Zašto su Rusi ušli u Ukrajinu i nova geopolitička mapa Evrope

 „Rusija je započela rat u Ukrajini“- vrište zapadni mediji. Kakva trula laž. Rat u Ukrajini je počeo 2014. godine nakon organizovanog državnog prevrata, još jednog u nizu koje su režirale SAD.

Opijeni lažnim nadama, nesrećni Ukrajinci nisu shvatili da su samo igračka u rukama silnika iz Vašingtona. Pored svojih ogromnih resursa i potencijala, postali su prosjaci pred vratima EU, u koju niko i nije nameravao da ih primi.   

Trideset godina su zapadne sile kroz NVO i medije širile anti-rusku propagandu u Ukrajini, želeći ono što je Bžežinski smatrao nužnim, da odvoje Ukrajinu od Rusije.

I u tome se nisu libile ničega, ni da podrže neonacističku vlast ni da nemo gledaju kako ona sprovodi genocid nad ruskim stanovništvom u Ukrajini. Rusi i Ukrajinci su jedan narod i bukvalno svaka porodica u Rusiji ima rođaka u Ukrajini. Ali zašto bi to interesovalo nekoga u Londonu i Vašingtonu, kada oni imaju svoje „strateške“ ciljeve.

Trideset godina su zapadne sile kroz NVO i medije širile anti-rusku propagandu u Ukrajini, želeći ono što je Bžežinski smatrao nužnim, da odvoje Ukrajinu od Rusije

Aktuelna medijska anti-ruska histerija koju plasiraju zapadni mediji, podseća me na devedesete godine prošlog veka i iživljavanje nad Srbima. U toj kampanji teroristi su postali žrtve, a žrtve teroristi-lišeni bilo kakve mogućnosti da svetu kažu jednu reč u svoju odbranu. Jer presuda je bila već unapred napisana. Specijalne operacije i medijsko streljanje odlično su poslužili tome. Zatim Avganistan, Irak, Libija, Sirija...sve po istom scenariju. Koliko decenija svet već trpi nasilje Amerikanaca koji su umesto međunarodnog prava uveli pravo sile? I to sve pod plaštom borbe za demokratiju, ljudska prava i slobode...

„Rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je moć“ napisao je dalekovidi Orvel u svojoj knjizi „1984“. Do koje granice je otišao zapadni totalitarizam govori činjenica da je Orvel cenzurisan i proglašen personom non grata nedavno.

Licemerje i laž su dostigli vrhunac. Imala sam prilike 2014. i 2015. godine da posetim Donbas nekoliko puta. Rat je bio u toku. Zbunjeni i uplašeni ljudi pokazivali su nam srušene kuće, spomenike, pogođene bolnice i vrtiće, izrešetane crkve i sveže grobove.

Ukrajina je ruskom stanovništvu zabranila da govori svojim jezikom i da se seća svojih predaka. Niko od velikih mirotvoraca sa zapada nije rekao da je to kršenje osnovnih ljudskih prava

Nije im bilo jasno zbog čega ih bombarduje vojska države u kojoj su do juče živeli. Ukrajina je ruskom stanovništvu zabranila da govori svojim jezikom i da se seća svojih predaka. Niko od velikih mirotvoraca sa zapada nije rekao da je to kršenje osnovnih ljudskih prava.

U poslednjih osam godina koliko ukrajinska vojska i neonacistički bataljoni gađaju raketama civilno stanovništvo u Donbasu, poginuli su brojni civili, među kojima i deca, žene, starci.

Da li za Zapad te žrtve nisu bitne, jer su oni Rusi?

U Odesi su ukrajinski neonacisti 2014. godine počinili stravičan zločin. Zapalili su ljude jer su govorili ruskim jezikom. Niko za taj zločin nije odgovarao. Nismo čuli vrištanje zapadnih medija.

Godinama je Rusija sa bolom gledala tu nepravdu i pokušavala da diplomatskim i političkim sredstvima privoli Zapad na razgovor. Bezuspešno. Zapad je nastavio da huška Ukrajinu na Rusiju, da je naoružava i ekstremizuje, potcenjujući Rusiju po svakom pitanju.

