman Asante) i ODGOVORA koji mu pružaju Boško Simonović, Tirke i Moša, nagovešten ANTIGLOBALISTIČKI ASPEKT i to na jedan HUMANISTIČKI NAČIN, potpuno drugačiji od "paradigme" PUCAČINE karakteristične za PARTIZANSKE FILMOVE, koji vrhune u "Neretvi"& "Valteru"!? I dok su PARTIZANSKE antikolonijalne PUCAČINE bile paradoksalno INSPIRISANE DŽonom Fordom i Hauardom Hoksom (što je DIREKTNO rečeno u televizijskom filmu "Partisan films", specijalno snimljenom za poznati zapadni "History chanel"), "Montevideovski" duo (ZA)OBILAZI i poznatu zapadnu IZMIŠLjOTINU "Bekstvom do pobede" i direktno se inspiriše talijanskim neorealizmom, a po lepoti snimaka i krupnom kadru, uz priču o neostvarenoj ljubavi Tirketa i lepe Urugvajke, direktno asocira na neka rešenja DŽanga Jimoua!? Što sve ukazuje na njegov POTENCIJAL za MEĐUNARODNU DISTRIBUCIJU!?
Preporuke:
6
4
14
sreda, 04 mart 2015 21:35
srpska sarma, a može i pasulj@ o dekonstrukciji jugoslovenstva, treći nastavak
Dalje, to "SPORTSKO" DEKONSTRUISANjE jugoslovenstva ispunjava još jedan bitan PREDUSLOV za IDEOLOŠKU paradigmu: KONTINUITET!? Radnja se vrti oko SPORTA, koji je sad UNIVERZALNA kategorija; vrti se oko zemlje koje NEMA, što filmu daje ISTORIJSKU DIMENZIJU; film prikazuje sport jedne MULTIETNIČKE države, ali GLAVNI AKTERI su Srbi, što uz ČINjENICU da su tu BIVŠU ZEMLjU OSNOVALI i 80 godina je ODRŽAVALI PRAKTIČNO SAMO Srbi, celom tom konstruktu daje vid IZUZETNO SOFISTICIRANE PROPAGANDE!? Što može biti VEOMA PRIHVAĆENO u MOĆNIM NEZAPADNIM, a multinacionalnim državama, poput Rusije, Kine, Indije, Indonezije, Nigerije, Brazila... Mislim da je na tom tragu i najnovije ostvarenje o prvoj jugoslovenskoj zlatnoj medalji sa Svetskog prvenstva u košarci u Ljubljani 1970-te, što celoj priči daje ZAGONETAN ton, pošto je u toj istoj Ljubljani i UMRO "Triput Najveći Sin Svih Naših..."!? Znači, OTVARA se PUT ne samo za srpsku INTELEKTUALNO-EMOTIVNU REKAPITULACIJU jugoslovenstva, već i za njen GLOBALNI PLASMAN!?
Preporuke:
4
4
15
sreda, 04 mart 2015 21:48
srpska sarma, a može i pasulj@ o dekonstrukciji jugoslovenstva, kraj!
Da taj pristup "nije bez vraga" svedoči i holivudski blok-baster o prvoj južnoafričkoj zlatnoj medalji PO UKIDANjU APARTHEJDA, dobijenoj u ragbiju od MULTIETNIČKOG& MULTIRASNOG tima Južne Afrike, kog je u filmu "predvodio" Met Dejmon, holivudska mega-zvezda !? Tj., POSTOJI MOGUĆNOST za uključivanje srpskog filma u alter-globalističku paradigmu, čime će se izvršiti DEKONSTRUKCIJA jugoslovenstva PREMA SPOLjA, dok je za DEKONSTRUKCIJU jugoslovenstva prema UNUTRA, KA SAMOM SRPSTVU, izuzetno važno aktuelizovati pitanje srpskog pravoslavlja i sa pravoslavljem stopljenog srpskog paganizma (videti eseje Veselina Čajkanovića na tu temu)!? No, do vremena kad će nastati srpski pandan ruskog "Ostrva", valja da prođe još vode Dunavom& Savom, tako da verujem da je PRAVAC kojeg je NANjUŠIO Bjelogrlić, možda NAJISPRAVNIJI SRPSKI ODGOVOR na već IZRAZITU, mada raznorodnu NACIONALNU STRUJU unutar svetskog alter-globalizma!? Tako bi se POSTEPENO VRAĆALI SRPSTVU, a NE BI ODBACILI jugoslovensku fazu naše istorije!?
