Zorana Mihajlović: Što se mene i ogromne većine članova SNS tiče, za nas postoji samo jedan kandidat za predsednika Srbije – Aleksandar Vučić; SNS jeste Aleksandar Vučić

 Potpredsednica Vlade Srbije, ministarka rudarstva i energetike i funkcionerka Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović kaže da za razliku od drugih, posebno opozicionih stranaka, u SNS-u nema dilema i da bi Aleksandar Vučić trebalo da bude njen kandidat za predsednika Srbije. „Što se mene i ogromne većine članova SNS-a tiče, za nas postoji samo jedan predsednički kandidat – pobednički kandidat Aleksandar Vučić. A kada će stranka zvanično da izađe s tim, verujem onog trenutka kada predsednički izbori budu zakazani i raspisani”, kaže u razgovoru za „Politiku” Zorana Mihajlović.

Ne razumem uopšte da postoji dilema o tome ko će biti na čelu SNS-a. Predsednik Vučić je najzaslužniji što je SNS to što jeste danas, najveća stranka u Srbiji, i zato SNS jeste Aleksandar Vučić. Ne vidim u tome ništa loše i verujem da bi mnogi bili srećni da imaju na svom čelu političara i državnika kao što ima SNS.

Da li je Jadar velika privredna šansa ili velika ekološka bomba?

Jadarit je jedinstven mineral u svetu, a Srbija je u jedinstvenoj poziciji da odlučuje da li će i na koji način iskoristiti činjenicu da raspolaže jednim od najtraženijih resursa 21. veka. Litijum je ne samo ekonomska nego i generacijska prilika za ubrzani napredak Srbije jer otvara drugačiju perspektivu ne samo za žitelje Jadra i okoline već i čitave Srbije. Sve što se bude radilo, svaki novi rudnik, moći će da radi samo uz najviše standarde zaštite životne sredine. Odluka o tome može da bude doneta tek kad budu završene sve studije i kad čujemo kakav je stav građana. Neće biti rudnika ako priroda ne bude sačuvana ili ako građani, nakon što budu upoznati sa svim činjenicama, kažu – mi smo protiv.

Kolike su rezerve litijuma?

Činjenica je da Srbija raspolaže s potvrđenim rezervama litijuma i bora od 158 miliona tona rude, čija je vrednost 56 milijardi dolara. Niko ne želi da Srbija bude zemlja u kojoj se samo vadi ruda i proizvodi sirovina ako postoji prilika da se radi i na otvaranju fabrika za proizvodnju litijumskih baterija i električnih vozila. Potencijalni uticaj fabrike električnih vozila na BDP bio bi više od 10 milijardi evra, odnosno više od 20 odsto BDP-a, što bi značilo ne samo razvoj jedne privredne grane ili jednog okruga već podizanje ekonomije čitave Srbije.

Da li ste kao ministarka energetike potpisali neki ugovor s „Rio Tintom” i o čemu? Koliko je ugovora resorno ministarstvo potpisalo s ovom kompanijom i na šta su se odnosili?

Ne postoji ugovor s bilo kojom kompanijom o eksploataciji jadarita. Postoji samo Memorandum o razumevanju iz 2017. godine, koji je potpisao prethodni ministar, kao i odobrenja za geološka istraživanja koja su izdavala razna ministarstva od 2004. godine. To je neistina koju širi deo opozicionih političara, kao i razni aktivisti koji preko ove teme traže prostor da uđu u politiku. Ali, mnogo je gore što širenjem laži unose strah kod građana, posebno onih koji žive u Mačvi. Razumljivo je da ljudima nije svejedno kad čuju neistinite priče kako će biti zatrovane reke i zemlja, da će se rudnik prostirati na 40 kvadratnih kilometara, što je 400 puta više od realne površine podzemnog rudnika, da će desetine hiljada ljudi morati da se isele, da će od Mačve biti napravljena pustoš. Takve laži šire oni koje ne zanima razvoj Srbije, već politički poeni koje veruju da bi dobili tako što bi nešto uspeli da osujete.

Takva slika se stvara u nekim medijima i na društvenim mrežama…

Koliko god puta oni ponavljali laži, mi ćemo odgovoriti istinom. Nećemo dozvoliti nikom da manipuliše građanima jer je ovo suviše važno pitanje za budućnost Srbije. O projektu „Jadar” odlučiće činjenice i stav građana. Država je tu da obezbedi da sve bude pregledno, da rezultati svih studija o uticaju na životnu sredinu budu dostupni, i kad budu poznate sve činjenice, o svemu ćemo otvoreno razgovarati, baš kao što smo nedavno razgovarali u SANU.

Da li ministarstvo vodi računa o zaštiti životne sredine?

