Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Ukoliko želi da dobije rat Putin mora da smeni Šojgua i Gerasimova
Savremeni svet

Ukoliko želi da dobije rat Putin mora da smeni Šojgua i Gerasimova

PDF Štampa El. pošta
Edvard Lutvak   
petak, 30. jun 2023.

Zašto ruski ratovi uvek počinju katastrofalno? Odgovor je jednostavan -zato što autokrate koji vladaju Rusijom — bilo da su to carevi (sa izuzetkom Napoleonovog neprijatelja Aleksandra prvog), Josifa Staljina ili Vladimira Putina — postavljaju poslušne klimoglavce bez vojnog talenta da komanduju njihovim snagama.

Teško da se može naći gori od Sergeja Šojgua, Putinovog ministra odbrane. Šojgu je građevinski inženjer bez vojnog iskustva. Bez obzira na to, Putin ga je brzo unapredio u najviši generalski čin, a potom postavio i na funkciju ministra odbrane. Pored njegove nekritičke lojalnosti, u prilog mu je išlo i njegovo nejasno tuvansko poreklo, što je značilo da nije imao moskovsku bazu moći koja bi predstavljala pretnju Kremlju (njegovo rodno mesto je mnogo bliže Pekingu nego Moskvi).

Što se tiče Putinovog načelnika generalštaba Valerija Gerasimova, njegova nesposobnost je veoma moderne, čak postmoderne prirode. Baš kao neki telegenični američki generali sa doktoratom, ali bez stvarnog borbenog iskustva, Gerasimov je zagovarao „postkinetički“ rat, u kome sajber rat, „informacioni rat“ ili „hibridni rat“ zamenjuju „staromodnu“ pešadiju, oklopnu i artiljerijsku borbu.

Gerasimov je „skuvao“ „briljantan“ plan, i ubedio Putina da ga prihvati, da ruska vojska vazdušnim desantom zauzme aerodrom Antonovo prve noći rata i da tako Kijev brzo padne. Na takav način razmišljaju i postkinetički vojni savetnici u američkim obaveštajnim službama.

Američkim obaveštajcima koji ne pate od postkinetičkih zabluda moralo je već na prvi pogled biti jasno da će Rusi propasti - oni su izvršili invaziju na najveću evropsku zemlju sa manje od 140.000 vojnika, za razliku od 800.000 sovjetskih vojnika koji su napali Čehoslovačku 1968. Čehoslovačka je imala pet puta manju teritoriju od Ukrajinske i četiri puta manje stanovnika. I, naravno, kao savršeni klimoglavci, Šojgu i Gerasimov nikada nisu rekli Putinu da, ako želi da izvrši invaziju na Ukrajinu, prvo mora da objavi rat i mobiliše rusku vojsku.

Ipak, ono što se potom dogodilo je bilo veliko iznenađenje. Neuspeh Gerasimovljevog „blistavog“ plana i sramotno povlačenje iz predgrađa   Kijeva i Harkova trebalo je da prati uobičajeni ruski lek, ali ništa se nije dogodilo. Kada je nemačka vojska 1941 lako porazila Crvenu armiju, brzo osvojila Ukrajinu i krenula u marš na Moskvu, Staljinov omiljeni poltron maršal Grigorij Kulik je otpušten i na kraju streljan. I neki drugi generali su odmah streljani, a zamenili su ih oficiri koji su prethodno bili skrajnuti jer nisu bili servilni. Neki su dovedeni pravo iz zatvora da bi preuzeli komandu na frontu. (Konstantin Rokosovski, koji je bio uhapšen, teško mučen i zatvoren kao izdajnik, bio je zalečen i postavljen na najviše komandne položaje. Rat je završio kao pobednički maršal.)

Prigožin je očekivao od Putina brzo otpuštanje Šojgua i Gerasimova i njihovu zamenu oficirima dovoljno „staromodnim“ da imaju „kinetičke“ veštine i koji će se usredsrediti na izgradnju efikasnih pešadijskih, oklopnih i artiljerijskih jedinica - koje će biti u stanju da zauzimu Kijev

