Прагматизам на локалу правда се на различите начине, али преовладавање таквог става обесмислило је и локалну политику и локалне изборе, док су се у појединим градовима почеле да формирају коалиције које не могу да се оправдају никаквим политичким, програмским и мисаоним акробацијама.

Оваква цензура у српским медијима поводом Чуркиновог наступа у СБ УН 12. јуна 2013. упућује на неколико закључака. Руска Федерација искреније брани људска права српских држављана и Срба у Хагу од саме Републике Србије. 

Град јесте оснивач тих институција, али оне имају своје директоре, управне одборе и своје рачуне, па би онда више смисла имало да они одговарају за своје финансије. Финансије, односно новац кога има све мање, у Србији се полако намећу као главна тема, а Ђилас и Динкић у јавности углавном важе за људе којима су паре један од основних мотива.

Предизборну кампању у Земуну окарактерисало је ангажовање лидера владајућих и опозиционих странака, од Вучића, Дачића и Динкића до Коштунице и Чеде Јовановића. Од плаката видели смо искључиво оне са којих нас гледа Александар Вучић.

На сву срећу, данашњи гласници, када доносе непријатне поруке, више не “носе главу у торби” . И одавно се подразумева да “ не треба убијати гласника што доноси лошу вест”, јер он није крив за њу, те је извесно да ни г. Вестервеле није доживео никакве непријатности у нашем главном граду.

На сву срећу, још смо република, тако да се краљевих батина за сада не морамо бојати, али се сви морамо са зебњом запитати шта нам то иза леђа спрема удружена српска монархистичко-републиканска папазјанија, која сваким следећим потезом доказује да није достојна ни круне ни поверења грађана.

Српски тројац очекује да Немачка прихвати да се тачке бриселског споразума примењују поступно, односно да се косовски Срби кувају полако, пошто је, како је то Дачић објаснио, за поједине тачке потребно шест месеци, док је за друге потребно најмање годину дана.

Партији ГЕРБ, која је Бугарима продавала европски сан, популарност је опала због неуспеха да Бугарску учини равноправним чланом ЕУ, док су и опозициони социјалисти у кампањи све мање помињали Унију, закључивши да то у овим условима није  тема на којој ће добити гласове. 

Вучић је непрестано апеловао на јединство у историјским одлукама, које су донете и које ће тек бити донесене, и истакао да није изабран за ратног поглавицу Срба, већ, вероватно да Србе поведе у будућност, али у ону коју он замишља, а не ону коју грађани желе.

Недић ни по коју цену није допустио да се српски војници боре за интересе немачког Рајха на источном фронту, док је Дачићева влада далеко флексибилнија када су „међународне операције“ у питању.