.jpg)
| Politički život | |||
Načela suverenističke politike |
 |
 |
 |
| sreda, 15. januar 2025. | |
|
Tragedija u Novom Sadu koja je odnela 15 ljudskih života, pokazala je nepobitnu činjenicu da se bazična fizička sigurnost pojedinca i borba protiv korupcije i partokratije ne može obezbediti u uslovima kolektivne neslobode polukolonijalnog statusa Srbije. Mi, srpski rodoljubi, smatramo da je čvrst temelj pravedne i dobro uređene moderne države njena suverenost.
Budući da je današnja Srbija u mnogim aspektima samolišena kapaciteta suverenosti, odlučili smo da objavimo osnovna načela nove suverenističke politike, kao i na njima zasnovane minimalne mere koje bi morale da se neodložno preduzmu da bi Srbija izašla iz sadašnje duboke društvene i političke krize: Načelo meritokratije podrazumeva da napredovanje u karijeri isključivo zavisi od stručnosti, a ne od partijske ili ideološke podobnosti. Da bismo u bliskoj budućnosti dobili profesionalnu državnu upravu i lokalnu samoupravu, moraju se neodložno preduzeti sledeće minimalne mere: povećanje broja inspektora za visoko obrazovanje, vanredni inspekcijski nadzor svih fakulteta i univerziteta – a pre svih privatnih, vanredna provera diploma svih koji su zaposleni u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi i drugim državnim ustanovama, te donošenje zakona o rezervisanim zanimanjima, po kome bi samo svršeni studenti državnih fakulteta mogli da rade u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i pravosuđu. Načelo slobodnog izražavanja političke volje, bez koga nema istinske predstavničke demokratije, podrazumeva pre svega pravo i mogućnost zastupnika različitih političkih i ideoloških opcija da svoje stavove iskazuju u medijima, slobodno i pod jednakim uslovima, pri čemu privatno vlasništvo nad sredstvima informisanja ne može biti izgovor za diskriminaciju i uskraćivanje ovog ustavnog prava. Polazeći od ovog načela, u postojećim političkim prilikama posebno insistiramo na pravu studenata da se javno izjašnjavaju o svim društvenim i političkim pitanjima. Načelo demokratskog legitimiteta podrazumeva pre svega, da se uvek, pa i u sadašnjoj političkoj situaciji u Srbiji, protivimo svim revolucionarnim oblicima preuzimanja vlasti, jer u demokratiji se legitimitet može jedino dobiti od građana Srbije, putem slobodnih izbora. U suprotnom građani Srbije prestaju da budu nosioci suverene političke volje u sopstvenoj državi i postaju puki objekti tuđe političke volje, koju u zemlji sprovode komparadori koji nisu odgovorni građanima Srbije, već strancima koji su ih doveli na vlast. Pritom smo svesni dodatne političke činjenice da u uslovima revolucionarnog prenosa vlasti može biti još više ugrožen položaj Srba na Kosovu i Metohiji, kao i ustavni položaj Republike Srpske, ali i pojedini važni elementi multivektorske spoljne politike Srbije.
