Sukob u Ukrajini i nuklearna pretnja – odgovor na članak Sergeja Karaganova

U svom nedavnom članku, Sergej Karaganov je javno postavio krajnje teško pitanje u vezi sa upotrebom nuklearnog oružja u tekućoj 16-mesečnoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini. Mnogi odgovori na ovaj članak svode se na dobro poznatu formulu - u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i stoga ne sme do rata doći. Na ovogodišnjem Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu predsednik Vladimir Putin je rekao da je nuklearno oružje sredstvo odvraćanja i da su uslovi za njegovu upotrebu definisani u doktrinarnim dokumentima - postoji teorijska mogućnost njegove upotrebe, ali za sada za tako nešto nema potrebe.

Od samog početka sukoba u Ukrajini, ruska politika je smatrala da je pretnja upotrebom nuklearnog oružje sredstvo za sprečavanje Sjedinjenih Država i njihovih saveznika da se umešaju u oružani sukob. Ipak, ponovljeno javno spominjanje nuklearnog statusa Rusije od strane njenog predsednika i drugih zvaničnika do sada nije sprečilo puzajuću eskalaciju krize i sve veće učešće NATO-a u neprijateljstvima u Ukrajini. Na kraju se ispostavilo da nuklearno odvraćanje, na koje su se mnogi u Moskvi oslanjali kao na efikasno sredstvo za osiguranje vitalnih interesa zemlje, ima mnogo skromniji učinak.

Vladimir Putin: U bliskoj budućnosti kompleksi Sarmat sa novim teškim projektilima stupaju na borbenu dužnost

Sjedinjene Države su u suštini postavile sebi nezamisliv zadatak da poraze Rusiju, drugu nuklearnu supersilu, u regionu koji je za nju strateški važan, bez pribegavanja nuklearnom oružju, već naoružavanjem i kontrolom treće zemlje. Istovremeno, Amerikanci deluju oprezno, testirajući reakciju protivnika i postepeno povećavajući isporuke oružja Kijevu, kao i izbor ciljeva

Sjedinjene Države su u suštini postavile sebi nezamisliv zadatak da poraze Rusiju, drugu nuklearnu supersilu, u regionu koji je za nju strateški važan, bez pribegavanja nuklearnom oružju, već naoružavanjem i kontrolom treće zemlje. Istovremeno, Amerikanci deluju oprezno, testirajući reakciju protivnika i postepeno povećavajući isporuke oružja Kijevu, kao i izbor ciljeva. SAD su počele najpre da snabdevaju Ukrajinu protivtenkovskim oružjem, a sada razmatraju slanje mlaznih lovca F-16 i raketa dugog dometa.

Strategija SAD se najverovatnije zasniva na uverenju da se rusko rukovodstvo neće usuditi da upotrebi nuklearno oružje u aktuelnom sukobu, a da je upozoravnje kremaljskih zavničnika na ruske nuklearne kapacitete običan blef. Čini se da čak ni razmeštanje ruskog nestrateškog nuklearnog oružja u Belorusiji nije uznemirilo Amerikance, barem ne javno. Takva „neustrašivost“ je direktan rezultat geopolitičkih promena u protekle tri decenije i smene generacija političara i lidera u Sjedinjenim Državama i na Zapadu u celini.

Ovo je izuzetno opasna i pogrešna ocena. Dosadašnji tok rata u Ukrajini jasno pokazuje da on eskalira kako horizontalno, širenjem ratišta, tako i vertikalno, povećanjem ubojne moći korišćenog naoružanja i intenziteta njegove upotrebe. Moramo trezveno priznati da ovakav razvoj događaja vodi ka direktnom oružanom sukobu Rusije i NATO-a. Ukoliko se takva eskalacija ne spreči, rat će se proširiti na Evropu i gotovo neizbežno preći u nuklearni. Posle nekog vremena nuklearni rat u Evropi će najverovatnije dovesti do razmene udara između Rusije i Sjedinjenih Država.

Amerikanci i njihovi saveznici zapravo igraju ruski rulet. Istina, dosadašnje reakcije Rusije na brojne provokacije su bile relativno rezervisane: uništavanje gasovoda Severni tok; napadi dronovima na stratešku vazdušnu bazu u Engelsu; upad diverzanata koje je naoružao Zapad u Belgorodsku oblast i mnoge druge akcije Ukrajine, koje podržava i režira Vašington. Predsednik Putin nedavno je jasno rekao da postoje ozbiljni razlozi za takvu rezervu. Vrhovni komandant je istakao da Rusija ima sposobnost da uništi bilo koju zgradu u Kijevu, ali da se neće služiti terorističkim metodama koje neprijatelj koristi. Putin je, međutim, rekao i da Rusija razmatra različite opcije za uništavanje zapadnih borbenih aviona ako oni budu raspoređeni u državama koje su članice NATO i potom upotrebljeni u Ukrajini.

Do sada je ruska strategija u ukrajinskom sukobu dozvoljavala neprijatelju da pojačava svoje aktivnosti. Zapad je to iskoristio u pokušaju da istroši Rusiju na bojnom polju i da je destabilizuje iznutra. Ići dalje istim putem za nas nema smisla. Naprotiv, treba precizirati i ažurirati našu strategiju nuklearnog odvraćanja, uzimajući u obzir praktično iskustvo stečeno tokom sukoba u Ukrajini. Aktuelne doktrinarne odredbe su formulisane ne samo pre početka specijalne vojne operacije, već ,očigledno, bez jasnog razumevanja šta bi se moglo desiti tokom nje.

