@Руски филм
Заиста,зашто нема руских филмова,бар на националним телевизијама?
Неупоредиво су квалитетнији(не само ратни).
И могу Дачић,Вучић да причају бајке о избалансираној политици у мео,ако је културна опседнутост западом,дегутантна.
Дајте грађанима,деци да одаберу и оцене шта је квалитет,а шта холивудски шунд.

Веома лепо и стручно обрађена тематика о филмској идустрији у свету. Не слажем се са свим ставовима писца, али ми је било уживање прочитати. Надајмо се да ће оваквих текстова бити више.

Текст је у суштини досадан, али погађа саму суштину у следећој реченици :

Непотребни, безопасни, опортунистички филмови можда могу донети кратку економску корист, али публика тражи изазове и призива субверзивност којом ће је филм приморати да се замисли над временом кризе.

Да парафразирам. Стално се говори о кризи филма, али се не праве филмови кризе, који ће, уместо да забављају, провоцирати публику.
Појавом видео касета крајем седамдесетих година филмска индустрија дошла је у кризу, па се прибегло другим решењима. "Нови талас" америчке кинематографије осамдесетих, чији су филмови са доста сценских ефеката били најпогоднији за гледање у кино дворанама, вратио је публику у биоскопе. Међутим, и тај се модел истрошио, публика тражи нешто ново, а пошто у технолошком смислу нема ништа епохално ново да јој се понуди, филмаџијама остаје једино да праве, како аутор добро рече, субверзивне филмове.

Добар преглед историје седме уметности, који ме подсети (јер, ипак је ово сајт који се бави политичким темама!) на "црни талас" Ју- филма, који је створио неколико десетина изванредних филмова, по свим параметрима, у јеку "црвене диктатуре". Диктатуре под наводницима, јер- коришћен је новац који је контролисан од режима, да се направе неки од најкритичнијих дела баш према тим режимима.
Тај парадокс данас је само "влажни сан" нових аутора. Било је то доба незабележене уметничке слободе, ма како то парадоксално звучало, које је ставило озбиљан знак питања над појмом цензуре у "комунистичким" државама, поготово посматрано са позиција данашње ситуације. Јер, у ово доба, такве "егзибиције" су напросто- незамисливе; о том монополисању и аутор говори, о механизму контроле над ауторским процесом, у који је политика дубоко умешана.
Но, увек се неко "провуче" кроз надзор; ето, Мајкл Мур некако успева да прави опасно критичне филмове и данас...

@фристајло

у јеку "црвене диктатуре. Било је то доба незабележене уметничке слободе, ма како то парадоксално звучало”

Тако је! Треба додати и занимљив феномен: у време када су у Србији на власти били тзв. либерали, Латинка и Никезић, парадоксално, било је највише забрана у култури, али су и прављене јаке ствари те је и садржајима и ауторима придаван велики значај, можда и већи него што су заслуживали (Макавејев, Жика Павловић, Саша Петровић). Не заборавимо: када је мисао забрањена, она је снажнија, реч има већу тежину, узима се озбиљно, мери се и личним страдањем. Западни тип слободе подразумева да свако може да лапрда шта хоће (али да не предузима ништа). Коментари су вам, као и увек одлични. Поздрав.

