Случај Бредлија Менинга и Едварда Сноудена морамо да посматрамо као истински пример невиђене храбрости и неустрашивости двојице младих људи који желе планетарну правду и који се боре против немани која је у стању да прогута све који не мисле у складу са центрима моћи.

У појмовима међународног контекста, иако Сирија има много непријатеља у региону, од којих неки помажу побуњенике, ни на један начин она није држава попут Либије прокаженог Гадафија. Њена блискост са војним крилом Хезболаха у Либану је обезбедила значајну војну помоћ.

Када се догоди нешто тако гротескно као што је инцидент са председничким авионом Боливије, што оголићује сву сервилност званичника неке државе, водећи медији су ту и на њих се може рачунати да ће “одспиновати“ нешто.

Како се извештава, Вашингтон се понео готово хистерично што је Москва дозволила сусрет Сноудена са јавношћу. Неки извори су јавили да је амерички амбасадор Макфол лично телефонирао заштитници за људска права Људмили Алексејевој па чак и претио, што је амбасадор демантовао.

И сам Морси је подржавао терористе у Сирији. Египатска армија је реаговала против Морсијевих саопштења подршке исламским терористима и рекла је да је Морси прешао границу када је позвао на страну војну интервенцију против Сирије.

Уколико реформе не буду успеле, Бразил очекује веома тежак период који се може одразити на све земље чланице групе БРИКС. Бразил ће, уколико се протести наставе или ескалирају, почети да губи своју међународну позицију и углед.

Свим тим људима као кост у грлу стоји СССР и његова победа у Другом светском рату. Бацати на њу и њене грађане љагу је њихов животни кредо. Уколико Дума усвоји предлог закона и ако наставе своју нечасну, рушилачку и срамну работу – могу се наћи у затвору.

Да Хамнеи заиста држи узде политичке и верске моћи у Ирану потврдила је и његова изјава: „Ирански врховни верски вођа Ајатолах Али Хамнеи објавио је на свом Твитер налогу да гласање на председничким изборима представља гласање о поверењу у Исламској Републици".

Искључење Рафсанџанија дозвољава врховном вођи да избегне несигурност избора у којима иранска јавност поново постаје снажна. Јасно, врховни лидер жели да избегне врсту узбуђења коју би Рафсанџани покренуо да је наставио да даје јавне изјаве.

Мој закључак да није боље, већ другачије темељи се на следећем: виђење које ми са ових простора имамо када је реч о томе шта је добар живот, далеко превазилази виђење које о том питању, у конкретном случају, имају Британци, а мислим и други на Западу.