Ono što je vidljivo je da je čistka bila naročito oštra među krivičarima i u tužilaštvu, dakle, onima koji se bave klasičnim kriminalom. To nam govori da nova proevropska vlast želi da kontroliše kriminalnu politiku. Želi da im oni budu poslušniji no dosad i da im ne smetaju.

Od kada je Koštunici prodat rog umesto sveće kojim je, na časnu reč, dokazivana njegova nestranačka pozicija, Đelić beleži lični uspeh za uspehom. U svojoj karijeri, mereno zelenim novčanicama, Božidar je vrlo egzaktan.

Mediji i sudstvo su stubovi svake demokratije. Ako se oni slome, naša imovina, posao koji radimo, deca koju volimo, naša sloboda, pa čak i naši životi, postaju lak plen ljudi sa novcem i vezama. 

Fašizam nije ni jednostavna, banalna, niti društveno neutemeljena pojava. Slom u Volstritu prošlog oktobra, recesija, neizbežno poređenje sa 1929. i sa posledicama Velike depresije otvaraju niz teških pitanja.

Nama ne trebaju novi izbori da bi birali stare lopove, nama je potreban novi – pravedniji sistem. Nije bitno da li će se taj sistem zvati demokratija, komunizam ili socijalna država. Imena su nevažna, jer su u ime demokratije i komunizma činjeni neki od najvećih zločina čovečanstva.

Ovim Zakonom načinjen je jednosmeran put novca od građana ka budžetu po veoma visokoj ceni. Građani imaju kazne i obaveze, a nemaju prava i slobode. Pri tom i dalje će biti nesreća i sudara, jer pooštravanje kaznene politike može dovesti do torture, ali ne može rešiti problem.

Glavni problem je to što državni sekretar Marko Karadžić najgrublje vređa i kleveće DSS, kao i njene članove, simpatizere i birače, dakle, vređa građane Srbije. To što iznosi tako očigledne neistine,  ne umanjuje njegovu odgovornost.

Nastup hrvatske delegacije i stav hrvatskog državnog vrha još jednom je pokazao da je njena politika suprotna osnovnim interesima Srbije, a da je njen državni vrh spreman na sve da bi ostvario korist na račun Srbije i naneo nam što veću štetu.

Kad se, samo, sjetimo svega onoga što je pratilo stupanje na snagu Prelaznog sporazuma, koja su lica učestvovala u tragikomediji i šta je sve rečeno, ostaje nam, jedino, da dignemo ruke od politike i posvetimo se pecanju.

Basara ima funkciju „korisnog idiota“, koji se upotrebljava kao „ratni ovan“ prilikom juriša na institucije, simbole i predstavnike „srpskog nacionalizma“. Niti je Basara, u svojoj suštini, hrišćanin i desničar, niti je Druga Srbija, u svojoj suštini, evropska i racionalistička.