Све ми се, дакле, чини, да као тобож јуримо тог Шарића, а да је хајка на неког сасвим другог, неког ко стоји изнад њега, неког ко му је дао дозволу то да ради, неког ко га сада штити, неког ко је за његов бизнис везао своју политику. А пратећи тај траг стижемо до Мила Ђукановића.

Лишивши се статуса друге нуклеарне државе планете, и то још способне да уништи прву у свету нуклеарну државу, руску елиту ће ветрић одувати из групе водећих светских субјеката.

Сада се не плашим за личну безбедност, али се простор слободног информисања и критике ипак сужава – првенствено због Америке, али и због Европе. Њихове дипломатије подржавају гурање на маргину свих оних који озбиљно критикују њихову политику.

Потребно је да се индивидуална прегнућа и постигнућа сусретну са дубљим токовима историјског колективног искуства. Зато не треба сметнути с ума да је Михаило Марковић био предводник и најдоследнији и најистрајнији представник једне од најзначајнијих генерација југословенских и српских интелектуалаца.

Турска неће моћи да уђе у ЕУ без признавања Кипра, а исти принцип ће више-мање важити и за Србију. Услови за чланство су врло јасни: не можеш да постанеш члан ЕУ ако имаш нерешене проблеме са својим суседима.

На митингу Јануковичевих присталица један од говорника подсетио је на епилог америчких избора: "Када је Обама победио, Мекејн се није понашао као политичар, већ као државник. Признао је пораз и повукао се. То треба да уради и Јулија Тимошенко."

Закључио сам да је Јасеновац био много страшнији логор смрти него Аушвиц у окупираној Пољској, то највеће нацистичко стратиште. Поређења не значе да Немци нису били свирепи ако тиме нису реметили индустријско убијање.

Агресија 1999. године, манифестована у бомбардовањима целе Србије, оставила је у душама људи дубок траг. Свака српска породица има своје мишљење о НАТО. Патријарх Иринеј је лепо рекао: ”За ово питање треба имати мишљење целог народа”.

Савет Европе покренуо је истрагу о поступању према пандемији грипа H1N1; неки тврде да пандемије никада није ни било, и да је Светска здравствена организација можда под претераним утицајем фармацеутске индустрије.

Дугујем извињење онима који се на НСПМ оглашавају смисленим и конструктивним запажањима, што сам њихове коментаре прешироком генерализацијом стрпао у категорију „е-ђубрета“. Али нисам сасвим убеђен да сам погрешио генералном осудом коментара на интернету. Изузеци само потврђују правило.