Načelo transparentnosti političkog organizovanja, bez čije primene nije moguć slobodan politički život u suverenoj Srbiji,u ovom momentu čini neophodnom pre svega meru obezbeđenja javnosti finansiranja neprofitnih tzv. nevladinih organizacija, pošto su one postale važan činilac našeg političkog života, ali nasuprot tome nisu podvrgnute strogim zahtevima transparentnosti koji važe za druge aktere političkog života u Srbiji. Zato je neophodno neodložno donošenje zakona o agentima stranog interesa i formiranje posebnog registra takvih organizacija. Načelo zaštite prirodnih bogatstava i životne sredine podrazumeva pre svega neprikosnoveno pravo građana Republike Srbije, odnosno lokalnih samouprava, da neposredno, putem referenduma, odlučuju o svim najznačajnijim pitanjima koja se tiču eksploatacije prirodnih bogatstava (rude, vode, šume i sl), kao i o pitanjima koja mogu trajno da ugroze i poremete ekološku ravnotežu u Republici Srbiji. Načelo primata nacionalnog prava nad međunarodnim sama je srž suverenističke politike, koja odgovara vitalnom interesu srpskog naroda da svoje državne tvorevine oslobodi inostranog tutorstva, a istovremeno je u potpunosti u skladu sa zahtevima multipolarnog sveta u nastajanju. Polazeći od ovog načela, a imajući u vidu ograničenja postojećeg Ustava Republike Srbije, zalažemo se da Ustavni sud Republike Srbije, shodno čl. 16. st. 2. Ustava koji izričito propisuje da potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom, što pre pretrese i proglasi neustavnim sve ratifikovane međunarodne ugovore koji su u suprotnosti sa Ustavom Srbije. Načelo odbrane teritorijalne celovitosti države smatramo temeljnim načelom, polazeći od uverenja da nema slobodnog pojedinca bez suverene države, a suverene države bez očuvane teritorijalne celovitosti. Polazeći od toga, zalažemo se za neodložnu suspenziju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Evropske unije i Republike Srbije, na osnovu prava ugovorne strane, iz čl. 133. st. 3. SSP, da jednostrano suspenduje Sporazum ukoliko druga strana ne poštuje neki od njegovih suštinskih elemenata. Pritom imamo u vidu činjenicu da su 22 članice Evropske unije u međuvremenu priznale tzv. Republiku Kosovo, a da je Evropska unija 27. 10. 2015. sa tzv. Republikom Kosovo zaključila poseban Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Time su EU i njene države članice, kao potpisnice SSP sa Srbijom, prekršile njegov čl. 135, koji u svetlu primene SSP, a shodno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, garantuje statusnu neutralnost Kosova i Metohije. Srbija može obnoviti pregovarački proces sa Evropskom unijom samo pod uslovom da Evropska unija izmeni stav prema poštovanju teritorijalne celovitosti naše države i pod uslovom da je obnavljanje pristupnih pregovora u skladu sa strateškim interesima Srbije i srpskog naroda u celini. Polazeći od načela odbrane teritorijalne celovitosti države, zahtevamo bezuslovno poništenje svih protivustavnih sporazuma koje su predstavnici Srbije zaključili sa vlastima iz Prištine, uz posredovanje Evropske unije, počev od 2011. godine do danas. Nastavak dijaloga sa vlastima u Prištini moguć je i neophodan, ali samo u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i uz posredovanje UN. Načelo očuvanja nacionalnog i državnog jedinstva u postojećim političkim prilikama pre svega podrazumeva aktivnu i najširu borbu na svim poljima protiv formiranja, u okviru srpskog nacionalnog korpusa, „sintetičkih nacija“ na osnovama regionalne i zavičajne posebnosti na celokupnom istorijskom srpskom etničkom prostoru, kao i suprotstavljanje bilo kakvom obliku federalizacije Srbije, pod vidom privredne, kulturne ili političke regionalizacije celokupne njene teritorije ili proširenja postojećeg obima teritorijalne autonomije Vojvodine. Načelo prvenstva srpskih integracija polazi od očigledne geopolitičke činjenice, da je uspostavljanje čvrstih, stabilnih i institucionalnih kulturnih, privrednih i političkih veza između Republike Srbije, Republike Srpske i Republike Crne Gore uslov ne samo međunarodne respektabilnosti našeg naroda i njegovih državnih tvorevina, već i samog identitetskog, ali i biološkog opstanka srpskog naroda na svojim istorijskim prostorima. U vezi s tim se kao najpreči zadaci nameću, vraćanje izvorne ustavne pozicije Republike Srpske u okviru dejtonske konfederalne BiH i ukidanje ustanove Visokog predstavnika, ustavna afirmacija kolektivnih prava srpskog naroda u Crnoj Gori, zaštita ličnih i ustavna afirmacija kolektivnih prava srpskog naroda u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.