Ništa u energetici više ne može da se radi, a da nije u skladu s najvišim standardima zaštite životne sredine. Zakoni koji su doneti iz oblasti energetike i rudarstva, kao i prethodno usvojeni Zakon o klimatskim promenama, direktno su povezani s vizijom zelene Srbije. Već na samom početku energetske tranzicije omogućili smo da svi građani postanu njeni učesnici tako što će postavljati solarne panele i proizvoditi zelenu energiju, zameniti kotlove na koje se greju za efikasnije ili povećati energetsku efikasnost zamenom vrata i prozora. Zelena agenda treba da bude naša agenda rasta koja donosi investicije, nova radna mesta, tehnološku modernizaciju, kao što je to slučaj u drugim zemljama koje su mnogo pre Srbije krenule putem dekarbonizacije i prihvatile klimatski neutralan razvoj kao svoj cilj.

Da li će biti građena TE Kolubara B?

Gradnja bilo koje nove elektrane ne može da se posmatra kao projekat za sebe, koji nema veze s ukupnom energetskom politikom zemlje. Činjenica je da postoje takse na ugljenik koje utiču na ekonomičnost svake nove termoelektrane. Osamdesetih godina, kad je ovaj projekat započet, takve prepreke nisu postojale, ali ne možete da se pravite ih ne vidite u 2021, kao što ne možete da ignorišete činjenicu da ugalj slabijeg kvaliteta prouzrokuje veće zagađenje. Glavni zadatak u ovom trenutku jeste da se što pre završi izgradnja trećeg bloka u TE Kostolac B i realizuju projekti koji će smanjiti štetne emisije iz postojećih termoelektrana.

Da li će biti ugašena neka termoelektrana?

Više puta sam rekla da nijedna termoelektrana neće biti ugašena, niti će bilo ko ostati bez posla. Rad termoelektrana do 2050. biće uređen planom na kojem će raditi savet na nivou vlade, u kojem će, pored predstavnika više ministarstava, biti i predstavnici EPS-a, sindikat EPS-a. Takođe, tražimo načine da uključimo i predstavnike civilnog društva.

Šta će ministarstvo uraditi da zaštiti imovinu EPS-a i EMS-a na Kosovu i Metohiji?

Ministarstvo je u komunikaciji s Kancelarijom za Kosovo i Metohiju u vezi sa svim bitnim pitanjima, od bezbednosti radnika naših elektroenergetskih preduzeća na KiM do sprovođenja dosad postignutih sporazuma između Beograda i Prištine. Kao i kod drugih sporazuma, i u ovoj oblasti postoje opstrukcije prištinske strane i nepoštovanje onog što su sami potpisali. Očigledno je da ne postoji volja prištinske strane za dijalogom koji bi omogućio da se dođe do kompromisa, ali i da se reše mnoga konkretna pitanja. Međutim, i Srbija je danas zemlja politički i ekonomski mnogo snažnija nego u vreme samoproglašenja kosovske nezavisnosti i kojoj, uprkos svim pritiscima, niko ne može da nametne rešenje.

U Srbiji se javljaju brojni pokreti za zaštitu životne sredine, na talasu borbe protiv „Rio Tinta”...

Nemam ništa protiv aktivizma i mogu da razumem čak i političke ambicije pojedinaca. Ako žele da učestvuju na izborima i da im jedina tema bude životna sredina, neka se kandiduju na izborima, a građani će reći šta misle o njihovoj politici. Ono što je opasno jeste kad se u tome služe lažima i obmanama, jer to nanosi štetu i samoj ideji borbe za zdraviju životnu sredinu. A to je upravo ono što građani očekuju od države, i mi na tome radimo, i kroz projekte, i kroz primenu novih zakona, a pripremamo i integrisani plan za klimu i energetiku i novu strategiju energetike u kojima će životna sredina imati centralno mesto. Na kraju, uvek se gleda rezultat, a politika u oblasti energetike i zaštite životne sredine da bi dala rezultat, traži ozbiljnost i posvećenost, a ne politikantstvo i bavljenje time kao temom za dnevnu upotrebu. Za razliku od drugih, mi smo pokazali da umemo da pravimo rezultat za građane i nemam sumnje da ova vlada može da uradi mnogo u ostvarivanju zelene agende i unapređenju životne sredine.

Kako teče projekat zamene stolarije u Srbiji?

U Srbiji se danas baci „kroz prozor” godišnja proizvodnje jedne elektrane i energetska efikasnost za nas je jednako važna kao i izgradnja nekog novog kapaciteta. Jasno je da građani to ne mogu da urade sami, bez podrške države. Zato smo doneli novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, koji je zamajac da ova oblast postane nacionalni projekat, iza kojeg će stajati država, a u kome će učestvovati sve lokalne samouprave i sami građani jer svi od toga imaju koristi, kroz niže račune, smanjenje emisija i zdraviju životnu sredinu. Prvi javni poziv na koji se prijavilo više od 80 lokalnih samouprava najbolje pokazuje koliko je interesovanje, a mi ćemo kao država obezbediti da iduće godine to pratimo s mnogo većim sredstvima, kako iz budžeta, tako i od međunarodnih finansijskih institucija.

(Politika)