Jačanje anti-američkog raspoloženja na Bliskom istoku, podstaknuto je neuspehom američke politike

Najznačajniji teroristički akt u novijoj istoriji desio se 11. septembra 2001. godine, kada je teroristička organizacija Al Kaida izvela napade na više ciljeva u SAD. Svetski trgovinski centar u Njujorku, postao je simbol manifestacije terorizma.

Kao rezultat intervencionističke spoljne politike i potrebe SAD da vojno budu prisutne u čitavom svetu, izgrađen je sistem od preko hiljadu američkih vojnih baza.

Umesto smanjenja pretnje od terorizma i jačanja nacionalne bezbednosti, američka spoljna politika je postigla suprotne efekte. Umesto demokratije, na Bliskom istoku su se pojavili novi oblici terorizma i došlo je do jačanja verskog radikalizma.

Kao rezultat intervencionističke spoljne politike i potrebe SAD da vojno budu prisutne u čitavom svetu, izgrađen je sistem od preko hiljadu američkih vojnih baza. Umesto smanjenja pretnje od terorizma i jačanja nacionalne bezbednosti, američka spoljna politika je postigla suprotne efekte

Drugi zalivski rat u Iraku (2003-2010) je započeo optužbama od strane SAD da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje. Ove optužbe su se kasnije pokazale kao neosnovane. SAD su uz podršku drugih zapadnih zemalja izvršile invaziju na Irak, smenile režim i pogubile Sadama Huseina. Nakon destabilizacije Iraka, počela je da jača teroristička organizacija Al Kaida u toj zemlji, da bi se kasnije pojavila Islamska država Iraka i Levanta.

Posle početka povlačenja američke vojske iz Iraka, započet je građanski rat koji je zvanično završen 2017. godine, ali situacija u ovoj zemlji je i dalje nestabilna. Kao rezultat američke invazije i mešanja, došlo je do svrgavanja sunitske vlade i dovođenja šiitske vlade na vlast koja je uspostavila dobre veze sa Iranom. SAD nikako ne odgovara savezništvo Iraka sa Iranom, jer u Iranu vide veliku opasnost. „Neposlušni“ Iran je na američkoj crnoj list još od Islamske revolucije 1979. godine kada je svrgnut režim Mohameda Reze Pahlavija koji je sprovodio politiku vesternizacije Irana, ugrožavajući nacionalni identitet svoje zemlje. Vladao je uz podršku Amerike i držao kontrolu zahvaljujući snažnoj vojsci, policiji i bezbednosnim službama (najpre Savak), koje su u najvećoj meri kontrolisali Amerikanci, odnosno CIA i Mosad.

Nakon smene režima Pahlavija, iransko-američki odnosi su prekinuti i oni do danas nisu obnovljeni kroz direktne diplomatske odnose. U bivšoj američkoj ambasadi u Iranu, otvoren je muzej američke arogancije (muzej američke špijunske jazbine u originalnom prevodu naziva), koji sam imala prilike da posetim 2017. godine.

Zbog toga, SAD uz svoje strateške saveznike na Bliskom istoku, Saudijsku Arabiju i Izrael, vode rat protiv Irana i na sve moguće načine pokušavaju da spreče širenje iranskog uticaja u regionu. Oni preduzimaju akcije protiv Irana u Siriji i Iraku, gađajući položaje iranske vojske koja vodi anti-terorističku borbu protiv Islamske države.

Rusija, Sirija i Iran čine osovinu koja se bori protiv terorizma, nastoji da stabilizuje ovaj region i donese mu mir.

U samom Iraku je veliko anti-američko raspoloženje i sve su glasniji zahtevi da SAD obustave sve aktivnosti u ovoj zemlji. Posebno se anti-američko raspoloženje pojačalo nakon terorističkog napada u kojem je ubijen general-major Kasem Sulejmani komandant iranske specijalne jedinice Jerusalim (Qods Force), čiji zadatak je obavljanje specijalnih operacija izvan granica Irana. Ova jedinica ima veliku ulogu u anti-terorističkim akcijama na Bliskom istoku. Pored Sulejmanija, u napadu je ubijen i zamenik šefa lokalnih šiitskih milicija, Abu Mahdi al-Muhandis.

Rusija, Sirija i Iran čine osovinu koja se bori protiv terorizma, nastoji da stabilizuje ovaj region i donese mu mir.

Nakon toga počela je serija napada na američke vojne baze u Iraku, koje su više puta raketirane. Poslednjih nedelja američke trupe su se već povukle iz šest vojnih baza u Iraku. Neke od njih države zapadne koalicije su okupirale od 2003. godine. Jedan od poslednjih napada desio se 15. marta na teritoriji avio baze Balad. Prethodno je ministar odbrane SAD saopštio da su američke snage spremne da odgovore kontra udarom ukoliko dođe do ponovnih napada.