Preporuke:
4
4
16
sreda, 04 mart 2015 22:31
fristajlo
Prečanin
Treba dodati i zanimljiv fenomen: u vreme kada su u Srbiji na vlasti bili tzv. liberali, Latinka i Nikezić, paradoksalno, bilo je najviše zabrana u kulturi, ali su i pravljene jake stvari te je i sadržajima i autorima pridavan veliki značaj, možda i veći nego što su zasluživali (Makavejev, Žika Pavlović, Saša Petrović).
Ti, koje ste pomenuli- to su "komunjare" zbog kojih je narod naseo na priče o "zlu" socijalizma. Politička fukara, kave danas ima i previše; svakom režimu korisni, svakoj ideji smrt.
A što se tiče Makavejeva, Pavlovića, Petrovića i ostalih- oni su zaslužili svoja mesta u istoriji srpskog filma, ali ne i potpuno poštovanje kao ljudi. Pljuvali su u ruku iz koje su uzimali novac za svoju umetnost. Ma kao da su im filmovi dobri i genijalna ostvarenja- to prilično osporava njihov moralni integritet.
No, umetnicima se to nekad mora oprostiti; jer, korist je, ipak, veća od štete.
Ipak su to remek-dela.
Preporuke:
5
0
17
četvrtak, 05 mart 2015 06:03
lažni vulin
@fristajlo
No, uvek se neko "provuče" kroz nadzor; eto, Majkl Mur nekako uspeva da pravi opasno kritične filmove i danas..".
Razočaraću vas podatkom da se Majkl mur našao na udaru svojih"levih"obožavalaca objavljivanjem podatka o ogromnom broju zelenih novčanica koje je zaradio svojim angažovanim niskobudžetskim ostvarnjima.
"uredno plaćam porez"bio je jedini odovor.
Mislim da od tada nije ništa više ni uradio.
Nasamario nas je,kao i mnogi do sada i nadalje.
Preporuke:
5
0
18
četvrtak, 05 mart 2015 09:39
srpska sarma, a može i pasulj@ o dekonstrukciji jugoslovenstva, POST SCRIPTUM
Slažem se sa "fristajlovom" konstatacijom da sadržaj& vrednost umetničkog dela često nema nikakve veze sa umetnikovom ličnošću& moralom!? Primera ima dovoljno, ali isto tako valja imati u vidu autorovu primedbu da je film umetnost NAJVIŠE ZAVISNA od sponzora (kao i BILO KOJA UMETNOST kroz istoriju), što bi trebalo da bude jedan od ODREĐUJUĆIH FAKTORA u "svetonazoru" umetnika!? Neko pomenu Majkla Mura i to kako isti "uredno plaća porez", što me "jako seća" na "profesionalizam" npr. Brankice Stanković!? Nego, kako to da se BAŠ NIKO (sem moje malenkosti!?) ne prihvati da komentariše implicitan autorov iskaz o VAŽNOSTI opisanih procesa na moderan srpski film!? Mnogo je lepo "l art pour l art" raspravljati o "angažovanoj umetnosti", ali to PRIMENITI na trenutne umetničke& KVAZI-umetničke poduhvate u Srbiji& PREOSTALIM srpskim zemljama, eee..., to je sasvim druga stvar!? MNOGO je LAKŠE lajkovati/ hejtovati ili "raspravljati" o POKOJNICIMA, nego SUOČITI se sa SADAŠNjICOM ili PROMIŠLjATI BUDUĆNOST!?
Preporuke:
1
1
19
četvrtak, 05 mart 2015 09:56
cmok Toronto
Ko ne zna Holivud bolje da ćuti.Najgore što jojamerika,posle Pentagona,može da nam da..za velike pare ili štetu.
Zeta DŽons je OK dokle Majkl nije uništio,Meril Strip je od uvek bila OK kao i Nikolson.Ova lopata iz aus..je bila OK do Toma Kruza..valjda se spasila.I to je to...Srpskog pozorišta,kinematografije i TV van Srbije nema..a i tamo je Žikina Šarenica..
Odo da gledam Gen. Mladića u Hagu..a vi..ne znam..
Preporuke:
3
0
20
četvrtak, 05 mart 2015 12:13
Prečanin
srpska sarma, a može i pasulj
MNOGO je LAKŠE "raspravljati" o POKOJNICIMA,
Na neki način, da. Što je prošlo, mirnije se razmatra. Nema vremena dok ne kažeš bilo je", kaže Fokner. Gledao sam ponovo Bergmana pre neko veče, "Divlje jagode". Ni on ni Kurosava, pa ni Hjuston nisu mrtvi. Nisu pravili angažovane filmove. Oni koji jesu, mrtvi su. U umetnosti, ono što je najaktuelnije - najkraće traje.
