Korišćenje dva pisma u jednom nacionalnom korpusu dovodi do nepotrebnih gloženja. U normalnoj državi ne bi bila potrebna udruženja poput „Ćirilice”, jer bi se podrazumevalo da jedan narod ima jedno pismo. U uslovima jednoazbučja ne bi bili potrebni ni članci, knjige, televizijske emisije i drugi oblici kulturnog angažovanja u prilog ovog ili onog pisma.

Čak i ova nakardna imena, koja nemaju nikakve veze sa našim stvarnim jezikom, pokazuju koliko je filmskim stvaraocima stalo do bilo kakve, čak i formalne jezičke verodostojnosti.

Zanimljivo je da se vršilac zgražava što se jedan profesor univerziteta – Tešić – ružno obraća njemu – drugom profesoru univerziteta. U Tešićevom slučaju je to što je profesor univerziteta u većem delu teksta otežavajuća okolnost, pošto je, uz honorar u Glasniku, primao drugu platu. 

U SG zatekao sam 27 urednika i lager knjiga koji danas iznosi oko 630.000.000, te je neminovno smanje izdavačke delatnosti i otpuštanje urednika po ugovoru, koji rade i u drugim ustanovama.

Nova vlast u Srbiji je, umesto da, kao barem deklarativno „patriotskija“ od prethodne, pokuša da obezbedi pristojnije finansiranje umetničkog stvaralaštva i poštenija pravila igre, priču o ovoj oblasti počela mantranjem o „patriotskoj kulturi“, što je bilo pogrešno formulisano.

Dakle, ono što zovemo kulturom u Srbiji postalo je jedno pamfletsko prepucavanje pismenijih među nepismenima. Kulturni radnici postali su promoteri izvesnih ideja. Isto kao estradne zvezde. I tu nema razlike. I zato Farma i zato Veliki brat. 

Gđa Brkić je apelovala na žene da se više bave politikom. Zašto i pored svih apela žene to izbegavaju? Odgovor na to pitanje može se činiti složenim, ali možda to i nije; možda je on jednostavan i paradoksalan: takve pozicije nisu zapravo toliko pogodne. 

Da li je ovaj citat Svetin ili je i njega negde pođonio – ne znam. Iskreno, voleo bih da ga je negde drpio. Iz istog razloga iz kog se nadam da, ako nedotupavna sintagma i jeste, nedotupavni i nepismeni naslov teksta nije njegov.

Hoće li se mediji baviti tada računicom, koliko nas Kosovo košta. Ali nije važno. Važno je da sate, dane i noći provodimo uz Velikog brata, Farmu, Grand parade i hitove. A o sebi i ne moramo misliti. Drugi o nama misle mnogo više i temeljitije.

Radi se o istorijskoj tragediji jednog naroda kome je sloboda bila vekovni san - sve dok se nije obistinila. Svojim odnosom prema radu, odgovornosti i solidarnosti, mi već dva veka poručujemo „Vrati se aga“.