Kuknjava nad bombardovanjem, prebrojavanje izdajnika, jadikovke nad nerazumevanjem Srba i Srbije nisu nikakav patriotizam nego sramni zanat i sredstvo za društvenu i profesionalnu promociju nesposobnjakovića, lopova, lumpenintelektualaca.

Od četiri puta kada nismo podržali odluke EU, jednom je to bilo zbog osude rukovodstva Republike Srpske, drugi put zbog činjenice da bi se time de fakto dao legitimitet „humanitarnim intervencijama” kakva je bila i „Milosrdni anđeo” 1999. godine.

Još dok je gospodin Manter bio ambasador SAD u Beogradu, postojala je ideja da se organizuje moja poseta SAD. A pre desetak dana primio sam predstavnika Srba iz Amerike. Zamolio je ako mogu da odvojim vremena da mi i Srbi koji žive u Americi organizuju posetu.

Da li je potrebno da na svakih sedam minuta imamo drugi državni sistem unutar jedne države? Da li je potrebno da na svakih 15 minuta transportne razdaljine imamo drugačiji poredak, da li je to funkcionalno, korisno društvo, da li to ekonomija jedne zemlje može da izdrži?

Obradović: Društva koja pretenduju da budu pristojna ne bi trebalo da paradiraju svojom seksualnošću. - Karadžić: Demokratska društvena klima samo ohrabruje ljude da priznaju svoje homoseksualne sklonosti.

Dok je bio ministar, u zatvor su jedna za drugom odlazile grupe kriminalaca: stečajna, profesorska, drumska i još desetine mafija, s kojima se sudstvo posle sprdalo i popuštalo na slobodu. I zašto sve ovo pišem? Jer smo u zaboravljanju dobrih ljudi jako poznati.

Nisu razumeli ni Zorana Đinđića, koga su počeli da slave tek kad je ubijen! Kroz istoriju ljudi nisu razumeli one koji su videli dalje od svojih savremenika. Neki od njih su spaljeni na lomači, da bi posle postali heroji.

Da me je Tadić deset puta isključio iz stranke, ne bih imao pravo da kažem da je kao Koštunica ili Milošević. Zato na greške vlasti moramo da reagujemo drugačije. Tadić je odgovorno postupio kada je bez dilema potpisao zakon. 

Ne očekujem promene u našoj spoljnoj politici, a ko će biti ministar, nije od presudne važnosti. Predsednik sasvim sigurno nije davao takva obećanja stranim diplomatama. Ovo je suverena zemlja kojom rukovode ljudi koje su izabrali građani, a ne strane diplomate.

Dakle, ako je kazne moguće naplatiti – gasiće se mediji. A to nije demokratija i to nije Evropa. Ako naplata ne bude efikasna, onda drakonske kazne služe samo da uteraju strah u kosti novinara. Ni strah ne pripada demokratiji.