За наше људе је овај мимоход искреног поштовања био вид духовног прочишћења, пробудио је национални понос, отворио је питање достојности и доследности вере, моралног ауторитета и духовног предводништва.

Границе означавају територију на којој се врши суверена власт, на којој делује апарат са монополом принуде. Може ли покрајина имати монопол принуде? Логично је да не може, али онда покрајина не може имати ни границе, већ евентуално, административне границе.

 Онда је прешао у Басарин колумнистички опус поставши дугогодишња муза његовог стваралаштва. Зенит црне славе доживљава после напада на Бриса Татона, када на конференцији градоначелник Ђилас оптужује Вукадиновића због колумне о звиждању Марсељези.

Питање за челнике СПС-а гласи – да ли су вас нео-аутономаши изиграли? Ако јесу, да ли ћете дозволити да се то и озакони у Народној скупштини, што ће имати непосредне последице и по државу у целини?

Искрени мотив српске регионализирајуће псеудоелите јесте могућност лакшег доступа предприступним фондовима ЕУ. Као и код сваке псеудоелите, лукративни моменти увек преовладају, док идеолошки служе само као параван или образложење намењено масама.

Човек чија репутација ни после 30 година у новинарству не само да није нарушена, него је чак и нарасла, последње је што нека власт жели у свом затвору. А ова наша је једног таквог сместила управо тамо. Што пре увиде размере своје кабадахијске непромишљености, боље за Качкета.

Уосталом, зашто онима који су били немачки савезници, да дајемо да се позивају на нашу антифашистичку традицију, промовишући интересе својих новопечених држава, насталих на основу етничког чишћења, па и геноцида извршеног над српским народом.

Председник Црвене звезде нашао се на удару републичког јавног тужиоца због дуксерице, најнормалније купљене у легалној продавници, чији натпис, мада незавршен као мисаона целина, представља непорециву астрономску логичност. И ништа више!

Поједине афере јесу откриване захваљујући „Куриру“, али питање је зашто, када и у чијем интересу. Свакако не у интересу читалаца и јавности, а да би се уочио став новина оваквог типа, не треба пратити само о чему пишу, већ о чему и о коме не пишу. Јадна је земља у којој „Курир“ раскринкава афере и постаје симбол слободне речи.