Preporuke:
5
0
21
četvrtak, 05 mart 2015 12:15
Prečanin - nastavak
nego SUOČITI se sa SADAŠNjICOM ili PROMIŠLjATI BUDUĆNOST!?
Pod pritiskom sadašnjosti, pokušavajući da anticipiraju pa i odrede budućnost , sa željom da ih pamte kao proroke, umetnici prave osrednja dela, pa i koještarije. Poper ubedljivo govori o tome, nije mi citat pri ruci, ali poslaću, ako treba.
Zna se ko je najpoznatiji od naših. Nikad mi se nije sviđao. Ima osnovanih mišljenja da je buka koja se diže oko njega pažljivo planirana, i to odavno. Njegova delatnost će se ubrzo pokazati kao priprema za readmisiju i naseljavanje. On nije režirao "Hadersfild", remek-delo. Za onako nešto nije trebalo mnogo para, samo genijalnost scenariste Šajtinca i glumačke ekipe.
Preporuke:
0
0
22
četvrtak, 05 mart 2015 14:06
srpska sarma, a može i pasulj@ Prečanin
Kad sam rekao "pokojnici", mislio sam na POKOJNE režisere POREKLOM iz Srbije, Petrovića, Makavejeva i ine, koji su po njihovom LIČNOM IZJAŠNjENjU bili Jugosloveni& LEVIČARI, ergo "Jugosloveni srpskog porekla"!? E, sad, da li su pomenuti "levičarski" "redatelji" KLASIČNI levičari ili možda SOROŠEVSKI neznam, pitajte Drugove sajber-levičare, ima ih ovde na sajtu!? A što se tiče "readmisije& povraćaja građana bivšeg SFRJota u Srbiju, a iz zemalja EU", pa što "majku mu" da SVI Cigani& Šiptari Balkana MORAJU da dođu u ovaj NAŠ UžaS!? Ili možda I TU MORAMO priupitati naše Drugove sajber-levičare, pošto je PRVI, a i većinu sledećih "ugovora" o "readmisiji& povraćaju..." POTPISAO Drug Ivica Dačić, inače POTPISNIK i Briselskog "sporazuma" i "nosilac ZLATNOG KOFERČETA sa hrastom& grančicama& PAR MILIJUNA DOJČE MARAKA"!?
Preporuke:
1
1
23
četvrtak, 05 mart 2015 14:37
srpska sarma, a može i pasulj@ Prečanin, nastavak i kraj
Što se tiče Popera, cenim ga u mnogo čemu, ali NE I U stavu da "liberalizam nema alternative"!? Inače, pomenutu TENDENCIJU UPROSEČAVANjA INTELEKTUALACA do KONFEKCIJSKOG "ranga" primetio je još Oskar Vajld, a sistematski opservirao Arnold Tojnbi u "Istraživanjima u istoriji" u poglavlju o "intelektualcima kao diseminatorima STRANE kulture u njihovoj matičnoj, PO CENU POTIRANjA te matične kulture", što je definicija koja dobro opisuje PONAŠANjE goreimentovanih!? Što se tiče Šajtinca, njegovog opusa i prenošenja u ne-pozorišne medije, negde od sredine 2000-tih imam KRITIČKO MIŠLjENjE uopšte o srpskom pozorištu, tako da sam zbog tog stava prenebregao i dotičnog dramskog pisca!? No, šta ćete, otkad se Herba Sorabicae (Vi znate KO je TO!?) piše u dramaturge i otkad sam saznao da je AKADEMIK ZNA SE KOJI Kovačević (uzgred, Lenin tata!?) autor LAŽNOG DELA tarabićskog PROROČANSTVA (gde je Koštunica imenovan kao "čovek iz naroda koji spašava Srbe"), otad sam OPREZNIJI "glede" "dasaka koje život znače"!?
