За разлику од коректне изјаве француског амбасадора да проблем споменика представља не само искључиво ствар Србије већ да се поред питања његове легалности намеће и констатација да његово присуство оживљава старе тензије, немуште изјаве осталих се могу двојако тумачити.

Одлазак са власти Бориса Тадића и ДС, формирање владе СНС-СПС-УРС, састанак Дачић-Тачи, ослобађајуће пресуде Готовини, Маркачу и Харадинају и хапшење Мирослава Мишковића представљају догађаје 2012. по избору Уредништва НСПМ.

Неке одреднице из образложења уз Резолуцију су, најблаже речено, чудне. Ако се КиМ дефинише као аутономија у оквиру Србије, како је могуће да се у тачки „Г“ предвиђа доношење устава АП КиМ. Зар устав није највиши правни акт суверене и независне државе.

Очигледно је да су напади на Добрицу Ћосића нека врста идеолошке иницијације за улазак у круг посвећеника некад агилне друге Србије, а сада новорођене треће Србије.

Многа друштва у свету са већом традицијом парламентаризма и друштвене одговорности бране се мање-више успешно од „политичке загађености“. Нека постсоцијалистичка друштва су користила институт лустрације, друга су искристалисала одређени кодекс понашања и стриктно поштовање етичких норми у понашању политичара.

Политички Савет ДС, чија би главна улога била да окупља интелектуални потенцијал, и даље воде људи који сносе велики део одговорности што је Демократска странка остала без свог некада изузетно снажног утицаја међу интелектуалцима.

Колико је платформа нереална, толико је Ахтисаријев план неправедан јер готово целокупна независност српске заједнице директно зависи или од воље косовских власти или од међународног цивилног представника.

Зашто су директор полиције Вељовић и потпредседник Владе Вучић тог дана играли улоге као да су те претње биле јасне и стварне. То јест, да ли је неко обмануо њих - или су они обмањивали јавност?

Можемо нпр. од њих чути: Коштуница је „светло на крају тунела“. Али, нисмо ли у тунелу великим делом захваљујући њему? Такође се прича: Коштуница је „мудар“, Коштуница је „у праву“ и томе слично. Али мудар човек је у праву унапред, а не уназад.

Нестварно ми делује да “Курир”, који очито, по презентацији на државним ТВ и јавним сервисима, има третман државног листа пар екселанс, свима држи моралне придике о понашању и поштењу?!