Načelo multivektorske spoljne politike i striktne vojne neutralnosti jesu minimalni nužni preduslovi za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, garantovanog Rezolucijom 1244 SB UN, buduće reintegracije Kosova i Metohije u ustavni poredak Srbije, kao i odbrane dejtonske ustavne pozicije Republike Srpske. Imajući to u vidu, zalažemo se za preispitivanje sadašnjeg nivoa saradnje Srbije i NATO pakta koji ne odgovara politici multipolarnosti i istovremeno se suprotstavljamo bilo kom vidu usklađivanja spoljne i bezbedonosne politike Srbije sa politikom Evropske unije. Većinska volja studenata, čijih 5 zahteva u potpunosti podržavamo, jasno je pokazala da je Srbiji potrebna promena sistema, a ne samo promena ljudi na vlasti. Naše društvo mora da izađe iz sadašnje veštačke podele na dve samo personalno i interesno zavađene političke grupacije, koje su zarad ostvarenja svojih sebičnih i bolesnih političkih ambicija spremne da državu i narod gurnu u revolucionarne nemire i građanske sukobe. Zato, polazeći od navedenih OSNOVNIH NAČELA NOVE SUVERENISTIČKE POLITIKE,a imajući u vidu sadašnju ozbiljnu društvenu i političku krizu u našoj zemlji, pozivamo sve patriote da se što pre i u što većem broju okupimo oko navedenih NAČELA,imajući uvek pred očima geslo, da je „spas Otadžbine najviši zakon!“ U Beogradu, na Srpsku Novu godinu, o prazniku Sv. Vasilija Velikog 2025. Predrag Adamović, Riznica, Banjaluka Prof. dr Slobodan Antonić Prof. dr Valentina Arsić Arsenijević Akademik SANU Danilo Basta Viktor Beatović, antropolog Prof. dr Siniša Borović, general Prof. dr Pavle Botić Jole Bulatović, profesor Prof. dr Nataša Vilić Časlav Vasić, diplomirni istoričar Prof. dr Slobodan Vladušić Srđan Volarević, književnik Aleksandar Vujović, urednik Novog Standarda Prof. dr Igor Vuković Vladan Vukosavljević, pravnik Dr Stevan Gajić, naučni saradnik Prof. dr Vladimir Grujić Prof. dr Vasilije Gvozdenović Zlatana Girgis, nastavnik matematike Miljan Glišić, reditelj Ranko Gojković, publicista i prevodilac Filip Grbić, književnik Dušan Gujaničić, master prava, stručni saradnik Dr Isak Davidov Prof. dr Irina Deretić Spomenka Deretić, novinar Dr Vladimir Dimitrijević, naučni saradnik Msr Dejan Došlić, viši asistent Dr Dragana Drakulić-Prijma, viši naučni saradnik Prof. dr Jovan B. Dušanić Prof. dr Aleksandar Đikić Prof. dr Darko Ristov Đogo, protojerej-stavrofor Dr Goran Đorđević, advokat Prof. dr Božidar Zarković Igor Ivanović, publicista Sveštenik Nenad Ilić, reditelj i pisac Dr Slobodan Janković, viši naučni saradnik Prof. dr Jovan Janjić Prof. dr Ana Janjušević Oliveri Prof. dr Petar Jevremović Miodrag D. Jovanović, magistar umetnosti, prvak Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Prof. dr Danko Jocić Dr Radovan Kalabić, istoriograf Prof. dr Radivoje Kerović Prof. dr Zoran Kinđić Dr Snežana Kirin, naučni savetnik Prof. dr Duško M. Kovačević Prof. dr Vanja Ković Prof. dr Miloš Ković Prof. dr Leon Kojen Dr Vladimir Kolarić Doc. dr Isidora Komadina Prof. dr Časlav Koprivica