„Svi na Kosovu znaju šta se dešavalo. Ali ćute iz straha“

Trenutni premijer Hašim Tači će podneti optužbu protiv Vas. Da li vas to brine?

Već sam doživeo tako nešto u vreme kada sam podneo izveštaj o tajnim zatvorima 2007. godine. Hteli su da me pošalju na sud. Danas više niko ne osporava da ti zatvori postoje. Gospodin Tači može da radi šta hoće. To me ne plaši...

Kako objašnjavate činjenicu da je trebalo više godina da se činjenice uspostave?

Većina država je bila dobro upućena na njih. Mnoge obaveštajne službe – nemačke, britanske, italijanske, grčke – kao i Ef-Bi-Aj (FBI), su poslali izveštaje o zločinačkim aktivnostima Tačijeve grupe različitim ministarstvima inostranih poslova. Ali su se oni opredelili za politički oportunizam. Ono što je danas novo je to da ih je neko objavio.

Da li mislite da je Švajcarska učestvovala u tom političkom oportunizmu?

Znam da je Gospodin Tači bio nepoželjna osoba u Švajcarskoj u nekom periodu. Bern je dakle znao da su postojali neki problemi. Jer ne verujem da se savršeno časnim ljudima zabranjuje ulazak u zemlju.

Ali Švajcarska je odigrala važnu ulogu u priznanju nezavisnosti Kosova 2008. godine.

U to vreme sam bio predsednik komisije za inostranu politiku, i kao i druge kolege, smatrali smo da je švajcarsko priznanje Kosova bilo prebrzo. Mislim da je međunarodna zajednica znala ko su lideri OVK. Pre nekoliko godina je OVK bio smatran terorističkim pokretom.

Da li informacije koje se nalaze u tom izveštaju mogu da posluže kao dokazi u sudskim istragama?

Izveštaj sadrži dosta dokumentovanih indikacija koje bi trebalo da podstaknu bilo koji sudski organ da otvori nezavisnu i dublju istragu. Ono što sam uspeo da otkrijem sa malo sredstava – bilo smo ekipa sa troje ljudi i sa pola radnog vremena – jedan motivisan sudski organ, i koji bi naravno imao političku podršku, mogao bi ne samo da ga potvrdi, već i da otkrije još više toga. Problem je u tome što, kada su se opredelili za politički oportunizam, mislili su da više nema potrebe baviti se prošlošću. Međutim, budućnost jedne države ne može da se osniva na lažima i na neizrečenom. Svi na Kosovu znaju šta se dešavalo. Ali ćute iz straha. Podsećam vas da su mnogi svedoci likvidirani pre nego što su mogli da se izjasne na sudu u Hagu. Pre Haradinajevog suđenja su čak svi bili poubijani ( devet ubijenih svedoka pre suđenja bivšeg OVK komandanta Ramuša Haradinaja). Kako mislite da ljudi pod takvim okolnostima smeju da pričaju?

Šta Vam je bilo najteže kada ste vodili tu istragu?

Zid tišine. Balkansko društvo je veoma klansko i poštuje principe omerte (mafijaški zakon tišine). Mnogima je bolje da provedu par godina u zatvoru nego da odaju imena odgovornih. Ali neki su pristali da pričaju jer su bili sigurni u to da ću štititi svoje izvore.

Da li ostaju neke nerazjašnjene zone?

Trgovina organima je međunarodno rasprostranjena na zabrinjavajući način. To je fenomen koji prevazilazi Kosovo i protiv kojeg se borimo na nezadovoljavajući način. To je tragedija koja sigurno ima više žrtava od terorizma.

Da li znate nešto više o primaocima tih organa u 1999. godini i o umešanim državama?

Da, znam nešto više, ali nismo dali sve detalje u znak poštovanja trenutnog suđenja o trgovini organima koji se desio 2006. godine u klinici Medikus u Prištini, i to ispred nosa međunarodnih zvaničnika. Ubeđen sam u to da se delimično radi o istim osobama koje su umešane u trgovinu iz perioda 1999-2000. Takođe nisam želeo da me optuže da utičem na suđenje.

Da li ste kontaktirali Karlu Del Ponte kako biste razgovarali o rezultatima vaše istrage?

Sreo sam je prošle godine. Potvrdila mi je da se uzorci iz te žute kuće nalaze u arhivama suda. Ali kada sam ih zatražio, ma moje čudo su mi rekli da su uništeni. Tako da nikakva dublja analiza nije bila moguća.

Šta očekujete od objavljivanja izveštaja?

Kada su mi naručili taj izveštaj u Savetu Evrope, nisam bio oduševljen, ali sam ga uradio što savesnije moguće. Sada je na nadležnim vlastima da rasvetle ceo slučaj. Nadam se da će izveštaj pokrenuti dinamiku istine koja će ohrabriti druge svedoke da pričaju.

Razgovor vodila Karol Van

(Prevod: Svetlana Maksović)