Sa dužničkom krizom, raspadom zajedničke valute, zemlje članice koje su na ivici stečaja, planovima za štednju i astronomskoj nezaposlenosti, EU je u 2012. godini nema više argumenata da „zavede“ Švajcarsku.

Danas imamo potpunu nekontrolisanost mnogih procesa i potpunu neodgovornost. Stvoren je sistem ne samo korupcije, već i sistem totalnog neispunjavanja zakona, naredbi, instrukcija. Zakon postoji, ali se on neizvršava ili se izvršava naopako, sve zavisi od sume mita.

Ova istraživanja, sa jedne strane, dakle, upućuju da Unija više ne samo da nema javni imidž alternativnog, avangardnog i/ili progresivnog projekta, već se pojavljuje kao zastareli lik jedne koncepcije koju je novi vek u različitim aspektima u najvećoj meri prevazišao.

I van budžetskog pitanja, osnovna britanska kritika je u tome da je EU umešana u svašta, što bi bilo bolje ostaviti u nadležnosti nacionalnih država – a da je tako priticanje moći neprekidno decenijama obavljano u pravcu EU centra.

Napisao sam da će okupacija Iraka u kolonijalnom stilu već u prvoj nedelji „da se suoči sa odlučnim gerilskim otporom koji će trajati i dugo pošto Sadama Huseina više neće biti“, kao i da će okupatori biti “proterani“.

Bojim se da Iran ima koristi od ove nestabilne situacije u regionu jer mu se otvara prostor da se ubaci sa svojim otrovnim uticajem na mesta koja predstavljaju vakuum, tamo gde nema stabilnih režima, gde vladaju animoziteti između etničkih grupa.

Nasuprot široko rasprostranjenoj uverenosti u suprotno, iransku politiku, međutim, ne vode „lude mule“, već savršeno normalni ajatolasi, koji žele politički da prežive kao i svi drugi lideri u svetu.

Odnosi Uzbekistana i Kazahstana su takođe napeti, usled ekonomskih nesuglasica i borbe za liderstvo u Centralnoj Aziji između ove dve najveće zemlje u regionu. Trenutno, ovi sukobi nisu tako oštri kao u slučaju Tadžikistana i Kirgistana.

U oblastima demokratije i pravne države, ova država-kandidat još uvek jako podbacuje. Parlament joj je izuzetno slabašan. Ne postoji nezavisnost i neutralnost sudstva. Sloboda izražavanja misli postoji samo na papiru – ali ne i u praksi.

Za razliku od Kine, zapad smatra da takve operacije SAD imaju za cilj očuvanje stabilnosti i sopstvene bezbednosti. Liberalni list "Nova Republika" izražava zabrinutost što je "Kina poslala deset ratnih brodova u međunarodne vode, blizu japanskog ostrva Okinava."