Механизам амортизовања процеса дебриселизације Срба, којим се служи наша (компрадорска) елита, најбоље се може разумети преко табеле 4. Пробриселски бирачи – ако узмемо у обзир само опредељене – чине благу већину у бирачком телу: однос евроентузијаста и евроскептика ту је 54:46.

Србија је често била у прилици да буде злостављана, поготово последњих двадесетак година. Али, ово што нам се већ неко време дешава у нашим односима са Бриселом и Вашингтоном посебна је врста злостављања, за коју не верујем да је забележена у међународним релацијама.

Наставимо да гласно указујемо на глупости и подлости залагања за слепо слеђење колонијалних шина, ма са каквим оправдањем се то ради и ма из које кадровске кухиње долазило. И до стварних промена ће једнога дана ипак морати да дође.

И тако, у нашим медијима, ходници времена зјапе отворени. Једино што из њих не излазе Леониде или Аристотели, Обилићи или Пупини, него Јуде и Херострати, Минхаузени и Борџије, а све праћени правим хунско-вандалским башибозуком.

Та потреба да се прљавом чину клеветничког удара на нечији углед и ауторитет, после више од годину дана, да дигнитет „теоријског разлаза“ сведочи о нечијој нечистој савести и потреби да се изврши накнадна рационализација једног очигледно срамног дела, и то према онима који су вас (обојицу!) само добром задужили.