Preporuke:
2
2
24
petak, 06 mart 2015 11:19
srpska sarma, a može i pasulj@ Prečanin, POST SCRIPTUM
Što se tiče "večnih stvari", a iz NAŠE ISTOČNO-PRAVOSLAVNE CIVILIZACIJE (saglasno Tojnbijevoj klasifikaciji), simptomatično je da od objavljivanja "Srpske književnosti u 100 knjiga" mi nemamo NIKAKVIH REIZDANjA Save Nemanjića, Danila 2-og, naših srednjovekovnih hronika, posrbljene "Aleksandride" i drugih VIZANTIJSKIH ROMANA, obaška "Kormčija", tj. POSRBLjENI "Nomokanon", sa drugim pravnim spisima Romanije, kao i NEPREVEDENI Mihailo Psel (pisao volterijanski 7 VEKOVA PRE Voltera!) i drugi Romeji!? Da ne govorimo o Rusima, sa "Stoglavom", "Domostrojem" i sl. I da se SVE ZNA o romanici i gotici, a NIŠTA o Isidoru iz Mileta i Antemiju iz Trala koji MILENIJUM PRE Bramantea i Mimara Sinana zidahu Svetu Sofiju!? Da ne pominjem fra Vitu, koji SKLADAŠE primorsku romaniku sa vizantijskim uzorima i davaše predložak sa rašku& moravsku školu!? I svi oni više neznani, nego znani zografi VIZANTIJSKOG KOMONVELTA, sa Andrejom Rubljovim, kao VRHUNCEM!? Itd, itsl., i SVE to ZBOG "PROMOCIJE" ZAPADNE "NAPRDNOSTI"!?
Preporuke:
0
0
25
petak, 06 mart 2015 11:25
srpska sarma, a može i pasulj@ Prečanin, POST POST SCRIPTUM
I da ovim završim, citirajući jedan, TRENUTNO EKSTRA POPULARAN, zapadni "PROIZVOD" kulture, kao što je Martinova "Igra prestola" i devizu glavno-sporednog, veliko-malog Tiriona Lanistera: "Ne zaboravi ko si, jer oni drugi neće!"
Preporuke:
0
0
26
subota, 07 mart 2015 15:39
Prečanin
Verovatno je tako. Pada mi na pamet Hemingvejev Hari Morgan (Imati i nemati) kad, na kraju kaže: "sam čovek ne može ništa. Jedan čovek, sam, ne može." ...Dovoljno je nekoliko odlučnih, tako mislim.
Preporuke:
0
0
27
subota, 07 mart 2015 20:23
srpska sarma, a može i pasulj@ Prečanin
Bio jednom JEDAN ČOVEK, Predrag Dragić-Kijuk, koji je objavio 1994, U NEVREME, SRPSKU ENCIKLOPEDIJU "CATENA MUNDI"!? Prošle godine je izašlo DRUGO izdanje te knjige, objavili su ga NEKI MLADI LjUDI iz "Dveri"!? Ne delim njihova POLITIČKA uverenja (mada su mi bliska), ali MORAM da PRIZNAM da su UPRAVO ONI REIZDALI "CATENU MUNDI" i time pomogli srpskoj KULTURI!? Malo li je od par mladih ENTUZIJASTA!? Uzgred, njihov kandidat za ministra prosvete i nauke je bila dr Jasmina Vujić, profesor nuklearne fizike na Univerzitetu BERKLI, malo li je!? I last but not least, "netko bješe Vukadinoviću Đorđe, netko bješe u malenome NSPM-u"!? Koliko je bilo komentatora i tekstova na NSPM 2008, a KOLIKO ih SADA IMA!? Eto PRIMERA za NACIONALNU AVANGARDU u kulturi, prosveti, nauci i novinarstvu!?
.jpg)
Zaista,zašto nema ruskih filmova,bar na nacionalnim televizijama?
Neuporedivo su kvalitetniji(ne samo ratni).
I mogu Dačić,Vučić da pričaju bajke o izbalansiranoj politici u meo,ako je kulturna opsednutost zapadom,degutantna.
Dajte građanima,deci da odaberu i ocene šta je kvalitet,a šta holivudski šund.
Nepotrebni, bezopasni, oportunistički filmovi možda mogu doneti kratku ekonomsku korist, ali publika traži izazove i priziva subverzivnost kojom će je film primorati da se zamisli nad vremenom krize.
Da parafraziram. Stalno se govori o krizi filma, ali se ne prave filmovi krize, koji će, umesto da zabavljaju, provocirati publiku.
Pojavom video kaseta krajem sedamdesetih godina filmska industrija došla je u krizu, pa se pribeglo drugim rešenjima. "Novi talas" američke kinematografije osamdesetih, čiji su filmovi sa dosta scenskih efekata bili najpogodniji za gledanje u kino dvoranama, vratio je publiku u bioskope. Međutim, i taj se model istrošio, publika traži nešto novo, a pošto u tehnološkom smislu nema ništa epohalno novo da joj se ponudi, filmadžijama ostaje jedino da prave, kako autor dobro reče, subverzivne filmove.