Osim čisto vojnih razmatranja, spoljna strategija Rusije uključuje i spoljnu politiku, informacije i druge aspekte. Našem glavnom protivniku treba da pošaljemo nedvosmislen—ne više verbalni—signal da Moskva više neće popuštati i igrati po pravilima suprotne strane. Istovremeno, sa našim strateškim partnerima i neutralnim državama  treba da gradimo dijalog zasnovan na poverenju objašnjavajući im motive i ciljeve našeg delovanja. Ne treba isključivati mogućnost upotrebe nuklearnog oružja tokom aktuelnog sukoba.

Našem glavnom protivniku treba da pošaljemo nedvosmislen—ne više verbalni—signal da Moskva više neće popuštati i igrati po pravilima suprotne strane. Istovremeno, sa našim strateškim partnerima i neutralnim državama  treba da gradimo dijalog zasnovan na poverenju objašnjavajući im motive i ciljeve našeg delovanja. Ne treba isključivati mogućnost upotrebe nuklearnog oružja tokom aktuelnog sukoba

Takva perspektiva, stvarna, a ne teorijska, trebalo bi da posluži kao podsticaj za obuzdavanje i zaustavljanje eskalacija sukoba i na kraju da omogući stratešku ravnotežu u Evropi koja nam odgovara.

Što se tiče mogućih ruskih nuklearnih udara na zemlje NATO-a, hipotetički rečeno, malo je verovatno da će Vašington na ove udare odgovoriti napadom na Rusiju iz straha od njene odmazde Sjedinjenim Državama. Odsustvo takve reakcije razvejaće mit koji se decenijama gradio oko člana 5 Severnoatlantskog ugovora i dovešće do najdublje krize u NATO-u, možda čak i do njegovog raspada. Ne može se isključiti da će se atlantske elite u zemljama NATO-a i EU uspaničiti i da će biti uzdrmane od strane nacionalnih snaga, koje će shvatiti da bezbednost njihovih zemalja ne zavisi od nepostojećeg „nuklearnog kišobrana“ SAD, već od izgradnje ravnopravnih odnosa sa Rusijom. Takođe je sasvim moguće da će Amerika konačno ostaviti Rusiju na miru.

Gore navedena razmatranja mogu, ali ne moraju biti potpuno tačna. Možda neće biti trenutnog američkog nuklearnog udara na Rusiju. U stvari, malo je verovatno da će Amerikanci žrtvovati Boston za Poznanj kao što nisu hteli da žrtvuju Čikago za Hamburg tokom Hladnog rata. Ali verovatno će doći do neke vrste odgovora Sjedinjenih Država. Ovaj nenuklearni odgovor — hajde da ne nagađamo kako on može izgledati — po svoj prilici će biti bolan za nas. Verovatno će želiti da ostvare cilj sličan našem - paralisanje volje ruskog rukovodstva za nastavak rata i stvaranje panike u ruskom društvu.

Malo je verovatno da će rusko rukovodstvo kapitulirati nakon takvog napada, jer će sam opstanak Rusije biti u pitanju. Verovatno će uslediti uzvratni udar, i možemo pretpostaviti da će ovaj put biti usmeren na glavnog protivnika, a ne na njegove saveznike.

Zato hajde da se zaustavimo na ovoj tački bez povratka i da rezimiramo našu preliminarnu analizu. „Nuklearni metak“ mora nužno i demonstrativno biti stavljen u „bubanj revolvera“ sa kojim se rukovodstvo SAD bezobzirno igra. Da parafraziramo sada pokojnu Medlin Olbrajt - zašto nam je potrebno nuklearno oružje ako odbijemo da ga upotrebimo suočeni sa egzistencijalnom pretnjom?

Da bi se izbegla globalna katastrofa, strah mora da se vrati u politiku i javno mnenje - u nuklearnom dobu to je jedina garancija za opstanak čovečanstva

Rat u Ukrajini već dugo traje. Koliko se može suditi po delovanju ruskog rukovodstva ono očekuje strateški uspeh, oslanjajući se na unutrašnje resurse koji daleko prevazilaze ukrajinske i na činjenicu da su ulozi Rusije u ovom ratu mnogo veći od zapadnih. Ovo opažanje je verovatno tačno, ali se mora imati na umu da protivnik drugačije procenjuje šanse Rusije od nas i može da preduzme korake koji će dovesti do rata između Rusije i NATO-a i Sjedinjenih Država. Moramo biti spremni za takav zaokret. Da bi se izbegla globalna katastrofa, strah mora da se vrati u politiku i javno mnenje - u nuklearnom dobu to je jedina garancija za opstanak čovečanstva.

Conflict in Ukraine and Nuclear Weapons - A response to Sergei Karaganov’s “A Difficult but Necessary Decision” By Dmitry V. Trenin

https://bityl.co/JQgg

Sa engleskog za NSPM preveo Miroslav Samardžić

Videti još: Sergej Karaganov: Može li ruska upotreba nuklearnog oružja biti šansa za čovečanstvo