Pentagon se istovremeno suočio sa problemima raketnih napada, pretnjom epidemije korona virusa i zahtevima iračkih političara da napuste zemlju, ali bez obzira na takve uslove, negativno raspoloženje stanovništva i nanete posledice, zapadne sile na čelu sa SAD i NATO ne žele da prihvate činjenice i nisu spremne da napuste Irak. S druge strane, izvršna vlast Iraka okleva da postavi ultimatum SAD i uslovi ih da povuku svoje trupe.

Od aprila, administracija američkog predsednika DŽoa Bajdena planira da nastavi strateški dijalog sa Irakom, koji će razjasniti status koalicionih snaga u zemlji. To je 23. marta najavio pres-sekretar predsednika Sjedinjenih Država, ističući „važnost“ američkog angažovanja na Bliskom istoku.

Amerika je poslednjih decenija potrošila enormne količine novca poreskih obveznika na ratove. Prema istraživanju Votson instituta za međunarodne i javne poslove iz SAD (Watson Institute for International and Public Affairs at Brown University) samo od 11. septembra 2001. godine i objave rata terorizmu, SAD su potrošile 6,4 biliona dolara na ratove. Njihov zaključak je da su ratove pratila kršenja ljudskih prava i građanskih sloboda, u SAD-u i inostranstvu.

Od aprila, administracija američkog predsednika DŽoa Bajdena planira da nastavi strateški dijalog sa Irakom, koji će razjasniti status koalicionih snaga u zemlji. To je 23. marta najavio pres-sekretar predsednika Sjedinjenih Država, ističući „važnost“ američkog angažovanja na Bliskom istoku.

O tome je svet informisao i DŽulijan Asanž, koji je objavio čitavu arhivu dokumenata (prema informacijama osnivača Vikiliksa oko 1.2 miliona dokumenata) na svom sajtu Vikiliks. Tokom 2010. godine organizacija Vikiliks je objavila poverljiva dokumenta o ratu u Avganistanu i Iraku u kojima su opisane vojne akcije američke vojske. Objavljivanje ovih tajnih službenih dokumenata je izazvalo veliku pažnju svetske javnosti i to je bio prvi put u istoriji da se dogodi „curenje“ tolike količine poverljivih službenih informacija.

Međutim, umesto da Asanž dobije Nobelovu nagradu za mir kao borac za slobodu govora i poštovanje ljudskih prava, on se nalazi u pritvoru. SAD ga terete za odavanje poverljivih podataka američke vlade, dok istovremeno odlikuju počinioce ratnih zločina. Time SAD zloupotrebljavaju medijske slobode i ljudska prava.

U Iraku nisu samo muslimani, kako suniti tako i šiiti protiv američkog prisustva, već i kurdska nacionalna manjina. U intervjuu koji je nedavno dao Kavi Mahmud, sekretar Komunističke partije iračkog Kurdistana, izneo je stav da SAD podstiču eskalaciju sukoba na Bliskom istoku zbog sopstvenih interesa i da je region postao arena konfrontacije između Amerike i Irana. On smatra da narodi koji žive u Iraku treba da odlučuju o sudbini svoje zemlje i da nametanje spoljnih uticaja kako to rade SAD, nije prihvatljivo. Pored toga on se u intervjuu dotakao i teme američkih vojnih bioloških laboratorija koje su prisutne u mnogim bivšim sovjetskim republikama (Jermenija, Azerbejdžan, Uzbekistan, Gruzija, Ukrajina, Kazahstan) kao i na Bliskom istoku. Protiv delovanja američkih laboratorija istupilo je nekoliko političkih partija u različitim zemljama, koje su pokrenule inicijativu za njihovo zatvaranje i počele da prikupljaju potpise (Kazahstanski socijalistički pokret, Ujedinjena komunistička partija Gruzije, Socijalistička partija Letonije, Komunistička partija Pakistana, Komunistička partija iračkog Kurdistana i dr.) Komunistička partija iračkog Kurdistana smatra da su SAD koristile biološko oružje protiv režima Sadama Huseina tokom invazije 2003. godine.

Konačno i poseta pape Franje, prva poseta poglavara Rimokatoličke crkve Iraku u istoriji, bila je veoma simbolična. Pre američke invazije na Irak 2003. godine u ovoj zemlji je živelo oko milion i po hrišćana, dok se njihov broj danas sveo na svega 250 hiljada. Hrišćanska manjina je bila posebno izložena napadima islamističkih ekstremista naročito od formiranja terorističke organizacije Islamska država. Papa Franja je u Irak došao sa porukom mira pozivajući da se rat zaustavi: „Kao pokajnički hodočasnik molim se Gospodu za oproštaj i pomirenje nakon godina rata i terorizma“.

Papa Franja je tokom posete Iraku naglasio: „Koliko je surovo što je ovu zemlju, kolevku civilizacije, trebalo da zadesi tako varvarski udarac, u kome su uništene drevne bogomolje i prisilno raseljeno ili ubijeno na hiljade ljudi - muslimani, hrišćani, Jezidi i drugi. Međutim, danas ponovo potvrđujemo verovanje da je bratstvo trajnije od bratoubistva, da je nada moćnija od mržnje, da je mir moćniji od rata“.