Taj paradoks danas je samo "vlažni san" novih autora. Bilo je to doba nezabeležene umetničke slobode, ma kako to paradoksalno zvučalo, koje je stavilo ozbiljan znak pitanja nad pojmom cenzure u "komunističkim" državama, pogotovo posmatrano sa pozicija današnje situacije. Jer, u ovo doba, takve "egzibicije" su naprosto- nezamislive; o tom monopolisanju i autor govori, o mehanizmu kontrole nad autorskim procesom, u koji je politika duboko umešana.
No, uvek se neko "provuče" kroz nadzor; eto, Majkl Mur nekako uspeva da pravi opasno kritične filmove i danas...
u jeku "crvene diktature. Bilo je to doba nezabeležene umetničke slobode, ma kako to paradoksalno zvučalo”
Tako je! Treba dodati i zanimljiv fenomen: u vreme kada su u Srbiji na vlasti bili tzv. liberali, Latinka i Nikezić, paradoksalno, bilo je najviše zabrana u kulturi, ali su i pravljene jake stvari te je i sadržajima i autorima pridavan veliki značaj, možda i veći nego što su zasluživali (Makavejev, Žika Pavlović, Saša Petrović). Ne zaboravimo: kada je misao zabranjena, ona je snažnija, reč ima veću težinu, uzima se ozbiljno, meri se i ličnim stradanjem. Zapadni tip slobode podrazumeva da svako može da laprda šta hoće (ali da ne preduzima ništa). Komentari su vam, kao i uvek odlični. Pozdrav.
Ti, koje ste pomenuli- to su "komunjare" zbog kojih je narod naseo na priče o "zlu" socijalizma. Politička fukara, kave danas ima i previše; svakom režimu korisni, svakoj ideji smrt.
A što se tiče Makavejeva, Pavlovića, Petrovića i ostalih- oni su zaslužili svoja mesta u istoriji srpskog filma, ali ne i potpuno poštovanje kao ljudi. Pljuvali su u ruku iz koje su uzimali novac za svoju umetnost. Ma kao da su im filmovi dobri i genijalna ostvarenja- to prilično osporava njihov moralni integritet.
No, umetnicima se to nekad mora oprostiti; jer, korist je, ipak, veća od štete.
Ipak su to remek-dela.
No, uvek se neko "provuče" kroz nadzor; eto, Majkl Mur nekako uspeva da pravi opasno kritične filmove i danas..".
Razočaraću vas podatkom da se Majkl mur našao na udaru svojih"levih"obožavalaca objavljivanjem podatka o ogromnom broju zelenih novčanica koje je zaradio svojim angažovanim niskobudžetskim ostvarnjima.
"uredno plaćam porez"bio je jedini odovor.
Mislim da od tada nije ništa više ni uradio.
Nasamario nas je,kao i mnogi do sada i nadalje.
Zeta DŽons je OK dokle Majkl nije uništio,Meril Strip je od uvek bila OK kao i Nikolson.Ova lopata iz aus..je bila OK do Toma Kruza..valjda se spasila.I to je to...Srpskog pozorišta,kinematografije i TV van Srbije nema..a i tamo je Žikina Šarenica..
Odo da gledam Gen. Mladića u Hagu..a vi..ne znam..
MNOGO je LAKŠE "raspravljati" o POKOJNICIMA,
Na neki način, da. Što je prošlo, mirnije se razmatra. Nema vremena dok ne kažeš bilo je", kaže Fokner. Gledao sam ponovo Bergmana pre neko veče, "Divlje jagode". Ni on ni Kurosava, pa ni Hjuston nisu mrtvi. Nisu pravili angažovane filmove. Oni koji jesu, mrtvi su. U umetnosti, ono što je najaktuelnije - najkraće traje.
Pod pritiskom sadašnjosti, pokušavajući da anticipiraju pa i odrede budućnost , sa željom da ih pamte kao proroke, umetnici prave osrednja dela, pa i koještarije. Poper ubedljivo govori o tome, nije mi citat pri ruci, ali poslaću, ako treba.
Zna se ko je najpoznatiji od naših. Nikad mi se nije sviđao. Ima osnovanih mišljenja da je buka koja se diže oko njega pažljivo planirana, i to odavno. Njegova delatnost će se ubrzo pokazati kao priprema za readmisiju i naseljavanje. On nije režirao "Hadersfild", remek-delo. Za onako nešto nije trebalo mnogo para, samo genijalnost scenariste Šajtinca i glumačke ekipe.