Zorana Mihajlović: Termoelektranu „Kolubara B“ ne treba graditi

Bivša ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je da se protivi nastavku izgradnje termoelektrane „Kolubara B“ kod Lazarevca i da energetika Srbije odavno nalazi u vanrednom stanju, sa izabranim nekvalitetnim kadrovima, koji rado pristaju da klimaju glavom.

Ona je, na njenom sajtu, objavila da je samo prošle godine, zbog ranijeg lošeg upravljanja v.d. direktora Milorada Grčića Elektroprivredom Srbije (EPS) za sezonu potrošeno blizu tri milijarde evra za uvoz električne energije, gasa, mazuta.

„Zbog nesposobnosti onih koji vode Elektromrežu Srbije, ali sposobnosti da budu selektivni kad treba nekog priključiti na mrežu, što je dalje uslovilo nesrazmeru i nerazvijenost mreže, ubedili su donosioce odluka, koji se u energetiku ne razumeju, da i zakon o obnovljivim izvorima, koji je proglašen najboljim evropskim zakonom, treba menjati, razume se u njhovu korist. Jer čemu energetika za državu i građane, energetika je za njih i njihove džepove“, napisala je Mihajlović.

Dodala je da su „oni koji godinama upravljaju sektorom energetike iz senke, nastavili da guraju izgradnju termoelektrane ‘Kolubara B’ jer zašto graditi reverzibilne hidroelektrane koje su već mogle da se grade, zašto obnovljivi izvori energije, zašto da Srbija ima energetsku sigurnost kad to ne znači njihovu finansijsku sigurnost“.

Mihajlović je navela da bi se „Kolubara B“ već gradila da, oktobra 2020. godine ona nije izabrana za ministra.

„Toliko su bili uporni u svojoj nameri da je grade da su držali sastanke kod premijera Brnabić, bez prisustva ikoga iz Ministarstva rudarstva i energetike, tačnije udarni trio premijer Brnabić, v.d. EPS-a Grčić i ministar energetike iz senke“, rekla je Mihajlović.

Dodala je da je „nameravano da EPS, na mala vrata, kako to uvek i radi, pokuša da prihvati ponude koje su mu 2021. godine dali i Power China i Changai Electric, uz saglasnost onih iz senke, kao i domaćih kompanija koje po pravilu prate određene kineske kompanije“, ali da nisu imali saglasnost zvaničnog Ministarstva rudarstva i energetike.

Onima koji upravljaju iz senke je mnogo puta, kako je rekla, objašnjeno da nije dobro rešenje da se ta termoelektrana, čija je dokumentacija stara 35 godina, gradi i da se iz termosektora mora izlaziti.

„Kako nisu mogli drugačije, izabrali su novo Ministarstvo, koje vodi onaj tip ljudi koji će, ako treba, pristisnuti i dugme za lansiranje atomske bombe, koliko ih baš briga i koliko pojma nemaju“, navela je Mihajlović.

Istakla je da je odluka o izgradnji „Kolubare B“ i zvanično doneta na sednici Nadzornog odbora 17. maja 2023. godine, „pored zanimljive Informacije o izdvajanju malih hidroelektrana i pravljenja preduzeća sa mađarskom kompanijom.

Ona je rekla da je logično pitanje da li izgradnja te termoelektrane na ugalj, najlošijeg kvaliteta, lignit predstavlja taj novi norveški model konsolidacije EPS-a i da li izdvajanje hidrosektora, koji jedini ne sme da bude tuđi, nego samo u vlasništvu Srbije zbog stabilnosti sistema, isto predstavlja taj norveški model.

Emisija ugljen dioksida (CO2) sa kolubarskim ugljem bi bila, prema njenim rečima, minimum godišnje 1,3 tone po megavatsatu (MWh), a u vazduh bi se emitovalo minimum tri miliona tona ugljen dioksida.

Pošto se, kako je rekla, emisije gasova stakle bašte plaćaju, a trenutna cena je 89,85 evra po toni, to bi godišnje EPS plaćao, minimum 240 miliona evra, a procene su da će se cena ugljen-dioksida (CO2) rasti.

Mihajlović je navela da će se za godišnju emisiju CO2 iz TE „Nikola Tesla“ (TENT), kada je u pogonu svih osam blokova, pod punim teretom, plaćati blizu jednu milijardu evra.

O tome koliko će to poskupeti električnu energiju, kako je rekla, ne treba govoriti, i zato ni jedna ozbiljna država ne gradi nove termoelektrane i sve su proklamovale klimatsku neutralnost do 2040. i 2050. godine, osim Srbije.

Poseban problem za tu termoelektranu bi, prema njenim rečima, bio ugalj jer ga nema dovoljno ni za postojeće elektrane u Kolubarskom basenu gde je i lošijeg kvaliteta, pa se za TENT „B“ povećavaju količine koje se unose u kotao, što dalje znači rast emisija, a za TENT „A“ problem rešavaju dovoženjem uglja iz Kostolačkog basena, što će morati da prestane čim bude završen blok koji se gradi, „Kostolac B3“.

Mihajlović je rekla da je ministar finansija Siniša Mali potpisao ugovor sa porodičnom norveškom firmom Rystad Energy, „koja treba da nam kaže kako EPS da se sredi, konsoliduje“.

„Firma od 500 ljudi, za EPS sa vrednošću akcija od 3,1 milijardu evra? Firma koja treba da ponovo da odgovore, koje su mnogo kvalitetniji od nje već dali, od Svetske banke do Evropske banke za obnovu i razvoj“, rekla je Mihajlović.

Istaka je da „jedna Norveška koja svoju energetiku bazira na obnovljivim izvorima energije (OIE), predlaže jednoj mučenoj Srbiji da svoju energetiku bazira na fosilnim izvorima, na lignitu, kojeg nema, a i to što ima je puno sumpora, pepela, vlage, i kao rezultat može biti samo dodatno potrovan narod u blizini kopova i okoline“.

Srbija se, kako je rekla, obavezala mnogim sporazumima, od Kjota, Agende UN, Pariskog, do Sofijske dekalracije i Zelene agende za Zapadni Balkan, da će krenuti u smanjenje emisija.

(Danas)