У овом случају, чини ми се да је тај “други посао” поновно увођење неке врсте ванредног стања, неке врсте нове “Сабље”, јер се маргинализује сваки глас “против” и свака озбиљна, дубинска критика владајућих структура. Дугорочни циљ ове операције би могло бити још директније стављање Србије под страни протекторат.

Можда на тај начин и по ту цену Тадић и може купити мало времена код оних који му сада аплаудирају док за њихов рачун обавља прљави посао. Али не може купити њихову милост, нити спасити своју душу. А кад коса поново дође до њега, више неће бити никог да га брани. Или макар да за њим жали.

Убиство девојчице у Авганистану догодило се 23. јуна 2009. и читава ствар је од тада заташкавана. Наравно ми смо бољи, ми смо душевнији, ми смо дубљи, ми више патимо. Каква феноменална илузија, каква само-лаж, каква невероватна глупост прихватања владајуће догме.

Како је очигледно да у нашој политици има све мање морала тако су и прелетачи све учесталији и прелетање постаје све лакше. У том погледу смо испред модерних западних демократија, то јест код нас је „морална супстанца“ која подмазује систем брже ишчилела из политичке машинерије.

Реч је о „обележју“ које би требало да подсети да су се на овим местима налазили „концентрациони логори“ у којимa су страдали Хрвати које је у време ратних збивања, деведесетих година, заробила ЈНА, тада још једина легитимна војна сила на просторима бивше Југославије.

Нема „поворки“, нема истополних бракова. Или ће се 20. септембар постати лајтмотив садашње власти. У том случају, власт и радикалне ЛГБТ групе су ти који су генератори насиља – насиља над бирачком вољом грађана Србије, коју се нису удостојили ни да консултују.

На званично питање упућено Заводу за статистику, имамо ли национални здравствени рачун и колико укупно трошимо за здравство, званичан одговор гласи – немамо национални здравствени рачун, нема података. Mожда одговор имају астролози?  

Постоје мишљења да је власт све што нам се задњих дана дешавало испланирала и спровела, како би преусмерила пажњу јавности, и, можда, бруталним мерама спречила социјални бунт, за који мисли да је на помолу.

Одговорност ДС је данас већа јер је она средишња странка владајуће коалиције и на њој је историјски изазов да покрене темељне промене у свом деловању. Међутим, то се не може учинити на затвореним седницама Главног одбора и деловањем лобистичких и интересних група.