Како ту ДВОСТРАНУ ДЕКОНСТРУКЦИЈУ ЈУГОСЛОВЕНСТВА можемо даље моделисати, тј. како скицирати рађање ИДЕЈА и њихово ПРЕТАКАЊЕ у "ЖИВЕ СЛИКЕ" што филм јесте!? Кориштење спорта као начина за емотивно-мелодраматску РЕКАПИТУЛАЦИЈУ југословенства је природно и чудно да то НИКОМ ПРЕ Бјелогрлића није пало на памет, кад је баш СПОРТ био један од БРЕНДОВА СФРЈота!? Тема има ПРЕМНОГО, неке од њих се ОДВИЈАЈУ ПРЕД НАШИМ ОЧИМА!? Замислите нпр. да се за 10-15 година сними ОЗБИЉАН филм о Новаку Ђоковићу и његовом ЧУДЕСНОМ СПОРТСКОМ УСПЕХУ и то у време кад ће ЗА ФИЛМ ДОСПЕТИ ГЕНЕРАЦИЈЕ које се сад рађају или евентуално полазе у школу и за које ће Новак ТАД бити МИТСКИ ЛИК, по истом обрасцу по којем су САД Моша и Тирке МИТСКИ ЛИКОВИ!? Узгред, МОНОЛОГ (у полувремену утакмице Уругвај-Југославија) Бошка Симоновића, тадањег селектора фудбалске репрезентације Југославије је ЧУДЕСАН ОДГОВОР на РАПИДНУ НЕПРАВДУ, а то је ПОЗИВ да се УПРКОС СВЕМУ ОСТАНЕ УСПРАВАН, јер се САМО ТАКО ОДРАСТА и (П)ОСТАЈЕ ЧОВЕК!?

Даље, то "СПОРТСКО" ДЕКОНСТРУИСАЊЕ југословенства испуњава још један битан ПРЕДУСЛОВ за ИДЕОЛОШКУ парадигму: КОНТИНУИТЕТ!? Радња се врти око СПОРТА, који је сад УНИВЕРЗАЛНА категорија; врти се око земље које НЕМА, што филму даје ИСТОРИЈСКУ ДИМЕНЗИЈУ; филм приказује спорт једне МУЛТИЕТНИЧКЕ државе, али ГЛАВНИ АКТЕРИ су Срби, што уз ЧИЊЕНИЦУ да су ту БИВШУ ЗЕМЉУ ОСНОВАЛИ и 80 година је ОДРЖАВАЛИ ПРАКТИЧНО САМО Срби, целом том конструкту даје вид ИЗУЗЕТНО СОФИСТИЦИРАНЕ ПРОПАГАНДЕ!? Што може бити ВЕОМА ПРИХВАЋЕНО у МОЋНИМ НЕЗАПАДНИМ, а мултинационалним државама, попут Русије, Кине, Индије, Индонезије, Нигерије, Бразила... Мислим да је на том трагу и најновије остварење о првој југословенској златној медаљи са Светског првенства у кошарци у Љубљани 1970-те, што целој причи даје ЗАГОНЕТАН тон, пошто је у тој истој Љубљани и УМРО "Трипут Највећи Син Свих Наших..."!? Значи, ОТВАРА се ПУТ не само за српску ИНТЕЛЕКТУАЛНО-ЕМОТИВНУ РЕКАПИТУЛАЦИЈУ југословенства, већ и за њен ГЛОБАЛНИ ПЛАСМАН!?

Пречанин


Ти, које сте поменули- то су "комуњаре" због којих је народ насео на приче о "злу" социјализма. Политичка фукара, каве данас има и превише; сваком режиму корисни, свакој идеји смрт.
А што се тиче Макавејева, Павловића, Петровића и осталих- они су заслужили своја места у историји српског филма, али не и потпуно поштовање као људи. Пљували су у руку из које су узимали новац за своју уметност. Ма као да су им филмови добри и генијална остварења- то прилично оспорава њихов морални интегритет.
Но, уметницима се то некад мора опростити; јер, корист је, ипак, већа од штете.
Ипак су то ремек-дела.

Слажем се са "фристајловом" констатацијом да садржај& вредност уметничког дела често нема никакве везе са уметниковом личношћу& моралом!? Примера има довољно, али исто тако ваља имати у виду ауторову примедбу да је филм уметност НАЈВИШЕ ЗАВИСНА од спонзора (као и БИЛО КОЈА УМЕТНОСТ кроз историју), што би требало да буде један од ОДРЕЂУЈУЋИХ ФАКТОРА у "светоназору" уметника!? Неко помену Мајкла Мура и то како исти "уредно плаћа порез", што ме "јако сећа" на "професионализам" нпр. Бранкице Станковић!? Него, како то да се БАШ НИКО (сем моје маленкости!?) не прихвати да коментарише имплицитан ауторов исказ о ВАЖНОСТИ описаних процеса на модеран српски филм!? Много је лепо "l art pour l art" расправљати о "ангажованој уметности", али то ПРИМЕНИТИ на тренутне уметничке& КВАЗИ-уметничке подухвате у Србији& ПРЕОСТАЛИМ српским земљама, еее..., то је сасвим друга ствар!? МНОГО је ЛАКШЕ лајковати/ хејтовати или "расправљати" о ПОКОЈНИЦИМА, него СУОЧИТИ се са САДАШЊИЦОМ или ПРОМИШЉАТИ БУДУЋНОСТ!?