Zoran Kostić, književnik Dragomir Krstović, pukovnik u penziji Prof. dr Dušan Krcunović Marko Kustudić, ekonomista Dr Marinko Lolić Prof. dr Slavoljub S. Lekić Docent dr Đorđe Marilović Branislav Matić, književnik Branislava Matić Savićević, prim. dr. sc. Med. Filip Matić, asistent, master politikologije Prof. dr Goran Mašanović Mihailo Medenica, književnik i novinar Docent dr Petar Melentijević Vera Mijanović, advokat Dr Olja Mijanović, naučni saradnik Prof. dr Vera Milanković Prof. dr Aleksandar Milanović Dušan Milić, reditelj Nikola Milovančev, istoričar i publicista Miroslav Milosavljević, profesor Boris Milošević, profesor fizike Jelena Milošević Bulatović, profesor istorije Prof.dr Milovan Mitrović Dr Sofija Mojsić Prof. dr Slobodan Orlović Dr Bojana Pavlović, naučni saradnik Dragana Pavlović, mr medicine Prof. dr Aleksandar Pajkanović Docent dr Marija Panić Prof. dr Natalija Panić-Cerovski Marko Paovica, književni kritičar Prof. dr Jasmina Pekić Prof. dr Srđan Perišić Prof. dr Dragan Petrović Prof. dr Jelena Pilipović Prof. dr Valentina Pitulić Prof. dr Dušan Proroković Prof. dr Dragan Radenović Prof. dr Saša Radojčić Ljiljana Raković, istoričar Miloš Racić, profesor istorije Prof. dr Slobodan Reljić Prof. dr Mitra Reljić Prof. dr Branislav Ristivojević Dr Dejan Ristić Prof. dr Ratko Ristić Viktor Savić, dramski umetnik Dr Aleksandar Sedmak, profesor emeritus Stefan Sinanović, prof. srpskog jezika i književnosti, doktorand UB Luka Spasojević, prof. srpskog jezika i književnosti Branislav Stanković, istoričar Prof. dr Dobrivoje Stanojević Stefan Stefanović, advokat Jovan Stojanović, profesor Slobodan Stojičević, pisac i prevodilac Marko Tanasković, publicista i književnik Prof. dr Aleksandar Ćorac Docent dr Bogdan Ubiparipović Dr Dragan Hamović, naučni savetnik Prof. dr Dijana Crnjak Prof. dr Đorđe Čantrak Prof. dr Zoran Čvorović Prof. dr Ljiljana Čolić Dr Jovana Šijaković, naučni saradnik Nikola Šijan, reditelj, Helmkast Lazar Škobo, master istorije, profesor istorije Radomir Štula, sudija Docent dr Ljiljana Šušnjarević (Srpski put)
|
Od istog autora
Ostali članci u rubrici
- Pokret „Moba“ poziva na formiranje Prelazne Vlade stručnjaka
- U Srbiji za Rio Tintom niko neće zaplakati
- Vučića neće zameniti nikakav drugosrbijanski „Vili Brant“, već vlada kompromisa
- Beskrupuloznosti režimskih medija u Srbiji nema kraja. Istrgnute delove mog intervjua pokušali su da predstave kao kritiku protesta i podršku Vučiću
- Uvaženi profesori imaju pravo da se ne slažu sa političkim odlukama Novog DSS, ali ne mogu da negiraju relevantnost i nacionalno usmerenje opozicionoj poslaničkoj grupi sa trenutno najviše poslanika
- Smaraš Vučiću!
- Postoji li ultimatum koji Vučić neće prihvatiti?
- Protesti građana i dalje rade
- Rezervat Aleksandra Vučića i Vlade Srbije za Srbe na Kosovu i Metohiji
- Zašto Srbija nije u stanju da izvuče pouke iz nesreća koje joj se dešavaju? Svi tragovi odgovornosti vode ka vrhu kolonijalne uprave
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