U Odesi su ukrajinski neonacisti 2014. godine počinili stravičan zločin. Zapalili su ljude jer su govorili ruskim jezikom. Niko za taj zločin nije odgovarao. Nismo čuli vrištanje zapadnih medija

O tome dovoljno govori i činjenica da jedine dve zemlje koje su u UN glasale protiv rezolucije o zabrani veličanja nacizma su SAD i Ukrajina. To ništa ne čudi ako uzmemo u obzir činjenicu da su neonacistički bataljoni u Ukrajini naoružani američkim oružjem.

Putinov moto je sledeći: „Ako znaš da je tuča neizbežna, udari prvi“. Marionetska vlast iz Kijeva uz podršku svojih prekookenaskih supervizora, pripremala je novi napad na rusko stanovništvo.

Ni to nije bilo dovoljno, već je komičar iz Kijeva zapretio da će obnoviti nuklearni arsenal. To je bila kap koja je prelila čašu. Tridesetogodišnja zapadna investicija ekstremizacije Ukrajine, srušiće se za samo nedelju dana. Zbog toga urlaju zapadni mediji, a ne zbog toga što im je stalo do žrtava.

Ruska vojna intervencija demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, usmerena je na uništavanje NATO infrastrukture i neonacističkih bataljona. Oprez zbog kog operacija ide sporije nego što bi mogla, neophodan je kako bi se civilno stanovništvo zaštitilo od borbenih dejstava

Ruska vojna intervencija demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, usmerena je na uništavanje NATO infrastrukture i neonacističkih bataljona. Oprez zbog kog operacija ide sporije nego što bi mogla, neophodan je kako bi se civilno stanovništvo zaštitilo od borbenih dejstava. Koliko o tome ne brine Ukrajina, govori činjenica da od početka intervencije razne ukrajinske jedinice koncentrišu oružje blizu civilnih objekata, škola, bolnica i dr.

Vojna operacija je počela ulaskom ruske vojske iz nekoliko pravaca na sever, istok i jug Ukrajine, odnosno iz pravca pograničnih područja Belorusije i Rusije sa Ukrajinom na severu i istoku, zatim iz Donbasa i sa Krima.

Očigledan cilj je da vojna dejstva sa više strana preseku komunikacije i mogućnost mobilizacije ukrajinskih snaga, kao i da se zauzmu veći gradovi, što će dovesti do sloma kijevskog režima. Zapadni deo Ukrajine ostavljen je kao koridor za evakuaciju. Veće borbe vode se u Mariupolju gde su skoncentrisani neonacistički bataljoni, zatim u Harkovu i Kijevu.

Sedmog dana operacije ukrajinske snage su odsečene od Azovskog mora, svi veći gradovi su okruženi ruskim snagama, uključujući i Mariupolj, Harkov i Kijev, što je poznata taktika još iz Debeljcova kada je Ukrajina bila primorana da potpiše Minske dogovore, koje nije nakon toga želela da ispuni.

Prema regularnoj vojsci Ukrajine, Rusija se odnosi sa posebnim uvažavanjem. Mnogi ukrajinski vojnici su već položili oružje i pušteni su svojim kućama. Neki su svojom voljom prešli na stranu Rusije

Prema regularnoj vojsci Ukrajine, Rusija se odnosi sa posebnim uvažavanjem. Mnogi ukrajinski vojnici su već položili oružje i pušteni su svojim kućama. Neki su svojom voljom prešli na stranu Rusije.

U nekoliko ukrajinskih gradova, gradska vlast je prešla na rusku stranu i formirala mešovite patrole od pripadnika lokalne policije i ruske vojske, koje održavaju red i mir.

Istovremeno održana je prva runda pregovora između delegacija Rusije i Ukrajine, na kojima se ukrajinska delegacija pojavila kao da je krenula na utakmicu Dinama, u majicama i sa kačketima na glavi (nedostajale su samo baklje). Nastavak pregovora najavljen je za 2. mart (ali se ne zna da li će se delegacija iz Ukrajine pojaviti), kada će ukrajinske snage biti u još gorem položaju.

Potpuno opkoljavanje Kijeva nekoliko desetina kilometara dugom kolonom ruske vojske, čiju tehniku iz vazduha podržava avijacija, stvara veliku histeriju ukrajinskom režimu. Zauzimanjem Kijeva, biće izgubljena bilo koja sigurna pregovaračka pozicija ukrajinske vlasti.

