Malo-pomalo i i onaj deo veoma slabo obaveštene srpske javnosti počeo je da shvata šta se, zapravo, događa, odnosno, da se od naše zemlje ne zahteva ništa novo, već samo da počne da ispunjava obaveze prema Briselskom sporazumu, a koje su našim građanima dosad bile potpuno nepoznate i zaključane iza sedam brava.

Nikolić i Vučić su izuzetno bliski suradnici barem dvije decenije. Kao takvi, zašto jedan predsjednik države mora, PREKO MEDIJA, najavljivati svom predsjedniku vlade da bi trebalo da razgovaraju o tako krucijalnom pitanju? Zar se nisu mogli sastati u miru i tu stvar prethodno raspraviti?

Ni Rusima se Vučićeva taktika nije svidjela: „Što nas briga što ne uvodiš sankcije protiv nas, jer, u protivnom, tako jedino sebi možeš škoditi. Nama je važno da ti priznaš da je, od sada, Krim legalno u sastavu Rusije, a ne Ukrajine.“

Zabrinjavajuće su tvrdnje ministra pravde da notarima treba više verovati nego sudovima, kao i nastojanja dezavuisanja uloge suda i stvaranje nekakvog nadsuda u vidu javnih beležnika, ukazuju u komori, uz zaključak sve je urađeno preko noći, bez mnogo znanja i bez dobre namere

E u takvom stanju stvari, tvrdoglavo i sasvim originalno raspada se DSS - „državotvorna“ politička stranka, sa obrazloženjem: neću „suverenizam“ nego „neutralnost“, i obratno. Kakva greška. Ostaviše nas u nerešivom rebusu – da li znaju šta su ustvari hteli i šta hoće.

Pošto se naš premijer verovatno prethodno posavetovao sa gospodinom Majklom Kirbijem, a njegov kolega iz Tirane sa odgovarajućim ambasadorom SAD, izdali su zajedničku izjavu da se poseta ne otkazuje, već samo odlaže za 10. novembar ove godine.

Sve je poznato što se tiče akta međunarodnog terorizma koji se dogodio na utakmici Srbija-Albanija, a za čiju realizaciju je bilo potrebno angažovanje desetina najboljih od ovih 8.000, uključujući i strane ambasadore od kojih najviše jednog koji se odmah oglasio sa „Nisam ja, majke mi!“

Današnji dobrovoljci koji iz Srbije odlaze na bojišta u inostranstvu , bar koliko je poznato, ne čine to za novac, već da se bore za svoja uverenja, ali ih to, neće izuzeti iz predviđenih kazni, navedenih u ova dva dopunska člana Krivičnog zakonika – 386a i 386b.

U vreme kad obeležavamo godišnjice svetskih ratova, a ovih dana i 70-godišnjicu srpsko-ruskog oslobođenja Beograda i Srbije od fašizma, moramo biti dostojni naših slavnih predaka, koji su za slobodu svog i čitavog ljudskog roda, položili živote.

Ne sumnjam da će ekonomskim hitmenima iz vlade, pa i samom premijeru, biti žao, ali će s ponosom, već za nekoliko godina, moći da istaknu pred svetskom finansijskom zajednicom, koliko je stepen poverenja u Srbiju porastao.