српска сарма, а може и пасуљ

МНОГО је ЛАКШЕ "расправљати" о ПОКОЈНИЦИМА,

На неки начин, да. Што је прошло, мирније се разматра. Нема времена док не кажеш било је", каже Фокнер. Гледао сам поново Бергмана пре неко вече, "Дивље јагоде". Ни он ни Куросава, па ни Хјустон нису мртви. Нису правили ангажоване филмове. Они који јесу, мртви су. У уметности, оно што је најактуелније - најкраће траје.

Кад сам рекао "покојници", мислио сам на ПОКОЈНЕ режисере ПОРЕКЛОМ из Србије, Петровића, Макавејева и ине, који су по њиховом ЛИЧНОМ ИЗЈАШЊЕЊУ били Југословени& ЛЕВИЧАРИ, ergo "Југословени српског порекла"!? Е, сад, да ли су поменути "левичарски" "redatelji" КЛАСИЧНИ левичари или можда СОРОШЕВСКИ незнам, питајте Другове сајбер-левичаре, има их овде на сајту!? А што се тиче "реадмисије& повраћаја грађана бившег СФРЈота у Србију, а из земаља ЕУ", па што "мајку му" да СВИ Цигани& Шиптари Балкана МОРАЈУ да дођу у овај НАШ УжаС!? Или можда И ТУ МОРАМО приупитати наше Другове сајбер-левичаре, пошто је ПРВИ, а и већину следећих "уговора" о "реадмисији& повраћају..." ПОТПИСАО Друг Ивица Дачић, иначе ПОТПИСНИК и Бриселског "споразума" и "носилац ЗЛАТНОГ КОФЕРЧЕТА са храстом& гранчицама& ПАР МИЛИЈУНА ДОЈЧЕ МАРАКА"!?

Што се тиче "вечних ствари", а из НАШЕ ИСТОЧНО-ПРАВОСЛАВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ (сагласно Тојнбијевој класификацији), симптоматично је да од објављивања "Српске књижевности у 100 књига" ми немамо НИКАКВИХ РЕИЗДАЊА Саве Немањића, Данила 2-ог, наших средњовековних хроника, посрбљене "Александриде" и других ВИЗАНТИЈСКИХ РОМАНА, обашка "Кормчија", тј. ПОСРБЉЕНИ "Номоканон", са другим правним списима Романије, као и НЕПРЕВЕДЕНИ Михаило Псел (писао волтеријански 7 ВЕКОВА ПРЕ Волтера!) и други Ромеји!? Да не говоримо о Русима, са "Стоглавом", "Домостројем" и сл. И да се СВЕ ЗНА о романици и готици, а НИШТА о Исидору из Милета и Антемију из Трала који МИЛЕНИЈУМ ПРЕ Брамантеа и Мимара Синана зидаху Свету Софију!? Да не помињем фра Виту, који СКЛАДАШЕ приморску романику са византијским узорима и даваше предложак са рашку& моравску школу!? И сви они више незнани, него знани зографи ВИЗАНТИЈСКОГ КОМОНВЕЛТА, са Андрејом Рубљовим, као ВРХУНЦЕМ!? Итд, итсл., и СВЕ то ЗБОГ "ПРОМОЦИЈЕ" ЗАПАДНЕ "НАПРДНОСТИ"!?

Вероватно је тако. Пада ми на памет Хемингвејев Хари Морган (Имати и немати) кад, на крају каже: "сам човек не може ништа. Један човек, сам, не може." ...Довољно је неколико одлучних, тако мислим.

Одличан текст