Da li će novi ministar odbrane doneti i novu strategiju odbrane?

Aleksandar Vučić, novi zamenik premijera Republike Srbije i novi ministar odbrane, boravio je u poseti Ruskoj Federaciji u periodu od 21. do 23. avgusta. Vučić je imao niz susreta sa predstavnicima vojske Ruske Federacije od kojih je najznačajniji susret sa Dmitrijem Rogozinom[1], takođe zamenikom premijera Rusije, i što je važnije šefom vojno-industrijskog kompleksa Ruske Federacije.

Nakon ove veoma važne posete Aleksandar Vučić je izjavio sledeće: "Mogu sa velikom izvesnošću da kažem da ćemo u Srbiji otvoriti novu fabriku složenih borbenih sistema, ono što je bio Đuro Đaković u bivšoj Jugoslaviji. Mislim da ćemo imati podršku mnogih zemalja iz sveta, afričkih, azijskih i drugih koje će kupovati naše naoružanje, a značajnu ulogu u tome imaće Ruska Federacija, tako da očekujem velike rezultate od buduće saradnje. Dogovorena je saradnja na nekoliko nivoa. Za nas je najvažnija naša namenska industrija, šta možemo da ponudimo ruskim partnerima, šta možemo zajednički da proizvedemo i kako zajedno možemo da izađemo na neka treća tržišta. Pošto smo Rogozin i ja potpredsednici vlada, razgovarali smo o svim važnim temama. Potrebno nam je još samo malo vremena da neke stvari konkretizujemo i onda ćemo izaći u javnost. Rogozin je pokazao izvanredno prijateljstvo i naklonost prema Srbiji, na čemu smo veoma zahvalni. Dogovorena je saradnja na nekoliko nivoa. Mislim da smo dogovorili i neke značajne stvari u vezi sa drugim oblastima, a posebno u domenu privrede. Blagodeti saradnje dve države osetiće svi građani Srbije, a posebno namenska industrija.”[2] Ministar odbrane Aleksandar Vučić je na kraju izjavio da ove godine očekuje i uzvratnu posetu ministra odbrane Ruske Federacije Anatolija Serdjukova i da se nada da će Srbija svojom ozbiljnošću, korektnošću i odgovornošću umeti da uzvrati.

Šta bi sve ovo moglo konkretno da znači, istakla je mr Ana Igorovna Filimonova iz Fonda strateške kulture i saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka: "Rusko-srpski ugovori iz oblasti vojne industrije koji su postignuti krajem avgusta su pre svega važni ne samo sa pozicija razvoja srpske vojne industrije i približavanja Rusije na srpskom tržištu naoružanja, već se tu jasno oseća strateški smisao. Što se tiče rokova, planirano je da do kraja godine u Srbiji bude otvorena fabrika za proizvodnju složenih bojevih sistema, a Rusija će, sa svoje strane, pomoći u plasmanu proizvoda srpske odbrambene industrije.”[3]

Kada je u pitanju modernizacija oklopnog naoružanja i tehnike predstavnici „Rosoboroneksporta“ su konstatovali da su ruski stručnjaci razradili nekoliko varijanti modernizacije oklopne tehnike, na više nivoa, koja će moći da zadovolji svaki zahtev potencijalnog kupca.[4]

Igor Amosov, glavni predstavnik RSK Mig za Evropu, izjavio je da će kompanija koja proizvodi avione, povodom aero-mitinga koji će se održati na aerodromu Batajnica 2. 9. u sklopu proslave stogodišnjice srpske avijacije, dovesti svoj Mig-29, najverovatnije njegovu modifikaciju M2, koja se smatra za favorita na konkursu za novi avion - lovca-bombardera srpskih vojnih vazduhoplovaca.[5]

Varijanta Mig-a 29M2 ima značajna poboljšanja u odnosu na verziju Mig-a 29 A kojom trenutno raspolažemo. Drugim rečima poboljšanja su izvedena do te mere da to gotovo predstavlja sasvim novi vazduhoplov. Poboljšanja se pre svega odnose na duplo povećani domet radara tipa “Žuk-ME” koji funkcioniše na principu “puls-Doplerovog” efekta. Ovaj tip radara poseduje širi ugao skeniranja po azimutu, manje je težine i povećana mu je stabilnost. “Žuk-ME” može istovremeno pratiti 10 ciljeva u vazduhu dok pri tome može gađati simultano 4 cilja.[6]

Nova elektronika i električne komande, što sve predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na ranije varijante ovog aviona, doprinose takođe i novim izgledom kokpita i upravljačkih uređaja u koje spadaju i savremena tri LCD displeja.

