Ако дозволимо да млади Срби запамте оно што желе Медлин Олбрајт, Хилари Клинотн, Ђерђ Сорош, онда ћемо убрзо имати много више сународника равнодушних према нашим националних интересима, па чак и убеђених да су они у постмодерно доба ирелевантни.

Да би се после садашње драмске паузе избегла истинска драма, расправа око Статута једноставно не може да се сели директно у скупштину. Она мора да се врати у ширу јавност и тражи шири консензус. И да буде предмет референдумске или изборне кампање. Све остало је гажење демократије и, као такво, неприхватљиво. 

Ударима на Бориса Тадића, и посредно на њега преко харанге на Вука Јеремића, уз хушкање на национално-мазохистички начин проевропски настројеног дела јавности, евроатлантски екстремисти настоје да охрабре сабраћу унутар редова ДС-а.

Проблем настаје онда када бекство у патриотизам постане неки нови патриотизам или супротност патриотизма. Тада ни само бекство више није привремено уточиште, већ исходиште политичких одлука као што су Еулекс, једнострана примена ССП-а, Статут Војводине по мери Јелка Кацина.

Предлог Статута АПВ, не само што није у складу са Уставом и законима које регулишу питања националног и територијалног уређења и међународних односа земље, већ није у складу ни са највишим правним нормама земље које регулишу питање наплате и расподеле пореза.

Милион долара није велики новац спрам штете коју би Србија могла да избегне ако се госпођи Клинтон избије из руку убојито средство које нам је наменила. Зато, колико год деловало дегутантно да сви плаћамо за нечији преступ, мислим да је наша влада рационално поступила.

Да ли смо ми до те мере изгубили осећај за одговорност и огрезли у политикантству и моралном релативизму да не можемо више да препознамо стварно значење моралности. Проглашавати чланове РИК-а за моралне узоре, може се тумачити као врхунац бахатости.

Разлог за увођење новог Пословника и укидање телевизијског преноса је дуго отказивана расправа о усвајању крајње контроверзног Статута Војводине, и долазак кризе која би могла да уздрма власт, уколико буде опозиције да критикује њене поступке.

Подметање се састоји у томе што статус Војводине није само политичко, већ и државно и национално питање о коме сваки појединац, а камоли црква може, па и треба да се изјасни. Тако се приступило се кампањи дезавуисања саме Цркве и значаја њеног иступа.

Проблем је у томе што је нови Статут извучен из ормара тек након последњих избора. О њему није било ни речи током предизборне кампање. Главне теме те кампање су биле „евро-интеграције“ и спречавање повратка на власт „мрачних снага из 1990-их“.