И поред тих појачаних напора судије не успевају да савладају прилив предмета и реше заостатке. Судије су све ажурније, а систем све неажурнији. Реч је дакле, да се не могу очекивати промене само напорима једног дела система (судија). 

Хоћу да кажем да је смисао ове кампање искључиво у овој операцији: повезати своје противнике са што више, што аспурднијих оптужби, у страначкој публици ће се увек наћи неко да викне „Тако је!“ и, онда, чекати резултат.

Вероватно је најконтроверзнији члан те „шарене коалиције“ познати политички шоумен Ненад Чанак, кога другачије доживљавају у Београду, а другачије у Војводини. У Београду је он виђен као борац против Милошевића, чије је вешање призивао 2000. године, а након 5. октобра и као огорчени противник Коштунице.

Каква је природа предизборних и могућих постизборних коалиција с обзиром на ставове странака по појединим важним државним и друштвеним питањима? Да ли се ради о коалицијама које треба да обезбеде већину у парламенту без обзира на програмске разлике?

За новинску агенцију Бета, Независно друштво новинара Војводине, као и телевизију Б92, привођење Грухоњића био је догађај дана. Све њих спонзоришу “Националне задужбине за демократију” – NED (National Endowment for Democracy).

У жару политичке кампање, са средишњим питањем да ли потписати или не Споразум о стабилизацији и придруживању, овом споразуму се приписују својства која он уопште нема. Тако чујемо да ће нам потписивање овог споразума омогућити приступ „значајним развојним фондовима”.

Дакле, Наташа Кандић, Соња Бисерко, Соња Лихт, Биљана Ковачевић-Вучо и остале (занимљиво, челници НВО-а су већином жене) пласирају лажи о Косову. Наташа Кандић оде на проглашење лажне државе свесна да је власти неће хапсити јер би тиме од ње направили лажну жртву.

У досадашњој пракси, лако је уочити једну чињеницу – да је са радикалима јако тешко направити договор, али ако се тај договор постигне – они га до последњег момента принципијелно поштују.

Тих година имали смо прилику да гледамо комунистичке комесаре који су нас редовно обавештавали и убеђивали које услове још треба да испунимо да бисмо ушли у то обећано „бескласно друштво“. Данас, уместо комунистичких, ми свакодневно гледамо бриселске комесаре са својим „хуманим“ условима.

Мој негативан став није последица мишљења да чланство у Унији није економски пробитачно. Напротив, сматрам да се Унија показала као изванредно успешан „мотор развоја” за све мање развијене земље Европе које су се у њу учланиле.