Kosovo: Posledice mišljenja Međunarodnog suda pravde

(Stratfor, 22. jul 2010)

Mladi Srbin sa majicom na kojoj piše "Kosovo je Srbija" u Beogradu 22. jula

Rezime

Odluka Međunarodnog suda pravde UN-a od 22. jula potvrdila je legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije. Kosovska Vlada će iskoristiti odluku suda kao mandat da ojača suverenitet nad celom zemljom, dok će vlada u Beogradu pokušati da nastavi diplomatsku borbu za Kosovo u Ujedinjenim nacijama kao način pridobijanja nacionalista u biračkom telu u zemlji. Ovi potezi će dovesti do povećanja tenzija - a možda i nasilja - u regionu.

Analiza

Međunarodni sud pravde (MSP), najviši sud UN-a, izdao je neobavezujuće mišljenje 22. jula u kome se navodi da Kosovo februara 2008. jednostranim proglašenjem nezavisnosti od Srbije "nije prekršilo opšte međunarodno pravo". Sudska interpretacija postavljenog pitanja je bila uska, svedena samo na pitanje legalnosti proglašenja, ne dotičući status Kosova kao nezavisne države.

Odluka suda je udarac za Srbiju, ali ipak omogućava dovoljno prostora da Beograd može tvrditi da sužena odluka znači da je status Kosova i dalje otvoreno pitanje, i to pitanje je kojim će Beograd želeti da se Generalna skupština UN pozabavi u septembru. Ali ostaje problem javne percepcije, jer Sjedinjene Države i većina na Zapadu već tumače odluku kao podršku nezavisnosti Kosova, i na taj način bi da stave tačku na raspravu o tom pitanju.

Zapad ostaje ravnodušan na pritužbe Beograda zbog Kosova zbog toga što je Srbija kao cilj deklarisala pridruživanje Evropskoj Uniji. Dokle god Srbija bude težila članstvu u EU, njena kontinuirana ozlojeđenost po tom pitanju neće imati nikakve stvarne posledice i biće nešto što Zapad može da nastavi da ignoriše.

Međutim, postoje indicije iz Evropske unije da će Srbija morati da sačeka sa pruključenjem sve do kasnih 2020-tih. Pitanje tako postaje da li će aktuelna pro-EU vlada u Beogradu i dalje ostati na vlasti, ili će biti zamenjena sa nacionalističkijom vladom koja će biti manje sklona da se pridržava limita koje je Srbija sebi sama nametnula a koji se tiču opcija kojima Srbija odgovora na nezavisnost Kosova.

Prema tome, bez obzira da li će pokušaji Beograda da se izbori za nastavak razgovora o Kosovu biti uspešni ili ne, srpska vlada ima unutrašnju političku logiku za nastavak borbe, jer srpski lideri vide nastavak diplomatskih napora oko Kosova kao način da se uspostavi poverenje nacionalističkog dela biračkog tela.

Za Kosovo, odluka MSP je znak da može početi da izričitije sprovodi svoj suverenitet u celoj zemlji. Priština je do sada morala da balansira svoje pokušaje da proširi svoj suverenitet severno od reke Ibar, gde opstaje značajna srpska manjina od oko 70.000 ljudi. Čak i veoma ograničena nastojanja Prištine - kao što je prekid linija srpske telekomunikacione mreže, ili otvaranje kancelarije vlade u srpskom delu podeljenog grada Mitrovice – bili su povod za nasilje.

Stratfor zbog toga očekuje da će odluka MSP osokoliti Prištinu, kao i podići tenzije severno od Ibra, koje potencijalno mogu dovesti do nasilja. Ovo će prisiliti srpsku vladu da preispita svoju poziciju „upotrebe isključivo diplomatije“ i eventualno naterati Beograd da počne da razmatra ne-diplomatska sredstva u podršci Srbima na Kosovu. U krajnjoj instanci, bezizlazna pozicija po pitanju Kosova mogla bi prisiliti vladu predsednika Borisa Tadića da preispita svoju pro-EU poziciju, naročito ako birači shvate da će za članstvo u EU morati da pričekaju još deceniju, a možda i duže.

(Prevod: Vasilije D. Mišković)