Osim toga predviđena je i modernizacija raketnog PVO sistema tipa “Kub” sovjetske proizvodnje koji je po prvi put javnosti prikazan na vojnoj paradi 1975. god. Ova modernizacija će svakako umnogome ojačati srpski sistem PVO koji predstavlja nužni element odbrane od savremenih strategija agresije kao što je bila agresija NATO pakta na SRJ 1999. god.

Novi ministar odbrane Aleksandar Vučić izabran je 27. 07.[7] i već je za nepunih dva meseca za Vojsku Srbije učinio daleko više nego njegov prethodnik Dragan Šutanovac za šest godina od kako je bio na mestu ministra odbrane. Vojni kontakti i saradnja sa Rusijom su bili najblaže rečeno mlaki i čisto formalni. Poznato je da je Šutanovac bio jedan od glavnih zagovarača ulaska Srbije u NATO pakt, pa je prema tome i formulisao svoju politiku i odnose sa Ruskom Federacijom. Možemo da kažemo da je Dragan Šutanovac daleko više zastupao interese svoje stranke nego li Vojske Srbije. Pomenuti bivši ministar odbrane je na jednom od predizbornih skupova svoje stranke izjavio i sledeće: “Pa na Istoku je Bugarska koja je u EU i u NATO paktu, probudi se čoveče i pogledaj mapu sveta, promenilo se stanje dok si ti spavao”,[8] obraćajući se pri tome predsedničkom kandidatu Tomislavu Nikoliću. Šutanovac je zaboravio da se ravnoteža moći postepeno menja i da je za Srbiju takođe veoma značajna saradnja i sa Ruskom Federacijom.

Bivši ministar odbrane za Vojsku Srbije gotovo nije učinio ništa konkretno u smislu njenog osavremenjivanja i opremanja. Namenska industrija je za ovih šest godina od kako je Šutanovac bio na mestu ministra odbrane praktično potpuno stagnirala. Šutanovac se samo deklarativno izjašnjavao kada je bila u pitanju saradnja sa Ruskom Federacijom i njenim oružanim snagama. Sve ovo je bilo prirodno u svetlu težnje bivše vlasti da se Srbija što više približi NATO paktu i evroatlantskim integracijama. Takva je i bila zvanična politika Demokratske stranke koju je Šutanovac zastupao. Pomenuti bivši ministar inicirao je tesnu saradnju sa Nacionalnom gardom Ohaja u sklopu približavanja VS standardima NATO pakta.

U pogledu evroatlantskih integracija nova vlast čini se da preduzima umereniji kurs. Šta to znači pre svega za VS? Novi ministar odbrane Aleksandar Vučić je na sastanku sa komadantom nacionalne garde Ohaja general-majorom Deborom Ešenhurst nedvosmisleno rekao da Srbija neće pristupiti NATO paktu[9] ali da će razvijati dobre odnose sa svim zemljama koje su članice Partnerstva za mir. On je u razgovoru istakao koliko je bitno da Srbija sarađuje i sa Amerikom u okolnostima razvijanja bilateralnih odnosa. Vučić je takođe izrazio i zadovoljstvo što će se nastaviti saradnja sa Nacionalnom gardom Ohaja, naročito u segmentima vojnog školstva i jačanja kapaciteta vojne saradnje i učešća na zajedničkim vežbama i obukama. 

Čini se da Aleksandar Vučić ima daleko izbalansiraniji stav kada je u pitanju saradnja sa Ruskom Federacijom i sa SAD od svog prethodnika. Ističemo da je Vučić za nepuna dva meseca za Vojsku Srbije učinio više nego Šutanovac za šest godina. Stiče se utisak da Šutanovac i Vučić ispoljavaju sasvim dijametralno suprotne stavove kada je u pitanju saradnja sa Ruskom Federacijom i SAD. Dok je Dragan Šutanovac jasno govorio o NATO paktu i strateškom partnerstvu sa Sjedinjenim Državama, a sa druge strane samo je formalno razvijao saradnju sa Ruskom Federacijom, Aleksandar Vučić upravo suprotno teži ka jednoj saradnji koja će biti produktivna i izbalansirana. Kao što sasvim ispravno zaključuje Ana Filimonova, od novog rukovodstva zavisi da li će saradnja sa vojskom Ruske Federacije postati i strateška. Kada su u pitanju konkretno srpsko-ruski odnosi u vojnoj sferi, sadašnji kurs novog ministra odbrane daleko više nego obećava. To je i te kako potrebno s obzirom na sva buduća iskušenja koja predstoje Srbiji. Njen međunarodni položaj je više nego složen, naročito ukoliko uzmemo u obzir evrointegracije i status Kosova.[10] Za ostvarivanje naših vitalnih interesa bilo bi daleko bolje da se sa Ruskom Federacijom razvije strateško partnerstvo koje ne bi samo koristilo našoj vojsci već i privredi, što bi samim tim poboljšalo i životni standard stanovnika Srbije.