Bez obzira što je Parlament Iraka uputio zahtev da američka vojska napusti Irak, neophodno je da takve zahteve uputi izvršna vlast. Međutim, očekuje se da će SAD jednostavno ignorisati takve potrebe i da će po svaku cenu želeti da zadrže prisustvo u Iraku.

Kada će biti postignut mir na Bliskom istoku, što je neophodno kako bi se pokrenula obnova Iraka i Sirije, nije izvesno, ali se može konstatovati da to dosta zavisi od odluke SAD. Amerikancima nije lako da napuste ovaj region bogat energentima, ali anti-američko raspoloženje konstantno raste. Kako piše kolumnista američkog časopisa Nacionalna revija: „Sjedinjene Američke Države nisu mogle da pobede u iračkom i avganistanskom sukobu zbog pogrešnih postupaka američkih političara i nesposobnosti vojske zemlje da donese demokratiju u svetu“.

Analizirajući događaje u Avganistanu, ovaj stručnjak je naglasio da američka vojska nije bila u stanju da postigne reforme u ovoj zemlji i da je tokom narednih 20 godina nanela nepopravljivu štetu njenom ugledu.

Sadašnje prisustvo američke vojske u Iraku zasnovano je na dogovoru sa iračkim vlastima, odnosno pozivu koji je Bagdad uputio SAD 2014. godine da im pomognu u borbi protiv terorizma. Bez obzira što je Parlament Iraka uputio zahtev da američka vojska napusti Irak, neophodno je da takve zahteve uputi izvršna vlast.

Međutim, očekuje se da će SAD jednostavno ignorisati takve potrebe i da će po svaku cenu želeti da zadrže prisustvo u Iraku. Podsećanja radi, bivši američki predsednik Tramp je govorio kako želi da prekine beskonačne ratove u muslimanskim zemljama, ali je na zahtev iračkog parlamenta reagovao pretnjama rekavši da će uvesti Iraku rekordne sankcije ako nastavi sa insistiranjem da se američke trupe povuku. Kako primećuje ruski novinar Igor Gaškov: „Amerikanci bi želeli da tamo ostanu. Razlog se ne odnosi samo na naftu, već i na geopolitiku. Američke baze u Ain al-Assadu, Erbilu i Bagdadu pogodne su za vršenje pritiska na Iran, koji se u Vašingtonu naziva zemljom koja je sponzor terorizma broj jedan na svetu. Dugoročna strategija suzbijanja Irana bez iračkih baza izgleda sumnjivo sa vojne tačke gledišta“.

Velika je verovatnoća da će SAD ponovo aktivirati dejstva terorističke organizacije Islamska država na Bliskom istoku, kako bi imale razloga da ostanu vojno prisutne u Iraku i Siriji. U prilog takvim tvrdnjama je činjenica da su SAD pre nekoliko dana helikopterom prebacile 40 terorista Islamske države iz zatvora na severoistoku Sirije u svoju vojnu bazu u Šadadiju, kako piše sirijska državna agencija SANA.

Istovremeno, NATO je pre par nedelja doneo odluku da pojača svoje vojno prisustvo u Iraku sa 500 na 4 hiljada ljudi u bazi za obuku, konstatujući na istom sastanku da je nivo nasilja u Avganistanu veoma visok. Ministri odbrane zemalja NATO, nakon dvodnevnog sastanka, nisu doneli odluku o daljoj sudbini svog kontingenta u Avganistanu. S druge strane, Talibani su zapretili da će nastaviti neprijateljstva ako trupe ne budu povučene do ranije dogovorenog datuma, 1. maja. Iz svega iznetog može se zaključiti da zapadne sile okupljene oko SAD i NATO, pored neuspeha koje su postigle dugogodišnjim ratnim dejstvima na teritoriji Bliskog istoka, i dalje imaju sasvim pogrešnu sliku o svojoj ulozi, pa s tim u vezi nisu u poziciji da donesu bilo kakvu promenu u političkom pristupu. Malo je verovatno da će najavljeni pregovori nove Bajdenove administracije, sastavljene od kadrova utemeljenih na američkoj politici intervencionizma, moći da ponude ovom regionu bilo šta drugo. Zbog toga, jedina mogućnost za rešavanje problema na Bliskom istoku ostaje inicijativa samih država pogođenih ratnim razaranjima kao i anti-teroristička dejstva osovine koju čine Sirija, Iran i Rusija. Svemu tome treba dodati sve veće političko i vojno približavanje Kine ovoj anti-ratnoj koaliciji.

4. april 2021. 

Uputnice:

https://geostrategy.rs/rs/bezbednost/401-zb-g-c-g-rici-s-ir-n

https://bit.ly/3wsc2GP

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-56306698

https://tass.ru/mezhdunarodnaya-panorama/7725001

https://www.nationalreview.com/2021/03/the-real-reasons-the-u-s-cant-win-wars-anymore/

https://www.kommersant.ru/doc/4694960