Zemljotresi ne bi trebalo da budu ovako razorni

(Spiked, 18.1.2010)

Nerazvijenost i nedostatak ekonomskog rasta učinili su zemljotres na Haitiju daleko gorim nego što je mogao biti.

Zemljotres na Haitiju imao je snagu od 7 stepeni Rihterove skale, a razaranja i gubici života su ogromni. Međutim, dva zemljotresa slične snage koja su pogodila Kaliforniju u poslednjih 30 godina imala su sledeće posledice:

"Poslednji veliki zemljotres u državi dogodio se Nortridžu, delu Los Anđelesa 1994. godine. Magnituda od 6.7 stepeni oštetila je autoputeve, ubila bar 70 ljudi i načinila štetu od 20 miliona dolara. Uveče 17. oktobra 1989, zemljotres jačine od 6.9 stepeni pogodio je San Francisko i zaliv Monterej. Podrhtavanje dugo 10-15 sekundi usmrtilo je 63 ljudi, ostavilo više od 3.700 povređenih i na hiljade beskućnika."

Koliko god da su posledice bile teške, one se ne mogu porediti sa štetom koja je nastala na Haitiju. Razlog za toliku razliku u posledicama veoma je jednostavan. Kalifornija je bogata, razvijena država koja je ulažila ogromne količine novca u zgrade, mostove i javna zdanja otporna na zemljotrese. Haiti je očajno siromašna zemlja koja nije uložila ništa.

Reagovanja Zapada povodom zemljotresa usredsređena su na nužnost slanja pomoći, što se smatra kako kratkoročnim, tako i dugoročnim rešenjem za probleme haićanskog društva. Međutim, koliko god dobre te namere bile – a sigurno je da je pomoć potrebna što je hitnije moguće – siromašnim državama poput Haitija ništa osim ozbiljne transformacije ekonomije neće pomoći da spreče nesrazmerno velika stradanja kakva izazivaju ovakve prirodne katastrofe.

Dubinu problema sa kojima se suočava Haiti odlično otkriva nemogućnost davaoca pomoći da stignu do onih kojima je ona potrebna. Kako zapaža Frenk Furedi, to je pre svega posledica današnje kulture izbegavanja rizika, u svetlu koje se Haićani posmatraju kao nasilna i nepredvidiva pretnja zapadnim spasiocima.[1] Takođe, tu je i ozbiljan problem nedostatka infrastrukture: Haiti ima samo jedan mali aerodrom – što znači da pomoć koja stiže vazdušnim putem ne može biti primljena. Luka, koja nije bila zaštićena od posledica zemljotresa, blokirana je, pa je dopremanje pomoći vodenim putem nemoguće. Infrastruktura je primitivna a socijalni servisi nedorasli. Pomaganje povređenima i onima koji su ostali bez domova sada je najvažnije, ali to može imati veoma privremen pozitivan efekat na živote Haićana.

Pošast koja je snašla Haiti trebalo bi da upamte oni koji zagovaraju usporavanje svetskog ekonomskog rasta ili njegovo činjenje "održivim". Haićani se mogu nadati izvlačenju iz siromaštva jedino ako rast globalne ekonomije omogući siromašnim državama da se razviju. Mnogi od problema Haitija uzrokovani su njegovom prošlošću u kojoj je bio francuska kolonija. Poput mnogih zemalja Trećeg sveta, njegovu ekonomiju već vekovima eksploatišu moćnije zapadne države. Ova neravnoteža moći može biti prevaziđena kroz ekonomski razvoj, podizanje standarda i prateći društveni i politički napredak.

Jasna lekcija koju pruža Haiti, kao i mnogi drugi siromašni regioni koje bespotrebno pogađaju prirodne katastrofe, jeste da moramo odbaciti pozive na ograničavanje globalnog ekonomskog rasta. Mi sa Zapada ni po koju cenu ne smemo uskratiti siromašnim i nerazvijenim delovima sveta ista prava na pristojan život koja i sami uživamo.

(Prevela Jovana Papan)

http://www.spiked-online.com/index.php/site/article/7963/