Jevgenij Prigožin očekivao je od Putina brzo otpuštanje Šojgua i Gerasimova i njihovu zamenu oficirima dovoljno „staromodnim“ da imaju „kinetičke“ veštine i koji će se usredsrediti na izgradnju efikasnih pešadijskih, oklopnih i artiljerijskih jedinica koje će biti u stanju da zauzimu Kijev i osvoje Ukrajinu. Umesto toga, dok su Gerasimov i Šojgu neobjašnjivo i dalje bili na čelu, Rusi su nastavili da se oslanjaju na „informacioni rat“ kako bi demoralisali Ukrajince da se predaju, uz neprekidnu propagandu i terorističke vazdušne napade na nasumično izabrane zgrade u Kijevu i većini drugih gradova. Ne samo da ovo „neprecizno“ bombardovanje nije naškodilo moralu Ukrajinaca – nikada to nije slučaj – već je bilo i veoma rasipničko. Kad su ruskim snagama počele da ponestaju rakete zemlja-zemlja, one su se okrenuli skupim projektilima vazduh-zemlja namenjenim gađanju najvažnijih ciljeva, kao što su instalacije u vazdušnim bazama ili barem borbeni tenkovi. Ali njihove bojeve glave su bile premale da bi ostavile veliki utisak u velikim gradovima.

Pouka za Putina je jasna - ako ne otpusti Šojgua i Gerasimova i ne osloni se na pametne mlađe oficire koji su se dokazali u nedavnim borbama, moraće da napusti rat koji je postao ruska nesreća

Tada je Prigožin, sa svojim plaćenicima, započeo sopstvenu kopnenu kampanju. Njegovu privatnu vojsku iznajmila je ruska vlada, ovog puta da se bori u Ukrajini, a ne u Libiji ili Maliju ili bivšem francuskom Kongu. Ali, nekoliko meseci kasnije, vrlo brzo je počelo takmičenje za regrutovanje plaćenika između Vagnera i plaćeničkih jedinica koje je formirala regularna ruska vojska. Ove zvanične jedinice nudile su dobru platu bivšim vojnicima i stoga su bile konkurencija Vagneru, ali njihovi plaćenici nisu imali ratnog iskustva i nisu postigli značajne borbene uspehe.

Sve je to bilo frustrirajuće za Prigožina, koji je sve glasnije počeo da iznosi svoje pritužbe, na kraju upitavši zašto Šojgu i Gerasimov još uvek komanduju kada je trebalo da budu streljani zbog nesposobnosti, ili bar izbačeni sa posla. Neobjašnjivo je - ne samo za njega - da Putin nije uspeo da iskoristi svoju diktatorsku moć da se otarasi nesposobnih generala.

Tada su Šojgu i Gerasimov uzvratili odbijanjem da Vagnerove jedince snabdevaju artiljerijskim granatama i municijom, čak i tokom borbi u Bahmutu. Na kraju, to je bila borba između veoma talentovanog i  svojeglavog Prigožina, koji je počeo kao ugostitelj, i dosadnog birokrate Šojgua i „previše pametnog“ Gerasimova.

Žukov u Berlinu 1945.

Staljin je veoma cenio takvu konkurenciju. Na samom kraju rata 1945. naterao je maršale Georgija Žukova i Ivana Konjva da se utrkuju ko će prvi stići do centra Berlina sa svojim odvojenim vojskama. Ali Putin nije Staljin. On je posle svega ostao birokrata kakav je oduvek bio. On ni u snu ne bi pomslio da talentovanom Prigožinu prepusti vođenje svog rata, na način na koji je Linkoln promovisao generala Granta koji je bio alkoholičar.

Pouka za Putina je jasna - ako ne otpusti Šojgua i Gerasimova i ne osloni se na pametne mlađe oficire koji su se dokazali u nedavnim borbama, moraće da napusti rat koji je postao ruska nesreća

Narednih dana Prigožin će biti uhvaćen ili ubijen. Svako suđenje bi dodatno pogoršalo Putinovu kolosalnu sramotu. Razlog zašto Prigožin mora da propadne je što - poput Jemeljana Pugačova koji se pobunio protiv Katarine Velike 1773 - nema bazu moći u Moskvi, a kamoli u vojnom i bezbednosnom establišmentu kojima se žestoko rugao.

Pouka za Putina je jasna - ako ne otpusti Šojgua i Gerasimova i ne osloni se na pametne mlađe oficire koji su se dokazali u nedavnim borbama, moraće da napusti rat koji je postao ruska nesreća.

Autor je je jedan od najpoznatijih američkih stručnjaka za vojnu strategiju, geoekonomiju, vojnu istoriju i međunarodne odnose. Rođenje 1942 U Aradu u Rumuniji.

How Putin enabled the Wagner revolt - Prigozhin was right about Russia's military failures BY Edward Luttwak

https://unherd.com/2023/06/how-putin-enabled-the-wagner-revolt/

24.jun 2023.

Sa engleskog za NSPM preveo Miroslav Samardžić