Cilj ruske intervencije u Ukrajini nije okupacija, već zaustavljanje rata ili primoravanje na mir. Zbog toga podmuklo zvuči kada oni koji su počeli rat u Ukrajini, za to optužuju Rusiju- koja hoće da zaustaviti rat u Ukrajini. Epilog intervencije znaće se u narednih nekoliko dana. Više od toga ukrajinska vlast neće moći da izdrži. U čitavoj zemlji vlada potpuna anarhija, posebno u Kijevu kojim šetaju naoružane bande.

Rezultati ruske intervencije u Ukrajini dalje će se odraziti na nova geopolitička pravila, kao i na bezbednost u Evropi. Američka politika nasilja pretnji i sankcija, koju EU prati u stopu, imaće veće posledice po Evropu nego po Rusiju. Takva politika zapadne zemlje sve više vodi u izolacionizam, a Evropa rizikuje da postane najveća kolateralna šteta

Rezultati ruske intervencije u Ukrajini dalje će se odraziti na nova geopolitička pravila, kao i na bezbednost u Evropi. Američka politika nasilja pretnji i sankcija, koju EU prati u stopu, imaće veće posledice po Evropu nego po Rusiju. Takva politika zapadne zemlje sve više vodi u izolacionizam, a Evropa rizikuje da postane najveća kolateralna šteta. Upornom željom da našteti Rusiji- makar i sama trpela posledica, Evropa može da uđe u novi srednji vek. Rusija će recipročno odgovoriti na sve sankcije kojima je izložena. Očigledno je da se one ne odnose samo na ekonomiju, već i sport, kulturu, nauku, zapravo sve oblasti.

Otvoreno nemešanje zapadnih sila u ukrajinski konflikt nije uslovljeno samo strahom od direktnog sukoba sa ruskom vojnom silom, već i jasnim shvatanjem činjenice da Kina nije više mudrac koji ćuti, da je ona u čvrstom savezništvu sa Rusijom, a da osim Kine postoji i niz drugih zemalja kojima je dozlogrdilo nasilje svetskih siledžija. Bliski istok, Azija- sa silama kao što su Kina i Indija, Afrika, kao i niz latinoameričkih država, ne želi da zaoštrava odnose sa Rusijom. S druge strane SAD i Velikoj Britaniji odgovara destabilizacija čitave Evrope.

Umesto da sanja o tome kako će Rusija propasti pod evropskim sankcijama, Evropi bi najbolje bilo da se sabere i razmisli čime može da zameni ruski gas i pšenicu ako ne želi da je kupi iz Rusije? Pećinska vatra i lov divljači ne zvuče kao alternativa za 21. vek. Posebno ne za razmaženu decu

Predsednik Evropske komisije je već izjavio da će sankcije koje EU uvodi Rusiji uticati i na ekonomiju Evrope. Uz to zaboravljaju da Rusija faktički nema spoljni dug, ima ogromne devizne rezerve i rezerve u zlatu, velike prihode od uvećane cene gasa i podršku najveće ekonomske sile-Kine.  Da ne govorimo o bezbednosnoj  situaciji u Evropi, koja je preplavljena migrantima i pogođena talasom nezadovoljstva građana zbog ekonomske situacije, pandemije, migranata, krize političkih elita i dr. Kina je već najavila da će otkupiti svu pšenicu od Rusije, koja je najveći svetski izvoznik ove sirovine. Takođe, Kina i Mongolija su sa Rusijom potpisale nove gasne aranžmane, kojima Rusija može da nadoknadi sav izvoz na evropsko tržište. Umesto da sanja o tome kako će Rusija propasti pod evropskim sankcijama, Evropi bi najbolje bilo da se sabere i razmisli čime može da zameni ruski gas i pšenicu ako ne želi da je kupi iz Rusije? Pećinska vatra i lov divljači ne zvuče kao alternativa za 21. vek. Posebno ne za razmaženu decu.

Za, to vreme brutalnom cenzurom ukinuti su ruski kanali u Evropi, a Češka je uvela 3 godine zatvora za javnu podršku Rusiji. Kako je krenulo, uskoro se može očekivati inkvizicija. Samo malo odgovornosti i hrabrosti je potrebno Evropo...Veliki čovek Žak Ogar napisao je knjigu "Evropa je umrla u Prištini". Mogu samo da dodam, ako ovako nastavi sahraniće se u Kijevu.

Direktorka Centra za geostrateške studije

(geostrategy.rs)