За разлику од Вашингтонског консензуса, Сеулски наглашава да не постоји универзална формула за успех при реформисању привреда.

Три месеца након почетка руске инвазије, отпор Кијева је онемогућио Русију да  постигне свој првобитни циљ потчињавања Украјине, али исход рата остаје нејасан. Оно што је извесно јесте да руско-украјински сукоб доводи до неповерења међу државама ЕУ и да ће се поделе вероватно и даље продубљивати

 - У случају Украјине постоји само једно поређење са Балканом. То је Црна Гора. Ако погледате све пописе у Црној Гори видећете велике промене у броју људи који се изјашњавају као Срби и као Црногорци. Становништво махом прича исти језик и православне је вере и врло је мала разлика између тога да ли сте Србин или Црногорац.

Српска англојезичка русофилија „у инат“ САД и ЕУ одлично функционише као оружје у новим идеолошким ратовима, али је она лоша основа за истинско зближавање „браће заувек“. Да би до тога дошло, Срби морају да схвате да Русија није „Србија са атомском бомбом“, а Руси морају да схвате да Србија никако није део „Руског света“

Чули сте, ма како да сте се крили од лика и гласа председника Вучића, како је његова борба за суверенитет Србије додатно, додатно, додатно.... тешка и због тога што се у Резолуцији  1244 СБ УН  наводи само СРЈ, а нигде нема Србије.

Браца Петковић је дуго културни посленик да би могао бити сврставан у вашарске и примитивне српске националисте који доносе велике невоље и наносе озбиљну штету српском народу и његовом националном интересу.

Такође, зашто би грађани Србије поштовали било какве одлуке таквог страног тела које себе назива „Влада“, и зашто би пореским давањима сервисирали трошкове – окупације своје домовине и самих себе

Одлука о судбини тела човека после смрти мора бити искључиво његова, а ако је он није јасно изразио - његове породице. Мешање државе у то на било ком нивоу је недопустиво и неморално. А врло могуће - и потенцијално опасно.

Не могу се само поп-певачице оптужити за распиривање „женске развратничке културе”. Телевизијске серије, филмови, позоришне представе и литература такође пропагирају „женску развратничку културу”.

Рецимо, како то отимање дела Србије (од стране НАТО окупатора) без референдума може да, по међународном праву, буде правно ваљано, а мењање граница референдумом да буде „кршење“? Кршење чега?